Pretnja po čovečanstvo: Može doći do potencijalnog gubitka polovine budućih lekova izumiranjem biljaka
Autor: Glas javnosti
Skoro polovina svih biljaka koje cvetaju su u opasnosti, što iznosi preko 100.000, dok se veruje da je oko 77% svih onih koje nauka još uvek ne opisuje.
Naučnici su upozorili da čovečanstvo "bulji u bure" potencijalnog gubitka do polovine svojih budućih lekova zbog izumiranja biljaka.
Skoro polovina svih biljaka koje cvetaju su u opasnosti, što iznosi više od 100.000, dok se veruje da je oko 77% svih onih koje nauka još ne opisuje.
Neki izumiru između vremena kada su otkriveni i kada su katalogizirani - što u proseku traje oko 16 godina.
Glavni uzrok izumiranja je gubitak staništa, kao što je krčenje šuma ili izgradnja brana koje plavljuju područja uzvodno.
Klimatske promene su „sigurno na pomolu“, rekla je analitičarka za zaštitu prirode dr Matilda Braun, ali je dodala da je mnogo teže izmeriti kao pretnju.
Dr Braun je među istraživačima u Kraljevskoj botaničkoj bašti, Kju, koji su objavili ove nalaze u novom izveštaju pod nazivom Stanje svetskih biljaka i gljiva.
Oni pozivaju da se sve novoopisane vrste tretiraju kao ugrožene osim ako se ne dokaže suprotno.
Dr Braun je objasnio: „Posmatramo preko 100.000 vrsta koje su ugrožene – to je više od ukupnog broja vrsta sisara, ptica, gmizavaca, riba, svih naših kičmenjaka zajedno.
„A kada uzmemo u obzir da devet od 10 naših lekova dolazi iz biljaka, ono što potencijalno gledamo u bure je gubitak do polovine svih naših budućih lekova.
"Dakle, ovo nije samo veliki broj ako ste biljka. To je veliki broj u smislu potencijalnih uticaja na čovečanstvo."
Novoopisane vrste su podložne izumiranju
Mnoge novoopisane vrste su podložne izumiranju jer su specifične za samo jedan region ili se nalaze u područjima koja su jako pogođena ljudima.
Brojne „tamne tačke“ znanja postoje širom Amazonije, Indije, Kine, tropske jugoistočne Azije i delova Bliskog istoka gde su sukobi, težak teren i nedostatak finansiranja otežali istraživanje botaničara.
Preko 200 naučnika iz 102 institucije u 30 zemalja širom sveta doprinelo je Kjuovom izveštaju, koji uključuje Svetsku kontrolnu listu vaskularnih biljaka, najpotpuniji zapis poznatih biljnih vrsta, koji sadrži preko 350.000 imena.
Moraće da se stalno ažurira jer se svake godine zvanično opisuje oko 2.500 novih vrsta - isključujući gljive, jedan od najmanje shvaćenih delova sveta prirode.
„Znamo više o površini Marsa nego o gljivama“
Mikolozi - naučnici koji proučavaju gljive - procenjuju da postoji oko 2,5 miliona vrsta ukupno, od kojih je samo 155.000 katalogizovano.
Profesor Aleksandar Antoneli, direktor nauke u Kjuu, rekao je: „Mi znamo više o površini Marsa nego što znamo o gljivama na ovoj planeti.
Prema trenutnoj stopi naučnog opisa, bilo bi potrebno 750-1.000 godina da se katalogizuju sve vrste gljivica, rekli su istraživači, dodajući da veruju da bi sekvenciranje DNK i proučavanje molekularnih podataka moglo pomoći da se ovo ubrza.
Naučnici su opisali 10.200 novih vrsta gljivica i više od 8.600 vrsta biljaka od pandemije 2020. godine, pošto im je blokada dala više vremena da rade na zaostatku pronađenih, ali neklasifikovanih uzoraka.
Profesor Antoneli je rekao da se nada da će istraživanje ohrabriti kreatore politike da uzmu u obzir biljke i gljive kada biraju područja za zaštitu kao deo međunarodnog cilja zaštite 30% planete do 2030. godine, a ne samo da se fokusiraju na životinje.
„Budući da biljke i gljive predstavljaju kamen temeljac svih ekosistema ljudskog života, apsolutno mislimo da one moraju biti deo tog procesa identifikacije 30k30 – oblasti koje su najvažnije za biljnu i gljivičnu raznovrsnost“, rekao je on.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
