četvrtak 19. novembar 2009.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > LJudi navlače maske da bi opravdali cilj

INTERVJU NEBOJŠA GLOGOVAC UOČI PREMIJERE ŠEKSPIROVE KOMEDIJE „KAKO VAM DRAGO“

LJudi navlače maske da bi opravdali cilj

Odavno sam se pomirio s činjenicom da od ovog sveta ne mogu mnogo da očekujem. Ali, zato mogu od sebe, iako znam da ja nisam neko ko bi mogao da promeni ceo svet. Mogu da ga promenim malo, kapljicama svog truda u poslu kojim se bavim. To je neki pomak

Pastoralna komedija „Kako vam drago“ engleskog pisca Vilijama Šekspira od sutra će se naći na redovnom repertoaru Velike scene „LJuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pod rediteljskom palicom Slobodana Unkovskog, gosta iz Makedonije, u glumačkom ansamblu našli su se Vojislav Brajović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Nada Šargin, Boris Isaković, Sonja Kolačarić, Marinko Madžgalj...

- Iako Šekspira veoma cenim, sticajem okolnosti desilo se da je ovo tek drugi put da igram u nekom njegovom komadu. Do sada sam radio samo dramu „Troil i Kresida“ koju je na ovoj istoj sceni sredinom devedesetih postavio Dejan Mijač - kaže u intervjuu za Glas javnosti Nebojša Glogovac, koji igra Žaka.

- Za svakog glumca inspirativno je igrati u Šekspirovim delima, zato što on veoma tačno i precizno iščitava komplikovane karaktere ljudskog roda. Šekspir nam u svakom svom delu nudi kompletnu sliku raznih ljudskih odnosa podignutih na jedan visok poetski nivo sa više slojeva i dubina u kojima svaki put, dok po njima tragaš i istražuješ, pronađeš nešto novo.

Šta vas je posebno zaintrigiralo, umetnički isprovociralo?

- Ovo je jedna, naizgled, jednostavna priča o prerušavanju i o tome kako će neko nekoga prevariti, izigrati... Međutim, kad se malo dublje zagrebe po njoj, a pritom imate odličnog reditelja i jaku ekipu, onda „iskopate“ i neke sasvim nove slojeve koji otkrivaju mnogo više od te površne priče. Danas je sve tipizirano i stavljeno u neke fioke. LJudi sve više gube na identitetu i nekom svom ličnom izrazu, pa zbog toga navlače maske da bi opravdali cilj. Naravno, veoma mi je bilo interesantno i traganje za mojim likom, Žakom, melanholikom i čovekom koji ima veoma pesimističan pogled na svet.


Po svom karakteru, on je antipod svim likovima u ovom komadu?

- NJegov pesimističan pogled proizilazi iz toga što je prozreo ljude i njihove namere, a samim tim je i shvatio da se u takvim okolnostima nikada neće stići do visine nekog duha i prosvećenosti. Taj duh, nažalost, uvek poklekne pred onim životinjskim u čoveku i tim nekim željama za vlašću, posedovanjem... Iako je nekad bio ozbiljan grešnik, Žak je prevazišao tu fazu, a potom je pokušao da dođe do duha, lepote, čistote i neke filozofske uzvišenosti u ljudskom rodu. Kad je shvatio da to ne može da dobije, povukao se u pećinu koja je njegova krajnja instanca.


Koliko vam je blizak taj njegov stav?

- U svakom slučaju zanimljiv mi je zato što mogu i u sebi da ga nađem. I ne samo ja. Mislim da može da ga nađe svako ko bar malo iskrenije pogleda koliko je, unazad kroz istoriju, zaprljan ljudski rod i njegove delatnosti. Jer, od kada postojimo, nijedan dan nije bio bez rata. Dakle, zanimljiv mi je taj neki duhovni princip i rešenost čoveka da istraje u tome da vidi svoju istinu onakvu kakva je, pa makar bila i crna.


Znači li to da je i vaš pogled na svet, privatno, istovetan Žakovom?

- Ja sam se odavno pomirio sa činjenicom da od ovog sveta ne mogu mnogo da očekujem. Ali, zato mogu da očekujem od sebe, iako znam da ja nisam taj neko ko bi mogao da promeni ceo svet. Mogu da ga promenim malo, kapljicama svog truda u poslu kojim se bavim. To je, isto, neki pomak. Naravno, sa druge strane trebalo bi da budemo svesni u čemu smo, a onda na osnovu toga pokušati da sebi napravimo kvalitetan život, koji ponekad treba da bude i zabavan. Ali, uvek moramo da imamo na umu da ne smemo da lažemo ni sebe ni druge.

I, u čemu smo?

- U svetu ubrzanih komunikacija prepunih informacija koje nam ne trebaju nizašta. Previše toga znamo o svemu. Sve je na stolu, a to je vrlo opasno. Pred gomilom mogućnosti su sužene mogućnosti. To je zaista paradoks, nešto kao jedna prepuna samoposluga u kojoj ne znaš šta da kupiš. S jedne strane, čini ti se da ti treba sve, a sa druge ništa.

Komad „Kako vam drago“ namenski je pisan za određeno slavlje, a Šekspir ga je završio hepiendom. S obzirom na to da smo u ovom trenutku daleko od bilo kakve radosti, namerava li reditelj da ispoštuje pisca?

- Šekspir to jeste tako napisao, a naše tumačenje biće naša stvar.


Šta to, ustvari, znači?

- Ko dođe da pogleda predstavu, saznaće. Biće tu svega i svačega. Jer ono što će jednima biti sjaj, druge će boleti oči od toga.