nedelja 20. jul 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Urlik pojedinca protiv samoće

INTERVJU Predrag Štrbac, reditelj predstave „Tvrđava Evropa“

Urlik pojedinca protiv samoće

Različitost sama po sebi daje jedno bogatstvo jer, ne daj Bože da smo svi isti, bilo bi nam u tom slučaju mnogo, mnogo dosadno

Komad, čija se tema bazira na pokušaju da preispita odnose ljudi različitih kultura u trenucima kad, bilo zbog čega, različitosti postaju osetljive, a koji je pisac Igor Marojević „upakovao“ pod naslovom „Tvrđava Evropa“ biće premijerno izveden u okviru ovogodišnjeg Belefa večeras od 21 čas u podzemnom prolazu na Terazijama kod Balkanske ulice.

- U žanrovskom smislu, grubo rečeno, reč je o melodrami čiji su junaci šestoro mladih ljudi koji žive zajedno u jednom stanu - kaže u intervjuu za Glas javnosti reditelj Predrag Štrbac. - U tom svom malom mikrosvetu, oni u stvari predstavljaju, ajde tako da kažem, simbol i metaforu jedne države, jednog grada, jedne Evrope ili jedne planete zemlje. To je jedan očajnički urlik svakog pojedinca da ne bude sam. Međutim, ono što je mene posebno privuklo ovom tekstu, bila je činjenica što sve to nije otišlo na nivo nekog pamfleta, nego je, ipak, ostalo na nivou jedne intimne priče između šestoro ljudi.

Svako od njih pripada različitim kulturama...

- Različitost sama po sebi daje jedno bogatstvo jer, ne daj Bože da smo svi isti, bilo bi nam u tom slučaju mnogo, mnogo dosadno. Međutim, problem ovih ljudi je taj što oni nisu spremni da prihvate nečiju različitost i da s njom žive. Do god u ovoj našoj Evropi ljudi ne budu u stanju da prepoznaju narode sa nekim svojim specifikumom, a samim tim i pojedince, dotle će biti problema. To je činjenično stanje. Jer, prosto rečeno, neki narodi ili pojedinci su ovakvi, drugi su onakvi, treći su slabiji, četvrti su agresivni... Postoje i oni koji vole da vode glavnu reč, neki vole da se sklone u stranu, pa da mudro ćute, a ima i onih, poput likova u ovom komadu, koji imaju potrebe za različitom vrstom veze, bilo da je ona emotivna, seksualna, prijateljska...

OSTRVO TIŠINE

- Odlučili smo se za lokaciju u podzemnom prolazu na Terazijama zbog dve stvari. Ona se nalazi u jednom surovom jezgru, najužem centru grada, što je veoma dobro, jer oko nje postoje razna dešavanja, a s druge strane, dovoljno je izolovana da stvori jedno ostrvo tišine i nekakvog pseudomira koji je, neki, sedmi „lik“ u predstavi. U stvari, sedmi će biti vrućina, a osmi ta izolovanost koja daje, uslovno rečeno, jednu ušuškanost i sigurnost - kaže Predrag Štrbac.

PODELA

Uloge tumače Daniel Sič, Milena Đorđević, Tanja Pjevac, Jelena Petrović, Miloš Vlalukin i Nemanja Oliverić. Scenografiju je kreirala Vesna Štrbac, a kostime Ivana Vasić. Reprize predstave su 21. i 22. jula, takođe, od 21 čas.

U tom smislu, ne čini li vam se da je multikulturalizam, bar kada je reč o današnjoj Evropi, u metaforičnom smislu, uglavnom „mrtvo slovo na papiru“, odnosno da se pod tim pojmom i dalje kriju dvostruki aršini koji govore da je teorija jedno, a praksa nešto potpuno drugo?

- Apsolutno, ne samo da se kriju dvostruki, nego bih rekao i stostruki aršini, zato što granica multikulta ide samo do one mere dok neko ne krene da nekom drugom nameće svoju kulturu. Najveći, najsnažniji i najbogatiji su uvek u poziciji da nameću svoju kulturu koju onda zamenjuju terminom multikulturalnost. Zamislite situaciju da u ovom gradu i u nekom udaljenom 5.000 kilometara odavde, pijemo potpuno istu kafu, slušamo istu muziku ili jedemo isto jelo. Tog trenutka bismo prestali da budemo nomadi ili neki putnici koji bi želeli da vide nešto novo. Jer, ne znam šta bih mogao da vidim, kad je sve isto.

Gde smo mi, kao država, u celoj toj priči?

- A, pa to bih i ja voleo da znam (smeh)... Odgovor na to pitanje bih mogao da dam kao laik, jer nisam ni ekonomista, ni političar... Mislim da se naš najveći problem ogleda u sopstvenom identitetu. Još uvek se u velikoj meri bavimo nekakvim banalnim kopiranjem onoga što dolazi sa zapada, severa ili juga. Jednostavno, postali smo plagijatori, pošto, uglavnom, nemamo šta da ponudimo.