nedelja 19. oktobar 2008.
RSS
• Hronika •
Početna > Hronika > „Neka sada ide u šumu“

IZ ŽALBE VRHOVNOM SUDU SRBIJE BRANIOCA MILORADA ULEMEKA (14)

„Neka sada ide u šumu“

Zar nije nelogično da se navodni naručilac atentata, kolovođa i organizator zločinačke organizacije dan pre atentata šeta po Kuli, prati padobranske letove i dogovara sastanak za sutrašnji dan, a na dan atentata da sedi u kući sa bolesnom decom? Da li se tako ponaša naručilac zločina kakav je atentat na premijera Đinđića?

BEOGRAD - Moj branjenik, okrivljeni Ulemek Milorad u svojoj odbrani naveo je da se 11. marta.2003. godine, dan pre atentata, nalazio u Kuli, gde je sa komandom JSO razgledao objekte za čiju se gradnju on zalagao dok je bio komandant Jedinice.

Nadalje tvrdi da je, kako bi se do kraja okončala izgradnja propratnih objekata, angažovan arhitekta, pa je dogovoreno da se sutradan, 12. marta održi zajednički sastanak u objektu JSO na Senjaku. Ovakvu odbranu mog branjenika u potpunosti su potvrdili saslušani svedoci Dragoslav Krsmanović, Mićo Petraković, Milan Jovanović, Zoran Gulić i mnogi drugi.

Helikopter kao alibi
Ovi svedoci u potpunosti su potvrdili izjavu mog branjenika i dopunili je detaljima: da su tog dana bile vežbe padobranske jedinice, da se Ulemek nakon obilaska objekta i padobranskih skokova, na predlog jednog od pomoćnika komandanta, za Beograd vratio helikopterom, umesto putničkim vozilom i sa svojim obezbeđenjem.
Ovu okolnost potvrđuju i piloti helikopterske eskadrile MUP-a, kao i pismeni izveštaj dostavljen od Savezne uprave za kontrolu letenja, iz koga se nesporno utvrđuje da je 11. marta moj branjenik helikopterom prebačen u Beograd, gde ga je sačekalo njegovo obezbeđenje i odvezlo kući.

Dana 12. marta, dakle na dan atentata, moj branjenik se nalazio u kući, gde je, između ostalog, čekao da se već ranije angažovani arhitekta javi, kako bi potvrdio tačno vreme sastanka. U kući je putem televizije saznao za atentat, a potom je, naravno, ugledao i poternicu na kojoj je on označen kao naručilac atentata na premijera Đinđića.

Sud navodi navodnu izjavu mog branjenika da se 12. marta telefonom čuo sa Dragoslavom Krsmanovićem, koji mu je rekao da će razgovor nastaviti kasnije, a zatim se više nije odazivao na pozive. Dalje se navodi da je svedok Krsmanović u svom svedočenju naveo da dana 12. marta nije imao bilo kakav kontakt sa optuženim Ulemekom.

Ova tvrdnja Suda je potpuno netačna i samo je još jedan od primera iz obrazloženja presude gde se izjave vade iz konteksta i netačno interpretiraju.
Naime, na glavnom pretresu od 15. marta, na strani 15 moj branjenik je naveo sledeće: „Ja sam onda okrenuo ove moje oficire sa kojima sam trebao da se nađem i tog dana održim sastanak u Beogradu. Međutim, neki od njih nisu bili dostupni. Čini mi se da sam dobio pukovnika Krsmanovića. On mi je rekao, čekaj, čekaj, ne mogu sad, zovem te za 20 minuta... Više nisam mogao da ga dobijem. Tu je počela zvonjava telefona, je l’ si čuo, nisi čuo, je l’ ovo istina, nije istina....“

Svedok Krsmanović na glavnom pretresu 16. marta na strani 68 navodi da je 12. marta imao poziv komandanta iz centra veze u bazi JSO u Kuli na koji se nije odazvao i dodaje: „... i veza me je obavestila da me je komadant tražio. Ja nisam shvatio da li me je tražio Gumar, gospodin Maričić, ili neko drugi. Kasnije sam ja propustio da se javim...“

ODNOSI SA ĐINĐIĆEM

Valja imati u vidu i nesporno dokazane činjenice tokom ovog postupka: da je moj branjenik, nakon što je raskinuo radni odnos i prestao da bude komandant JSO, održavao kontakte sa pokojnim premijerom Đinđićem, viđao se sa njim na proslavama, te da je Đinđić i sa svojim detetom dolazio na proslavu Jedinice u Kulu, i to posle protesta.
Da li je moj branjenik imao bilo kakvog razloga da učini bilo šta loše pokojnom premijeru Đinđiću, pogotovu što je, iako više nije bio komandant JSO, na poziv i molbu premijera Đinđića, zajedno sa pripadnicima JSO, organizovao zaštitu pograničnog pojasa i zone i uspostavio mir, nakon incidenata u pograničnom delu Bujanovac-Preševo prema Kosovu, kada su pripadnici Javne bezbednosti napustili položaje?



Nelogična optužba

Zar nije nelogično, neživotno da se navodni naručilac atentata na pokojnog premijera, član zločinačke organizacije, njen kolovođa i organizator, dan pre atentata šeta po Kuli, obilazi objekte, prati padobranske letove, dogovara sastanak za sutrašnji dan, a na dan atentata se nalazi u kući sa decom koja su, uzgred budi rečeno, bila bolesna.
Da li se tako ponaša naručilac jednog takvog zločina kao što je atentat na premijera Vlade Srbije?
Uostalom, ovo potvrđuje, mada to Sud drugačije tumači, i izjava mog branjenika da je iste večeri, dakle 12. marta, kada ga je posetio optuženi Pejaković istom rekao da Spasojeviću prenese: „Ako je napravljeno sranje, onda mu reci neka ide sada u šumu...“
Sudu je ovo očigledno bilo potrebno kako bi valjda zapečatio ulogu mog branjenika u atentatu.
Međutim, ako se pažljivo analizira izjava mog branjenika pa i izjava optuženog Pejakovića, onda je to u suprotnosti sa navodima optužnice i tvrdnjama svedoka saradnika o navodnom postojanju dogovora između mog branjenika i pokojnog Dušana Spasojevića da se u cilju realizacije plana pripremaju i planovi „A“, „B“ i „C“. Zašto bi onda moj branjenik poručio Spasojeviću da beže u šumu kad već postoje razrađeni planovi?
Utoliko, Sud je zaista imao razloga da sa jedne strane ceni ovu izjavu u drugom kontekstu, a sa druge strane - da poveruje u istinitost izjave mog branjenika. A njegova izjava se može protumačiti samo tako što je iznenađen poternicom i povezivanjem pokojnog Spasojevića sa atentatom, rekao je da beže u šumu „ako je napravljeno sranje“.
Atentat je realizovan pa je onda jedini razlog zbog čega moj branjenik na ovaj način reaguje okolnost da je posumnjao u sve što se dešava, pri čemu jasno proizlazi da on nema nikakvih saznanja i tim pre, nikakvu ulogu u atentatu.   

Nastaviće se