Opstrukcija otpora

Duhovnici su za ovo naše vreme govorili da će događaji prestizati jedan drugog i da će svet potonuti u opšti haos zbog mnoštva bezakonja koja su se namnožila. Čovek, dakle, polako presitže životinje u svom skotskom bezakonom životu i danas se često zagledamo u životinje i njihovo saosećajno ponašanje koje kod čoveka kao da je zamrlo.

Proizvodnja gladi

Da bi se cela društva gurnula u još veće bezakonje tzv. globalistička elita planira i čini sve da se čovečanstvo gurne u neviđenu glad. Često se o ovoj mogućnosti govori kao fiktivnoj pretnji, no potrebno je ipak razmotriti stanje današnjeg društvenog razvoja. U brojnim megapolisima danas živi desetine miliona ljudi potpuno sviknuti na kredibilitet državne uprave koje kako vidimo intezivno rade na razorenju svake normalnosti i temeljnih uslova funkcionisanja takvih zajednica. Pola svetskog stanovništva živi u gradovima i taj trend je razvijan dugi niz desetleća upravo zbog kontrole stanovništva, kapitala, društvenih kretanja i niza drugih razloga. Dok se polako urušavaju lanci sanbdevanja i proizvodnje hrane, milijarderi filantropi ubrzano kupuju ogromna prostranstva i progone veliki broj vlasnika imanja kroz razne zahteve globalističkih prohteva i laži. Tako je u poslednje vreme u SAD već treći veliki most doživeo udar teretnih brodova, dok je Blatimorski most nedavno i srušen, nadalje zatvorena je najveća farma jaja u SAD, pale se brojne farme, dok cene hrane rapidno rastu. Samo u prošloj godini izdano je 6 miliona obroka iz tzv. fud banke u Kanadi, a kada su stanovnici jednog američkog grada hteli na ulici da dele hranu i odeću siromašnima, uhapsila ih je policija. Ovde govorimo o zemljama razvijenog sveta ne uzimajući u obzir katastrofalno stanje na siromašnim kontinentima.


Čak i na Kubi se odvijaju veliki protesti zbog nestašice hrane i električne energije. U Evropi se odvija pravi rat za opstanak privatnih imanja, dok tehnologija prizvodnja hrane u zgradama koje su napuštene često završava u plamenu kao skoro jedna takva farma u Minhenu. Mnogi supermarketi u Evropi su poluprazni ili loše snabdeveni, 50 fabrika umjetnog đubriva u EU je zatvoreno zbog troškova. U Poljskoj je u jednom danu održano čak 600 protesta protiv mera „zelene agende“, a u Nemačkoj je PDV na meso skočio sa 7% na 19% zbog navodne dobrobiti životinja. U Kini vlasti uništvaju u pojedinim mestima puteve, bukvalno su raskopavaju putevi da bi stanovništvo pristalo da napusti svoja imanja i preseli se u velike gradove. Zbog te strategije u Kini postoje izgrađeni gradovi gotovo potpuno prazni čija izgradnja je koštala i do 100 milijardi dolara, neki od tih gradova se nastoje naseliti, a neki se miniraju zbog ogromnih troškova.

Uz perspektivu velike krize snabdevanja hranom, 100 gradova sveta je pristalo na tzv. plan C40 u okviru kojeg će biti zabranjena upotreba mesa, mlečnih proizvoda i automobila, dok je jedan milijarder filantrop uložio 60 miliona dolara za poboljšanje ukusa umjetnog mesa koje će se praviti od stanica ljudskog mesa. Pored ove užasne proizvodnje mesa postoje planovi da se ljudski ostaci koriste kao đubrivo za zemljište. Prokletstvo globalista je poprimilo neviđene razmere, dok najgore ishode čekaju milijarde ljudi u mega gradovima potpuno prepušteni ovim bezumnim planovima i uslovima. Tako da glad koja može da se proizvede u tim uslovima praktički ovisi minimum broja koraka odavno projektovanih od tzv. sumanute elite. Dakle, reklama je učinila svoje i promene svesti pred očiglednom opasnošću gotovo da nema, mada je potpuno vidljivo da veliki gradovi služe najgoroj globalističkoj strategiji.

Ratne trube

Ni ratne trube ne zaostaju u kreiranju prave apokaliptične atmosfere. Pored činjenice da je zbog stradanja humanitranih radnika u Gazi vraćeno 250 tona humanitarne pomoći, stanovnici Gaze pred očima sveta preživljavaju nečuvenu dramu gladi. Posle gađanja ambasade Irana u Siriji od Izraela, stižu pretnje Irana da će Tel Aviv i Haifa biti uništeni. U međuvremenu je hakerskim napadom iz Ministrastva pravde i zdravlja kao i iz baze podataka putničih agencija u Izraelu ukradeno negde oko 300 GB podataka i deluje da se približavamo velikom sukobu. Iz 28 zemalja sveta su se već povukli službenici izraelskih ambasada, a stoji poziv za ovom procedurom povlačenja i iz drugih zemalja sveta. Za to vreme Lufthansa Airlajn, nemački avio prevoznik, je obustavio letove za Teheran zbog plana napada Irana na Izrael, dok je Afrički godišnji samit izbacio Izrael sa svog zasedanja. Pritom Sirija i Jemen kroz vojne parade pripremaju stanovništvo na veliki sukob, dok se milioni ljudi okupljaju u brojnim protestima širom sveta koji traže prekid dejstava u Gazi.


Nadalje, u Nemačkoj se govori deci da se pripreme na rat i situaciju da njihovi roditelji idu u rat, dok se u Italiji odvijaju protesti koji zahtevaju izlazak i alijanse NATOa. Opet za to vreme u opštoj mobilizaciji u Ukrajini pojedini gradovi se stavljaju pod nadzor i kontrolu cirkulacije stanovništva u punom obimu. Tako dakle, posle više godina komentarisanja o tome da neće biti Trećeg svetskog rata, sada bi se moglo reći da bar u toj činjenici imamo konsenzus.

Standardno rasulo

A kod nas standardno rasulo, veleizdajnik arči sve što mu dođe pod ruku, pa u poslednje vreme pravi od Srbije treći svet koji između ostalog treba biti deponija nuklearnog otpada 58 nuklearnih elektrana u Francuskoj dok ne dogovori i sa drugim „prijateljima“ takve usluge. Veleizdajnik, nadalje, kupuje po sumanutoj ceni vojne avione Francuske, iako bi za tu cenu mogao da nabavi vojne avione Ruske Federacije u dvostrukom broju i to četvrte plus generacije. Ovaj postupak Srbiju neminovno svrstava u NATO snage jer za druge aktivnosti ovi kupljeni avioni ne bi imali autorizaciju i bili bi obične kante ne uzimajući u obzir skrivene troškove te kupovine baš u vezi raznih potrebnih autorizacija prodavca.

No, nezaobilazno se zadržimo na događajima vezanim uz nestanak male Danke i opet upitajmo neka pitanja. Da li srpska policija i bezbedonosne strukture smatraju da je na poziv npr. naše policije austrijska policija obustavila istragu vezanu uz nestanak Danke i to jeku međunarodne istrage o trgovini decom u Srbiji i da li će biti dovoljni ovi aranžmani sa Francuskom da se ta međunarodna istraga između ostalih obustavi? Nadalje, da li procedura i tok istrage u Srbiji izgleda normalno stranim istražnim profesionalcima i da li se srpske institucije svojim postupcima bukvalno uvaljuju još dublje u bezdan navedenog kriminala? Da li porodica jednog od osumnjičenih ima nekog ko nije završio u pritvoru kad se već desio i jedan smrtni slučaj iz navedene porodice i to baš u pritvoru? Da li policijska struktura u ovakvoj esklaciji događaja oko male Danke ne smatra da je u najboljem interesu i ove institucije i male devojčice Danke da istragu profesionalno privedu kraju? Posebno pitajmo, da li je srpska javnost čula za vest da je na Institutu za majku i dete jedno dete izvršilo samoubistvo posle oduzimanja iz porodice od Centra za socijalni rad? Sva ova pitanja ukazuju na neverovatno stanje institucija u Srbiji, na još neverovatniji obim i karakter kriminala. Također, sve ukazuje da se ogorčenje srpske javnosti neće moći uvek kontrolisati praznim pričama osobito kada su u priču uvučeni i širi međunarodni interesi.


No, ovom prilikom progovorimo i o jednoj sad već neverovatnoj činjenici i praksi. Mnogi analitičari i komentatori se pozivaju na integritet i poštenje, ali uopšte ne zaziru da sačekaju petak i da iznesu stavove i ideje posuđene iz najave izlaganja na Saboru ili iz samog izlaganja na Saboru univerzitetskih profesora, prezentujući ih kao sopstvene stavove pred širim auditorijem. Podsetimo da je Sabor univerzitetskih profesora u više od 160 izlaganja i stotinak članaka u više od tri i po godine rada doneo ogroman broj činjenica i ideja koje se mogu koristiti. Inetresantna je ova vrsta kontrole informacija ili bolje reći režije gde se određene ličnosti i mediji kite tuđim perjem i tu praksu je veoma lako dokazati i po datumima pojedinih zasedanja Sabora i po temama koje posle postanu teme i nacionalnih i alternativnih medija. Da samo napomenemo, zasedanja Sabora su organizovana u više meseci u periodu zdrastvene krize kada nije bilo niti jednog događaja u velikom Beogradu osobito nije bilo događaja koja su ukazivala na presudne odluke u vezi zdrastvenog tretmana, posledica i razmera globalističkog linča svetskog stanovništva. Nadalje, na zasedanjima Sabora se gotovo prvi put govorilo o namerama Ria Tinta i kompanijama prljave tehnologije, izlagalo se o katastrofalnom ekonomskom stanju i procesu zaduživanja, zasedanja Sabora su u jednom od retkih formata pozivala goste sa Kosova i Metohije kroz teme KAKO SE BORITI PROTIV VELEIZDAJE i KOSOVO I METOHIJA DANAS u nameri da se čuje glas Srba sa KiM i tako pruži podrška i to je do danas ostala praksa koju prate veoma retki alternativni mediji. Nadalje, članovi Sabora su u međuvremenu bili i organizatori i učesnici više desetina protesta i ta činjenica nikako nije zanemariva, ali je nebitna brojnim činiocima opšteg medijskog kružoka i njihove blokade.

Dakle, niko zaista ne očekuje da će se ova bedna praksa promeniti, međutim rešenje ove teške situacije u državi Srbiji svakako neće doći kroz žongliranje informacijama, kontrolom pojedinih ličnosti, kontrolom okupljanja i kontrolom procesa koji bi potencijalno mogli pomoći izlasku iz ove ustavne krize. Ili bolje rečeno, utisak je danas da se borci za bolju Srbiju nalaze samo u Beogradu. Zbog opisane kontrole koja prevashodno ide najpre od alternativnih medija koji se predstavljaju slobodnim pa do nacionalnih frekvencija, u medijskom prostoru Srbije ne postoje ličnosti niti događaji otpora u drugim delovima Srbije, a to i jeste primaran cilj veleizdajničko-okupatrske ujdurme da se ostavi utisak potpune zamrlosti i atmosfere poraza. Brojni pozivi sa zasedanja Sabora da se u alternativne medije pozovu Srbi sa KiM na redovnoj osnovi kao vid posebne podrške opstanku srpskog naroda na KiM, ostao je bez odziva. Čak, bez odziva ostaju i pozivi alternativnim medijima da objavama pomognu porodicama kojima Centri za socijalni rad hoće zbog nemaštine ili raznih drugih razloga oteti decu. Nezaobilazan je zaključak, medijski prostor u Srbiji izuzimajući otvoren veleizdajnički kapacitet nacionalnih frekvencija, dakle, alternativni mediji drže branu informisanju o svim odsudnim poduhvatima i pojedinaca i organizacija u celom prostoru Srbije pozivajući najčešće kerbere vlasti koji obilaze sve medijske kanale Srbije trujući i ono malo pravih infromacija. Naravno, svaka čast izuzecima koje redovno ističemo, čiji doprinos danas čini zaista presudan doprinos sveopštem otporu nemani veleizdaje, bezdanu kriminala i rasprodaji svih resursa države Srbije. Nepobitan je utisak da i pored toliko medijskog prostora, u atmosferi sofisticirane režije slobode, srpski narod ne uspeva da iznedri i okupi rodoljubive snage i jedan od uzroka tog stanja je opšta medijska opstrukcija. Ako ne bude bilo drugih načina, biće potrebno da se i od ove prikrivene manipulacije rodoljubive snage što pre distanciraju i pronađu načine borbe protiv globalističko veleizdajničke agresije.


Svakako pomenimo grupu građana u okupljanju u više od 1335 dana pred Skupštinom u tihoj borbi za opstanak.

„Samo pošteni i istinski otpor će nas izvesti iz ovog jadnog stanja. Poštujmo napore svih!“

Vrčin, 12.04.2024.

Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice.