BEOGRAD - Prvi prevod na srpski jezik "Dnevnika Adama i Eve" Marka Tvena, uz koji su dodate još neke njegove izabrane priče, objavila je novosadska izdavačka kuća "Rubikon".
"Otac američke literature", kako je nobelovac Vilijem Fokner nazvao Marka Tvena (1835-1910), stekao je svetsku slavu svojim romanima za decu i omladinu "Avanture Toma Sojera" (1877) i "Avanture Haklberi Fina" (1884), koji su još u 19. veku prevedeni i kod nas, a zna se da ih je u mladosti čitao i slavni Nikola Tesla, koji je to lično saopštio samome piscu kada ga je upoznao pošto se nastanio u SAD.
Na naš jezik su odavno prevedene i ostale Tvenove knjige, koje se danas smatraju omladinskom literaturom ("Jenki na dvoru kralja Artura" i "Kraljević i prosjak"), pa i neke zbirke priča, ali su dve novele, od kojih je prva "Odlomci iz Adamovog dnevnika", napisana 1904, odmah posle smrti Tvenove supruge, i druga, "Evin dnevnik", iz 1906. tek sada dobile srpski prevod.
Urednik edicije "Slučaj" u odskora osnovanoj novosadskoj izdavačkojh kući "Rubikon" Dušan Patić dodao je po ličnom izboru osam kratkih humoreski o Tvenovim "ličnim doživljajima" iz novinarske prakse u mladosti kada se prihvatao raznih zadataka a da nije znao kuda će ga to odvesti.
U naslovnom tekstu Tven otkriva da se ispod šaljive površine kriju topla, nežna osećanja muža koji je, pošle četiri decenije braka, izgubio životnu saputnicu. Njegov biblijski Adam zapisuje epitaf na Evinom grobu "Gde god je bila ona, tamo je bio Raj".
Prvi deo biblijske priče o muškarcu i ženi koje je Bog prognao iz Raja jer je Eva navela Adama da zgreši, Tven je pretvorio u ljupku humoresku na račun muško-ženskih odnosa, u kojoj se mogu prepoznati svi bračni parovi na svetu.
Priče iz Tvenove "novinarske prakse" su urnebesno smešne i mogu da ih čitaju kao obaveznu lektiru svi koji se bave ili žele da se bave ovom profesijom u bilo kom mediju jer se u tom svetu nije mnogo proimenilo za protkelih 150 godina, barem kada je reč o odnosima unutar redakcija i između čitalaca i novinara.