četvrtak 12. novembar 2009.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Anđelika Simić: Potraga za sobom

ANĐELIKA SIMIĆ O DRAMI „ZA SADA NIGDE“ I STATUSU SLOBODNOG UMETNIKA

Anđelika Simić: Potraga za sobom

Danas je prilično hazarderski biti „samostalac“. Izbor da budem u statusu „slobodnjaka“ se sam nametnuo, a ja sam ga prihvatila, kaže glumica

Glumica Anđelika Simić ovih dana ima novu ulogu, u drami „Za sada nigde“, po tekstu Ane Lasić i u režiji Dine Radoman, koja je premijerno izvedena u utorak sceni „Studio“ JDP.

- Komad je napisan u, rekla bih, „razbacanoj“ dramaturgiji, gde se događaji ne ređaju hronološki, već se mešaju prošlost i sadašnjost - kaže Anđelika Simić za Glas. - Samim tim, jako je uzbudljivo pratiti ovu pomalo trilersku priču o begu, o potrazi za samim sobom, o troje ljudi uhvaćenih u ljubavni trougao. Jedna dosta Linčovska kompozicija - ocenjuje Simićeva kojoj su partneri Damjan Kecojević i Milena Đorđević.

Anđelika, koja je i dalje u statusu slobodnog dramskog umetnika, diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Bore Draškovića, a poslednjih nekoliko godina sve češće igra na beogradskim scenama.

- Danas je prilično hazarderski biti „samostalac“. Izbor, da budem u statusu „slobodnjaka“, se sam ispostavio, nametnuo, a ja sam ga prihvatila. Posle svega, mislim da je došao trenutak da pokušam da se priklonim nekom pozorišnom „jatu“. U dva teatra, imam po nekoliko predstava, tako da se i ja, zahvaljujući tome, na neki način, već osećam „pripadajućom“ - pomalo ironično primećuje Anđelika koja je posebno naklonjena opusu Antona Pavloviča Čehova.

- On je pisac sa kojim se, najviše od svih, glumac mora identifikovati da bi mogao da „uđe“ u njegov svet, u te ljude, u te odnose... Posebno sam privržena komadu „Tri sestre“ - otkriva glumica.

Na opasku, da su skoro sve inscenacije Čehovljevih komada na našim scenama veoma brzo doživljavale neuspeh, kaže da srpski teatar danas, ipak, ima snage da napokon preseče taj „Gordijev čvor“.

- Jedan od razloga za takvu situaciju, svakako se ogleda u činjenici da se svi, koji počnu da rade Čehova, pomalo plaše da se „uhvate u koštac“ s njim. Imamo glumce, reditelje... samo nam fali malo više posvećenosti, vremenskog prostora i hrabrosti koja bi trebalo da se usmeri na jedan takav projekat - ističe Anđelika.