sreda 23. februar 2011.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Tolstoja ne želi ni crkva ni država?

Tolstoja ne želi ni crkva ni država?

Gigant pisane reči umro je 20. novembra 1910, a stota godišnjica njegove smrti prošle godine prošla je nezapaženo. Nasuprot Tolstoju, godišnjice drugih velikana ruske književnosti se dostojno obeležavaju

MOSKVA - Tačno 110 godina od dana u kome je Ruska pravoslavna crkva iz svojih redova proterala velikana evropske i svetske književnosti Lava Nikolajeviča Tolstoja navršilo se juče.

Ruski intelektualci optužuju crkvu da je Tolstoja stavila na crnu listu. Crkva je optužila velikog pisca da je pomogao komunistima da dođu na vlast. Da li ga zato, osim crkve, danas neće ni država?

Gigant pisane reči je umro 20. novembra 1910, a stota godišnjica njegove smrti prošle je godine, osim malog prijema u ministarstvu kulture, prošla nezapaženo.

Nasuprot Tolstoju, godišnjice drugih velikana ruske književnosti se dostojno obeležavaju. Tako je predsednik Medvedev posetio rodni grad Čehova povodom 150. godišnjice njegovog rođenja.

Godinu uoči 100. godišnjice Tolstojeve smrti, doduše, u Moskvi je prikazan film "Poslednja stanica" posvećen Tolstoju.

Film je, međutim, snimljen u Nemačkoj, glumci su Englezi, a reditelj Amerikanac. Ruski producent Andrei Končalovski kaže da je obišao sva moguća ruska ministarstva moleći za podršku, ali je nije dobio.

U zemlji koja ne propušta priliku za javna obeležavanja događaja iz istorije to je neobično. Tako se o Tolstoju ponovo raspravlja, skoro istim intezitetom kao za njegova života.

Čak se i detalji iz njegovog života opisuju na surovo realan način. Kada je na kraju odlučio da se potpuno povuče iz javnosti, Tolstoj je napustio svoje imanje, otišao u neku udaljenu kuću i počeo život askete. To se u Rusiji prikazuje kao neki rijaliti šou!

U priču se uključio i Sergej V. Stepašin, nekadašnji direktor KGB, koji zna gde je Tolstoj sahranjen. Naime, nakon što ga je pravoslavna crkva ekskomunicirala, njegov grob nije obeležen na dostojan način.

Nedavno je i on, nakon piščevog pra-praunuka Vladimira Tolstoja, zatražio da se to promeni:

"Možete otići na mesto gde je živeo i radio, stvarao, i onda odete na njegov grob koji je obična humka. To je nerazumljivo i zato sam odlučio da napišem pismo."

Stepašin je pismo poslao patrijarhu ruske pravoslavne crkve koja je postala arbitar u mnogim nejasnim pitanjima u Rusiji. U pismu on traži oprost u ime Tolstoja. Prošao je kao i pre deset godina Vladimir Tolstoj.

A u vreme SSSR crkveno anatemisani pisac je bio tretiran kao hram ruske književnosti, delom i zato što se zalagao za radikalna rešenja u predvečerje Oktobarske revolucije.

U vreme carevine dobio je čak nadimak "drugi car" i - koristio je tu poziciju. Govorio je protiv policije, vojske, privatnog vlasništva i svake forme nasilja, pa i crkve. Lenjin ga je nazvao "ogledalom revolucije", ignorišući njegov pacifizam i duboku veru u boga.

Za 50. godišnjicu njegove smrti CK KPSS je pripreme počeo - dve godine ranije! Odnos sadašnje države prema Tolstoju, međutim, ne iznenađuje njegovog pra-praunuka koji vodi muzej posvećen piscu u Jasnoj poljani, gde je živeo i radio.

"Svaka vlast pokušava da iskoristi velike ljude za svoje potrebe. Trenutne vlasti to ne rade sa Tolstojem. Možda nisu dovoljno pametni, ali su možda i toliko samouvereni da im to nije potrebno", kaže Vladimir Tolstoj.

Ali, šta je s crkvom? Tadašnji patrijarh Aleksij odbio je Vladimirovu molbu za oprost pra-pradedi. Patrijarh je, doduše, priznao da je Tolstoj "genije ruske književnosti", ali i ostao pri stavu da se davnašnja odluka o ekskomunikciji ne može ispraviti, jer - pokojnik se ne može pokajati.

Crkva, dakle, i dalje smatra da je Tolstoj ostao u "velikom grehu gordosti", da su njegova dela uperena protiv hrišćanstva, da je "stvorio svoje Jevanđelje" i time se sam odstranio iz pravoslavlja.

A Tolstoj je zaista tražio da se Jevanđelje oslobodi svega što je zdravom razumu nepojmljivo i što je u domenu čuda, poricao je sveto trojstvo i da je Hristos bog, stavljao ga u rang mudraca Krišne, Bude, Lao Cea, Sokrata, Platona...

Smatrao je da je priča o zagrobnom životu jurodiva, a o grehu Adama i Eve besmislena kao i o bezgrešnom začeću Hrista, a da je klanjanje ikonama i moštima svetaca magija...

Tvrdio je, međutim, i da je božja milost toliko velika da neće praviti razliku između pravednika i grešnika, a crkva mu možda najviše zamera to što je smatrao da u veri nema posrednika, da čovek bogu treba da se moli sam, kao Isus, a ne u crkvi.

Komentari

Članak je napisan profesionalno i na nepristrasan način.

Pa nije bas nepristrasno...iz clanka se jasno vidi da sta je Tolstoj tvrdio i za sta se zalagao.
takodje, jasno je svima koji su pokusali imalo da se informisu i sta crkva tvrdi za sta se ona zalaze. Stoga, nije logicno sto postovaoci i potomci velikog pisca pokusavaju da pomire crkvu i Tolstoja.. ni crkva ni Tolstoj se nisu pokazali kao savrseni, ali to ne znaci da sad crkva mora da prihvati budiste ili bilo koju drugu religiju kao deo hriscanske crkve, sto je samo po sebi vec apsurdno. Tadasnja crkva je mozda zloupotrebljavala svoj polozaj, ali istinska crkva jeste zajednica a ne ustanova gde se moli... zajednica- sabranje ljudi koji zive kao zajednica, zajedno se mole i grade medjusobne odnose prijateljstva, postovanja i ljubavi, a pre svega ljudi okupljenih oko isusa hrista.. iz ovog teksta se ne vidi da je autro pokusao da da objasnjenje nekih pojmova i shvatanja ni tadasnje ruske crkve ni onogo sto je ona trebala da predstavlja po predanju i po svetim ocima, vec se vezao za stav tolstoja i apriori u samom naslovu napao crkvu i drzavu.. U crvi se zna ko i kako moze da postane njen clan, a takodje i u drzavi... Drzava je duzna da se potrudi da zahvali velikanima na nacin dostojan njih i njihovog dela i zalosno je sto to Rusija ne radi u ovom slucaju. Ne mogu se mesati babe i zabe.