SALONSKI STANOVI: Nekretnina čija vrednost ne opada
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Uprkos rastućoj gradnji sve više modernih novogradnji, potražnja za starim salonskim stanovima ne jenjava. Ovakve nekretnine su oduvek bile cenjene u arhitekturi Beograda, a sreću se i u većim gradovima Vojvodine. Ograničena ponuda i njihove specifičnosti diktiraju više cene kvadrata od "prosečnih", piše u blogu agencije za nekretine City Expert.
Šta je salonski stan (salonac)?
Termin potiče od francuske reči "le salon", prvi put upotrebljene sredinom 17. veka u Francuskoj, označavajući veliki prostor za prijem u vilama. Saloncima na našem podneblju nazivamo istorijske nekretnine s kraja 19. i prvih decenija 20. veka koje odlikuje prostranost i otmenost utkana u enterijer, dok poseduju karakteristične dekorativne i funkcionalne elemente koji se ne sreću u kasnijoj gradnji. Ovakav koncept enterijera došao je na naše prostore iz Pariza, Beča i susedne Budimpešte.
Na pomen salonaca prvo se pomisli na visoke plafone, u rasponu od tri do četiri metra. Po pitanju strukture, ključna odlika salonskog stana jeste grupisanje prostorija oko centra koji predstavlja središte porodičnog života. Prostorije za prijem su odvojene od privatnog prostora za ukućane, a ulazni deo je povezan sa svečanom trpezarijom i centralnim salonom. Od ugradnih elemenata su karakteristična dvokrilna ili višekrilna vrata, masivna drvenarija, impozantni prozori. Što se tiče konstrukcije, fasadni zidovi gradili su se od opeke, debljine oko 50 cm.
Raskoš minulih epoha
Život u saloncu stvara doživljaj gospodstvenosti, a činjenica da se ove nekretnine više ne grade doprinosi ekskluzivnosti, zbog čega su ovi stanovi večno traženi. Iako je investicija u ovakve kvadrate praćena i dodatnim troškovima renoviranja, kupaca salonskih stanova uvek ima i strogo su profilisani. Nostalgija za domovima u kojima su nekad živeli, kao i prefinjena estetika najčešće su ono što opredeljuje kupce za salonce. Samim svojim višedecenijskim postojanjem prošli su test vremena, zato uživaju više poverenja od novije gradnje.
Salonski stan Beograd - cene
Stari grad, Vračar i Zemun su beogradske opštine s najviše salonaca. Knez Mihailova obiluje njima, a na nekoliko minuta hoda dalje nalaze se u Bulevaru despota Stefana i ulici Džordža Vašingtona. Neki od najstarijih i najprestižnijih salonaca smešteni su na gornjem Dorćolu, duž Saborne crkve i Strahinjića bana. Na Vračaru se mogu naći u ulicama Krunska, Njegoševa, Svetozara Markovića, Koče Kapetana. Kako poseduju veće kvadrature i nalaze se mahom na centralnim gradskim lokacijama, veoma su pogodni kao poslovni prostori.
Investicija u "salonske kvadrate" je po pravilu skuplja od drugih vrsta nekretnina na istom području, a takođe je prati i prilično zahtevno renoviranje prostora. Salonci u trenutnoj ponudi prodaju se po cenama kvadrata od 2.600 EUR do 5.000 EUR, zavisno od lokacije, strukture, površine, očuvanosti.
Salonski stan Novi Sad
Osim u prestonici, veliki izbor salonaca postoji i u Novom Sadu, ali pretežno su dostupni za zakup, ne i kupovinu. Pozicionirani su uglavnom u centru i opštini Stari grad. Vlasnici salonaca u Novom Sadu, svesni njihove vrednosti i ograničene ponude, retko se odlučuju da je prodaju.
Glas javnosti/ B05S
Glas javnosti/ B05S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
