četvrtak 2. decembar 2010.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Dedalova kuća prevedana i kod nas

Dedalova kuća prevedana i kod nas

BEOGRAD - Žanr fantastike bogatiji je za još jedan podžanr - istorijsku fantastiku u čije se pionire ubraja nemački pisac Kaj Majer, koga srpski čitaoci imaju prvi put priliku da upoznaju preko romana "Dedalova kuća" u izdanju "Lagune".

Ako je Den Braun postao sinonim za paleografske trilere, Majer je postao internacionalna zvezda srodne književne vrste, ali u kojoj je dozvoljena potpuna sloboda piščevoj mašti. U slučaju "Dedalove kuće", on vodi čitaoce na put pronalaženja biblijskog pakla i to pod samim temeljima Vatikana!

Majer (41) rođen u Libeku, počeo je da piše u ranoj mladosti i sam kaže da je oduvek želeo samo jedno - da priča priče. Na fakultetu je pohađao predavanja o filmu, teatru i filozofiji, ali je napustio studije da bi radio kao novinar i filmski kritičar a sa 21 godinom je predao izdavaču prvi roman. To je bio klasični triler, jedini koji je napisao, i danas ne želi da se dalje štampa, iako se još traži. Sledeći roman je bio špijunski sa elementima horora i takođe se dobro prodavao, ali Majer je želeo da piše fantastiku koja bi imala istorijsku potku.

Danas, kada ima 50 objavljenih knjiga, od kojih su dve već ekranizovane, a više je otkupljeno za moguću ekranizaciju, kada je preveden na 30 jezika, a samo u Nemačkoj su mu knjige dostigle tiraž od milion i po primeraka, Majer priča da pre 20 godina niko od nemačkih izdavača nije hteo da štampa fantastiku domaćeg pisca.

"Dedalova kuća" se pojavila 2000. u Nemačkoj, 2001. u engleskom prevodu i bila je prevedena još na sijaset jezika, a onda je osam godina kasnije ponovo štampana pod novim naslovom "Vatikanska zavera" i ponovo je postala bestseler. Srpski prevod, urađen prema drugom izdanju, ipak ima prvobitni naslov.

Glavni junak, Jupiter, stručnjak je za rešavanje misterija vezanih za umetnička dela i odaziva se pozivu mlade restauratorke Korine da joj pomogne da ilegalno proda nepoznatu bakropisnu ploču, iz inače dobro poznatog, ciklusa "Tamnice" Piranezija uz koju je pronašla i deo zapisa na keramičkoj ploči.

Svako koga kontaktiraju u Rimu da bi ili pomogli kod prodaje ili dešifrovanja zapisa, nestaje ili biva ubijen, a kao kupci se pojavljuju emisari Vatikana.

Da li je lavirint za koji je ključ skriven na bakrorezu Piranezija sagradio mitski Dedal kao i onaj na Kritu za Minotaura, zašto je Vatikan spreman da učini sve da ta tajna ostane nedotkrivena, saznaće se na kraju u koji niko ne mora da veruje da je moguć jer to nije bilo važno ni piscu koji ne krije da je "1001 noć" jedina knjigu koju bi voleo da je on napisao.