ponedeljak 6. oktobar 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Manje od tri je više od svega

INTERVJU : IVANA KUZMANOVIĆ, PISAC

Manje od tri je više od svega

Posle romana „Lemurova ljubav“ koji je naišao na veliko interesovanje čitalačke publike, beogradska književnica Ivana Kuzmanović oglasila se svojom novom knjigom. U pitanju je roman pod nazivom „Manje od tri“ u izdanju „Evro Đuntija“ koji će danas biti promovisan u restoranu „Que pasa“, gde se odvija jedna od scena iz knjige. Poput prethodnog, novi roman Kuzmanovićeve karakteriše snažna ispovedna nota.

Kako ste odlučili da napišete ovu knjigu koja predstavlja nastavak vašeg prethodnog romana?
- Sredinom protekle godine započela sam pisanje novog romana sa novim likovima čije se sudbine ukrštaju na jednoj psiho grupi na kojoj pokušavaju da otkriju uzroke svojih problema i načine njihovog rešavanja. Dobro sam odmicala sa romanom, a onda je usledio prošlogodišnji sajam knjiga gde sam se susrela sa velikim brojem čitalaca koji su bili oduševljeni „Lemurovom ljubavi“..., mojim prvencem. Skoro svi su postavili pitanje šta je bilo posle sa Unom i Igorom, protagonistima romana. I ja sam shvatila da ću taj odgovor najbolje dati kroz novu knjigu. Međutim, roman ´“Manje od tri ...“ ne predstavlja nastavak u pravom smislu reči. Može se čitati potpuno nezavisno jer sam za sebe predstavlja celinu koja je pak deo jedne veće, obuhvatnije celine... Ali prati razvoj i doživljaje Une Radivojević.

Roman ima veoma neobičan naslov. Kako ste ga odabrali?

- Interesantno je da sam i ovaj, kao i naslov prethodnog romana stavila kao radni, a onda sam ih jednostavno zadržala. Drago mi je da naslov sadrži intrigantnost jer niko u prvi mah ne može da pretpostavi na šta se to manje od tri zapravo odnosi. S obzirom na to da je roman tek izašao, volela bih da zadržim tu tajnovitost i održim radoznalost čitalaca da čitanjem romana sami otkriju o čemu se radi i zašto je ovaj naslov odgovarajući radnji i duhu ovog rukopisa.

Delo odlikuje snažna ispovedna nota. Koliko je bilo teško, koliko lako napisati tu ispovest?
- Kada je ispovedni ton u pitanju, posle Lemura ne predstavlja nikakvu teškoću... ja sam se jednostavno opredelila da iskrenost, ispovednost i neposrednost budu odlike mog literarnog stila, kao i stila mog života uopšte. Neverovatno je koliko slobode i lepote može da se otkrije prevazilaženjem straha od otvorenosti, od prikazivanja sopstvene ranjivosti i ljudskosti. Mene je ovakav način približio ljudima i prvi put osećam da sam i ja samo deo jedne bezgranične, sveobuhvatne celine.

Izvanredna ljubavna priča...
- Ona postoji, ona je moguća, ona je živa... Poenta je u tome što je rečenica ´“nema prave ljubavi bez bola...“ pogrešno protumačena. Naime, stiče se utisak da prava ljubav donosi i bol i da je nemoguće imati ljubav, a nemati bol. Moje mišljenje je da tek kada se iskusi osećaj bola, kada se kroz njega izbruse i sazru mnogi kvaliteti naše duše, kada ojačamo toliko da strah od bola prestane da nas ograničava i sputava - tek tada postajemo sposobni da primimo i pružimo iskrena, nekalkulisana osećanja. Tek tada je moguća ljubav.

SVE TE POGREŠNE POSLOVICE

Napisali ste roman o ljubavi ili ljubavni roman sa srećnim krajem.
- U prethodnom romanu moja junakinja Una izgovarala je rečenicu: Ako je ljubav prava, onda je i večna... Ne želim da omalovažim sva ona osećanja koja su nazivana tim imenom ljubav a koja su donela više nesreće, tuge i jada nego neke negativne emocije. Teško mi je da poverujem da ljubav danas jeste a sutra nije. Takođe mi je nezamislivo to kako se često ljubav pretvori u mržnju. ´Od ljubavi do mržnje samo jedan je korak..., sve prave ljubavi su tužne.... Te i slične izjave koje su milion puta prepisivane u spomenare, unele su veliku pometnju i stvorile prilično loše tlo za ljubav i njeno trajanje. Kada se mladi ljudi na njih oslone, postane im potpuno normalno da pola života provedu u patnji i bolu, mržnja i osveta postaju legitimne, poistovete se sa tim izjavama i nikada ih ponovo ne preispitaju.



Kako biste opisali transformaciju glavne junakinje Une koja konačno ostvaruje svoj san, postiže mir u svom srcu opraštajući drugima, pa i sebi samoj?

- Upravo tu transformaciju pokušala sam da opišem kroz roman prikazujući proces emocionalnog i duhovnog sazrevanja glavne junakinje koja je slična milionima devojaka i žena na svetu i koja traga za smislom i pravim vrednostima. Brojne su njene dileme, brojni ožiljci na duši, a tu i tamo izviruju i prikriveni strahovi... ali, upravo iskrenim pristupom prema sebi i drugima, odlučna da raskrsti sa licemerjem i lažima, sa novom listom vrednosti i prioriteta pred svojim očima, ona živi i menja se iz dana u dan. Naravno, u skladu sa rečenicom ´kada vi napravite prvi korak, univerzum vam pomogne sa još deset..., Una nije sama. U njenoj transformaciji učestvuje veliki broj divnih ljudi kojima je zajedničko to što su odlučili da se probude. Najlepša vest je ta da taj broj stalno narasta...

Pokrenuli ste ovde mnogo značajnih tema...
- Želja mi je da pokrenuta pitanja pokrenu i čitaoce. Da prepoznaju važnost traženja odgovora. Krenimo zajedno u tu potragu razmenjujući iskustva i znanja. Da rastemo i budimo se, da postanemo cvetovi nove zemlje.

Piscima je pomalo nelagodno da prepričavaju svoje romane. Kako biste ga preporučili vašim budućim čitaocima?

- Ovo je roman koji u život vraća veru... da bi vera donela nadu, a nada iskrilila ljubav. Iskrena i velika ljubav slila se iz samog života među korice ove knjige.