nedelja 28. oktobar 2007.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Sakašvili car Gruzije

Na pomolu neviđen preokret u bivšoj sovjetskoj republici

Sakašvili car Gruzije

Autoritarni predsednik Mihail Sakašvili mogao bi postati Mihail Prvi, pošto je jedan od potomaka carske loze Bagrationovih. Istoričar Masharašvili nabrojao je pola miliona „kandidata za presto“

Potomci carske dinastije Bagrationov dobili su šansu da stanu na čelo Gruzije - posle dvovekovnog prekida. U bivšoj sovjetskoj republici, od 1991. godine nezavisnoj državi, polemike o ustavnoj monarhiji s različitim stepenom intenziteta pokrenute su još u vreme predsednika Zvijada Gamsahurdije. Ali, sada je tu ideju oživeo patrijarh Gruzije Ilija Drugi. - Narod treba da je spreman na zavođenje ustavne monarhije, rekao je on.

Poziv se poklapa sa zahtevom opozicionara da se predsednička forma vladavine zameni parlamentarnom. Premda većina Gruzina smatra da se predsednički oblik vladanja u zemlji sve više pretvara u autoritarizam, ideja ustavne monarhije ne dopada se svima. Smena predsedničke kamarile u dvorsku neće ni do čega dovesti, strahuju mnogi, piše Izvestija.

Odgovarajući da „to pitanje nije dnevna stvar“ ekipa Sakašvilija „hladno“ se saglasila da se pitanje razmotri na jednoj od narednih parlamentarnih sednica. „Onima koji bi da uspostave parlamentarnu monarhiju“, sam Mihail Sakašvili je na jednoj konferenciji za štampu „u šali“ napomenuo: „Jedna od mojih prababa bila je od Bagrationovih“.

„Sakašvili se na presto ne grozi“, ocenjuje dopisnik Izvestije iz glavnog grada Gruzije.

Tokom vekova poseban problem sa prestolonaslednicima u Gruziji nije postojao. Ali danas je veoma složeno izabrati naslednika prestola i budućeg cara. Istoričar Svion Masharašvili, na primer, nabrojao je oko pola miliona „kandidata za presto“.

Sakašvilijeva baba Leonida Gergijevna je rođena Bagration-Muhraneli, ali se grb Bagrationovih po ženskoj liniji ne prenosi. Gruzijska istorija zna samo jedan izuzetak - caricu Tamaru.

POTOMAK CARA DAVIDA

Gruzijski carski dom Bagrationovih potiče od cara Davida. Od biblijskog cara današnje pokolenje Bagrationovih deli 107 pokolenja. Imperator Aleksandar Prvi konačno je prisajedinio kartlijsko-kahetinsko carstvo Rusiji 1801. godine, posle smrti poslednjeg gruzijskog cara Georgija Dvanaestog. Godine 1810. u sastav Ruske imperije ušlo je Imeretinsko carstvo, 1811. Gurijsko kneževstvo, 1857-1867. godine - Megrelija, Abhazija i Svanetija. Glavari Bagationovih preselili su se u Rusiju. Sredinom 19. veka oni su oficijelno bili priznati za „članove bivšeg carskog dvora Gruzije“, dobili su titulu „najvetliji“ (kneževska titula) i bili su izjednačeni u pravima sa ruskim knezovima. Posle boljševističkog prevrata većina Bagrationovih našla se u emigraciji - u Španiji, Italiji, Poljskoj, Nemačkoj. samo malobrojni ostali su u SSSR. I samo retki su preživeli staljinsku represiju.

Realno na krunu i skiptar mogu pretendovati predstavnici samo nekoliko grana Bagrationovih. Među pretedentima u Rusiji žive potomci poslednjeg gruzijskog cara Georgija Dvanaestog. U stvari, sinovi i unuci pesnika Petra Gruzijskog. Ima i predstavnika imeretinskih i muhranskih Bagrationova. Među naslednicima je i porodica poglavara gruzijskog kneza Georgija (Horhe) Bagration-Muhranskog, bivšeg automobiliste, koji je u krvnom srodstvu sa španskim kraljem Huanom Karlosom.

Za čiji izbor je gruzijska crkva, zasad nije jasno. Sudeći po svemu, uži krug pretendenata već je određen. Dva su pitanja. Da li će njegova svetost-patrijarh dokazati živototvornost „svoje ideje“. I da li će se složiti Mihail Sakašvili da pođe putem španskog diktatora generala Franciska Franka, pita se Izvestija.

Da li je to moguće? Nedavno je u parlamentu lider opozicione gruzijske Laburističke partije Šalva Natelašvili ustao i rekao: - Stvarni predsednik Gruzije nije Mihail Sakašvili, već savetnik američke administracije za istočnu Evropu Brus Džekson. Prema njegovim rečima, upravo je Džekson rukovodio izradom i realizacijom planova tzv. plišanih revolucija, posebno „revolucije ruža“ u Gruziji. - Sakašvili je postao predsednik republike zahvaljujući pomoći Džeksona i nalazi se pod njegovom potpunom kontrolom - tvrdi Natelašvili.

Iz biografije Mihaila Nikolozoviča Sakašvilija koji je rođen 1967. godine u Tbilisiju zaista se brzo uočava ta „američka veza“, jer je po okončanju Kijevskog instituta za međunarodne odnose kao stipendista kongresa SAD upućen na studije na Kolumbija univerzitet u NJujorku gde je i magistrirao prava. Doktorirao je na Univerzitetu Džordž Vašington.

Pre no što će se zaposliti u Norveškom institutu za ljudska prava u Oslu, izuzetno obrazovani Sakašvili je još studirao i na Strazburškom institutu. Bio zaposlen i u jednoj njujorškoj firmi iz oblasti prava.

U Gruziju se vratio 1995. godine i posvetio političkoj karijeri. Bio je poslanik, ministar pravde, gradonačelnik Tbilisija, da bi 2003. godine od blokova „Nacionalni pokret“ i „Burdžanadze-demokrati“ kandidovan za predsednika Gruzije.
Na predsedničkim izborima, na koje je izašlo 83 odsto birača, šarmantni Mihail Sakašvili osvojio je 95 odsto glasova. Izbori su održani u velikoj euforiji šest nedelja nakon što je bivši predsednik Ševardnadze bio prisiljen na ostavku zbog masovnih protesta opozicije. Predsedničkoj inauguraciji Sakašvilija prisustvovao je tadašnji državni sekretar SAD Kolin Pauel.

Mihail Sakašvili je, na razne načine, neprestano zatezao odnose sa Moskvom, a otvarao vrata NATO i mnogim „jastrebovima“ sa Zapada.
Predsednik Gruzije koji bi mogao postati Mihail Prvi oženjen je Holanđankom i ima sina.

Komentari

Placenik CIA!