nedelja 28. oktobar 2007.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Raspop i Gusle

SA LOVĆENA - PROTOJEREJ MR VELIBOR DŽOMIĆ

Raspop i Gusle

Anatemisani i prokletstvu predati raspop Miraš Dedeić ušao je i u pesmu i u gusle! Verujem da će se mnogi zapitati da li je to moguće i šta on, takav kakav jeste, tamo uopšte traži. Ali, da nedoumica ne bi dugo trajala, moram da podsetim da narodni pesnik u stihovima, a narodni guslar na guslama, svaki, dakle, na svoj način - pišu i pevaju o primerima čojstva i junaštva, slobodarstva, čestitosti i poštenja pozitivnih likova, ali i o primerima nečoveštva, kukavičluka, nesojstva, podlosti i prevarama izrazitih negativaca. Raspop se, nije teško pogoditi, našao među ovih drugima.
Ovih dana je po Crnoj Gori prava pomama. Dok se na izuzetnom Sajmu knjiga u Beogradu traže dobre knjige, dotle se svuda po Crnoj Gori traži način kako bi se došlo do guslarske kasete i CD-a narodnog guslara Đorđa Tanovića. Ne preza se ni od piraterije i presnimanja, a mnogi tu pesmu imaju kao melodiju na svojim mobilnim telefonima. A u Crnoj Gori, kaže crnogorska statistika, cveta progres pošto na jednog stanovnika „dođe“ jedan i po mobilni telefon!

No, da se vratimo pesmi i guslama. Narodni pesnik Božo Glogovac je napisao, a narodni guslar Đorđe Tanović iz Čajniča otpevao je sledeće stihove:
„Raspop Miraš na Cetinju,najveća je bruka naša,gurbeti mu ne bi dali da im bude ceribaša.Pripučio panagiju mitropolit samozvani pa s Jevremom namjerio srpsko ime da tamani“.

Slobodno se može reći da je ova pesma „iz glave cijela naroda“ - kako bi rekao NJegoš. Ali, ne svakojakog i svakakvog naroda nego onog krštenog, blagoslovenog; naroda vernog Bogu i Crkvi Hristovoj, kao i predanju i zavetima svojih očeva i đedova. Gde god da se pojavite među ljudima po Crnoj Gori čućete ih ili kako, sami za sebe, poluglasno pevaju ove stihove u ariji osmerca ili ih slušaju preko svojih muzičkih aparata.
Jednom rečju, ovo je novi hit, a nadam se da nije potrebno da objašnjavam koliko su Crnogorci vezani za gusle i koliko su, naravno, gusle vezane ili, bolje reći, privezane za njih. Protkale su se kroz dušu narodnu, a ušle su i svaku crnogorsku kuću bez obzira na to da li iko u kući zna da gusla. Crnogorci ih nisu izbacivali iz svojih kuća čak ni kada su i po dve Brozove slike u kuće unosili. Niti Crnogorci mogu bez gusala, a niti gusle mogu bez Crnogoraca. Neki muzički kritičari raspopsko-dukljanske orijentacije žele da minimiziraju domete ove narodne pesme koja je hit nad hitovima. Oni se, u nekom postmodernističkom duhu, trude da dokažu da Crnogorci nikako ne mogu u Evropu i to nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Dukljani nisu shvatili da ni negdašnji moćni partijski komiteti nisu ratovali sa guslama, ali su našli svoje guslare i svoje pesnike da pišu epske pesme o Brozu i revoluciji. Mislim da je pesma „Dolazak Tita u Crnu Goru“ napisana u komitetu i da je štampana barem u sto izdanja!?!

Raspop je shvatio da se protiv svoje bruke koju su gusle opevale mora boriti drugačije od svojih dukljanskih istomišljenika. Našao je jednog guslara, koji je najviše pevao o Brozu na guslama, i osnovali su nekakvo raspopsko-guslarsko društvo „Sveti Petar Cetinjski“, a u njega učlanili i jednoga guslara - Šiptara i nekoliko Srba - guslara iz Republike Srpske (da im sad ne pominjem imena)! Štampali su plakate sa imenom Sv. Petra latinicom, valjda zbog Šiptara, i pevaju „novu pesmu“:

„Oj, Mirašu, sokolovo krilo

sve ti zdravo i veselo bilo.Srećan bio od sad pa do vekaRozana te na dušeku čeka“.