Dušan Miklja Potapanje Velikog ratnog ostrva Laguna Nova knjiga dugogodišnjeg Tanjugovog dopisnika iz inostranstva, u naslovnoj priči govori o nameri vlasti da potopi Veliko ratno ostrvo kako bi s njim u Crno more zauvek otplovili posmrtni ostaci ubijene nepoželjne ličnosti koja je tu krišom pokopana i nije teško prepoznati da je to komandant Kraljevske vojske u otadžbini Draža Mihajlović. Prema rečima autora ovu priču je napisao pre nego što se u javnosti počelo govoriti i pisati o tome gde je grob ubijenog, i tako je ponovo „literatura potkazala život“ jer je prethodila ovome što se danas zbiva, kao da je pisac na izvestan način predvideo buduća događanja.
Simbolično potapanje ostrva je u središtu knjige, objašnjava autor i dodaje da je ona tematski podeljena na četiri celine koje govore o graničnim situacijama, kada su život i smrt odeljeni jedno od drugog jedino gestom, trenom, pukim dahom.
Miklja objašnjava da su priče poput panoramskog prikaza celog Balkana, ali će odvesti čitaoce još dalje - do Istoka, s kojim, čini se, delimo čudnovato raspoređeni apsurd.
Paulo Koeljo
Pobednik je sam
Paideia
Svi moramo biti „dobitnici“. Ali pod tim se ne podrazumeva da konačno dobijemo ono što nam je u životu najvažnije. Od nas se očekuje da budemo dobitnici u materijalnom smislu. Novac, uspeh i slava, manipulacija ljudskim snovima, uzbudljiva slika sveta prezasićenog glamurom i raskalašnošću, tema su romana „Pobednik je sam“ Paula Koelja autora „Alhemičara“ najprevođenije knjige nekog živog autora bar prema Ginisovoj knjizi svetskih rekorda 2009. Smeštajući radnju u zavodljivi svet mode i filma, Paulo Koeljo tematizuje moć pojedinca i način na koji uspeh manipuliše ljudskim snovima da bi ih na kraju uništio. Vešto preplićući različite likove i njihove međusobno povezane priče, autor nam u svom dvanaestom romanu dočarava uzbudljivu sliku sveta prezasićenog glamurom i raskalašnošću, i ukazuje nam na kobne posledice naše opsednutosti slavom. Dvadeset četiri sata u Kanu. Lice i naličje džet-seta. Šta je sve spreman čovek da učini iz ljubavi, čak i ako je ruski milijarder? Junak romana je serijski ubica i bogati ruski preduzimač Igor koji pribegava ekstremnim merama kako bi povratio ljubav svoje bivše žene Eve. I sam redovan posetilac kanskog festivala autor na pisanje novog romana bio je podstaknut za njega neobjašnjivim ponašanjem posetilaca ugledne filmske smotre.
Luk Deveniš
Gospodarica Rima
Alnari
Prati komplikovane zakulisne igre, intrige, zločine, ljubavne veze u kojima su glavni akteri istorijske ličnostima i događajima antičkog Rima. Autor je veoma spretno, koristeći posredne izvore, jer direktni su veoma oskudni, scenu prepustio Liviji Druzili, Juliji, Antoniji i Agripini koje su bile supruge, sestre, ćerke, majke imperatora od vremena Julija Cezara, prvog Rimljanina koga je Senat proglasio za imperatora bez vremenskog ograničenja, pa sve do gašenja direktne Julijevsko-Klaudijevske loze na rimskog prestolu, što je raspon od druge polovine prvog veka pre nove ere do polovine prvog veka nove ere. Za čitaoce navikle da to vreme o kome piše Deveniš poznaju iz istoriografskih, publicisitčkih ili literarnih dela u romanu „ Gospodarica Rima“ koji već ove godine treba da dobije nastavak, detaljno i veoma upečatljivo opisani su razni religijski, magijski rituali, svakodnevni život u palatama aristokratije, ali i u čatrljama Rima i robovskim izbama dopunjujući i obogaćujući predstave koje stičemo preko brojnih tv emisija i serijala. Devenišovo se štivo po bogatstvu detalja, surovosti, odsustvo svakog pokušaja da ulepša likove ili umanji strahote koje se odvijaju pre očima čitalaca daleko nadmašuje standardnu ponudu knjiga čija je radnja smeštena u rimsko doba.
