nedelja 28. oktobar 2007.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Greh je braniti lekara koji je napravio grešku

Profesor Dragoslav Ercegovac o etici lekarske profesije

Greh je braniti lekara koji je napravio grešku

LJudi sada više „čeprkaju“ i idu dublje u potrazi za činjenicama, što je korisno. Javnost je, međutim, često nemilosrdna i istina joj nije najvažnija

Doktor Dragoslav Ercegovac je univerzitetski profesor, doktor medicinskih nauka, specijalista neuropsihijatrije, epileptolog i klinički neurofiziolog. Ovaj vrsni lekar, koji je široj javnosti poznat kao čovek koji se u Srpskom lekarskom društvu bavio problemima etike, svoja stručna znanja, ali i odgovoran odnos prema profesiji izučavao i gradio na Univerzitetu u Frajburgu kod profesora Ričarda Janga i na Univerzitetu Filadelfija, gde i danas predaje kao gostujući profesor.
Na internacionalnom kongresu u Lisabonu proglašen je za Ambasadora za epilepsiju, član je Srpskog lekarskog društva, Američke akademije za neurologiju, NJujorške akademije nauka i drugih profesionalnih organizacija. Dobitnik je Fulbrajtove nagrade.

Posebno je ponosan na školu za kliničku epileptologiju, gde je obučio oko 120 lekara sa teritorije bivše Jugoslavije.
Kada je otišao u penziji posvetio se privatnoj praksi i saradnji da esnafskim udruženjem lekara, kojem je dao veliki doprinos u izgradnji principa rada i organizovanja. Na neke trenutke iz tog perioda doktor Ercegovac je ponosan, a o nekim ne želi ni da govori.

- Presednik Etičkog komiteta sam bio četiri godine. Taj izazov me je koštao životnog mira - kaže profesor i dodaje da je etika najbolnija tačka svakog društva, a posebno medicine, kao njegovog najosetljivijeg dela. Doktor Ercegovac je često bio iznenađen korupcijom, neznanjem i drugim pojavama u svojoj branši, sa kojima se sretao baveći se etikom u domaćoj medicini.

Pojavu da se o lekarskim greškama govori sve češće i sve glasnije doktor objašnjava time što se društvo u celini otvara i što su građani sve više zainteresovani da dođu do istine.

- LJudi sada „čeprkaju“ i idu dublje u potrazi za činjenicama. To je dobro. Javnost je, međutim, često nemilosrdna i istina joj nije najvažnija - objašnjava doktor i dodaje da je često bio u poziciji da brani lekare od javnosti, ali ništa ređe i stav javnosti od lekara, koji znaju da budu solidarni na štetu istine. On naglašava da je za utvrđivanje činjenica najvažnije da ne prođe mnogo vremena, jer je posle sve teže dokazati. Doktor je međutim izričit.

- Najveći greh je braniti lekara koji je u svom radu pogrešio.
O smrti male Anje Grahovac i stručnom nalazu koji isključuje lekarsku grešku profesor Ercegovac kaže:
- Nemam razloga da sumnjam u nalaz tima Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jer se radi o veoma ozbiljnoj i stručnoj ekipi. Međutim, razumem i bol roditelja i reakciju javnosti. To je jedna vrlo delikatna priča.

Pored grešaka koje mogu biti kobne za život i zdravlje pacijenta, doktor govori i o čestoj nezainteresovanosti i neljubaznosti njegovih kolega.
- I sam sam se više puta sretao sa situacijom da lekar odbije da me primi „jer nemam zakazano, ili nisam došao u vreme kada radi moj odabrani lekar“ - sa osmehom kaže doktor i dodaje da često ne vredi ni kada se pozove na to da je kolega ili „jednostavno stariji čovek, prema kome treba imati obzira“.

Ercegovac kaže da njegovi pregledi traju dugo, čak po nekoliko sati, jer dugo razgovara sa svojim pacijentima i uzima detaljnu anamnezu. Često se tek „kroz dugu priču sa čovekom ili njegovom porodicom dođe do najvažnijih podataka koji mogu da usmere lečenje u pravom smeru“.
I pitanje problematičnih lekova koji se pojavljuju na tržištu, pa i u domovima zdravlja profesor može da podvede pod moralni problem našeg zdravstva.

- I sam sam svojevremeno bio uključen u atestiranje lekova. Procedure za odobravanje nekog leka su, u to vreme, bile rigorozne, ali mislim da to nije bilo preterano. Ispitivanje bioloških, psiholoških i svih drugih uticaja je trajalo i po dve godine. Morali smo da testiramo i domaće i inostrane lekove, čak i ako su oni prošli sličnu proceduru u svojoj zemlji - objašnjava doktor i dodaje da je čuo, mada se nije sam uverio da u apotekama ima lekova sumnjivog kvaliteta, ali i izražava svoje duboko uverenje da će država na najbolji način izaći sa tim na kraj, jer se „u ministarstvu time bavi stručna i odgovorna ekipa na čelu sa Svetlanom Vukajlović“.

On upozorava i na opasnu pojavu koja uzima sve više maha, čak i u Srbiji, a to je kupovina medikamenata preko Interneta.
- Često su to preparati za potenciju, što takođe nije bezazleno, ali se prodaju i psihijatrijski lekovi, antibiotici i razni drugi kojima se ne zna ni sastav ni delovanje.
Profesor Ercegovac je svestan brojnih etičkih problema u našem zdravstvu i tvrdi da je „često tanka granica između moralnog i ekonomski isplativog postupanja“, ali i da nas uz odlučni stav države i stručnih udruženja, da se bore i kažnjavaju ovakve pojave sigurno čekaju bolji dani.

- Sasvim iskreno verujem da će biti bolje. Krenuli smo tim putem i ako možda na trenutke ne izgleda tako - ide nabolje, mora ići nabolje - uveren je profesor Ercegovac.

Ključne reči:

Komentari

Greh je i optuziti lekara dok se ne dokaze da je pogresio. U javnosti je formirano misljenje da je medicina egzaktna nauka, da se sve zna, i da lekari samo treba da postuju procedure, i svi ce biti izleceni, zivi i zdravi. To je suvise daleko od istine. Medicina nije egzaktna nauka, niti savestan i profesionalan rad garantuje uspeh i ozdravljenje. Takav rad samo drasticno smanjuje broj nesrecnih slucajeva, ali ih ne iskljucuje. Niko sa sigurnoscu ne ne zna u kakvom zdravstvenom stanju dolazi bolesnik na operaciju. Reakcija njegovog organizma moze da obezvredi sve procedure i da se operacija nesrecno zavrsi.

Lepo receno, medjutim ukucajte u google "medical guidelines" ili "clinical guidelins" pa procitajte malo o tome i onda razmislite sta ste ovde pisali. Kada bi bilo kao sto vi pisete, onda bi doslo do ogromnih potencijalnih zloupotreba u medicini. Onda bi svaki lekar mogao da, na pitanje zasto je koristo tamo neku proceduru, odgovori:"zato sto sam ja smatrao da je tako dobro i zato sto imam diplomu lekara". Medicinske procedure se moraju standardizovati, sto je i ucinjeno u svim naprednim zemljama jos odavno. Lekari su duzni da postupaju po pravilima medicinske struke i TEK ONDA se moze reci da je sve ucinjeno. Ja sam svedok jednok tragicnog slucaja u kome, kada sam procitao med. dokumentaciju, nisam mogao da verujem sa kakvom dozom bezobrazluka su lekari pisali tu dokumentaciju. Kao da to niko nikada nece vise pogledati. Ovo sto se desilo je javna medicinska sramota i nikada nece moci da se izbrise. Lekar lekara brani, ali kada taj lekar koji brani svog kolegu bude optuzen za saucesnistvo u ubistvu, onda ce drugacije da se ponasa. Polako, zivi bili pa videli...

Skolovala sam se na Univerzitetu u Beogradu a sada radim kao lekar u Velikoj Britaniji. Ovde je stav da su greske u lekarskoj praksi neizostavan deo usavrsavanja ali da mora da postoji kontrola rada. Naime, svaka greska se pismeno dokumentuje. Na primer, ako pacijent dobije pogresnu dozu leka ili se ne uradi neka analiza u predvidjenom vremenskom periodu, pa do rasvetljavanja smrtnog ishoda-sve se razmantra na sastancima odeljenja/bolnickom odboru. Imena osoba umesanih u incidente se ne pominju jer je ovde cilj da se vidi zasto je i kako do greske doslo i STA MOZE DA SE NAUCI DA TO TOGA VISE NE DODJE. Smatra se pozitivnim ako lekar sam prizna da je negde pogresio i trazi feedback na svoj rad. Nema prikrivanja dokaza a sasvim je normalno da rodbina ispituje okolnosti pod kojima se incident desio.
Profesor Ercegovac je divan covek ali se ne bih slozila da se greske lekara ne prastaju. Na greskama se uci. Naravno, odgovornost mora da postoji a nasim lekarima nedostaje samo jedna ali veoma vazna stvar a to je SAMOKRITICNOST.