sreda 28. maj 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > U Evropu iz bureta

Vinarski recepti porodice Aleksandrović iz Vinče kod Topole

U Evropu iz bureta

Živan Tadić, čuveni kraljev podrumar koji je posle rata emigrirao u Kanadu, poslao nam je recepturu za pravljenje „trijumfa“

Za razliku od većine srpskih sela u kojima je sve više zaparložene i zapuštene zemlje, u Vinči, selu između Topole i planine Rudnik, situacija je sasvim drugačija. U ataru ovog sela gotovo da nema jednog metra kvadratnog na kojem nije zasađena neka voćka. I tako, idući putem od Rudnika ka Oplencu, smenjuju se zasadi jabuka, šljiva, bresaka, višanja, vinograda,... a uz sam put se nalazi i čuvena vinarija, vlasništvo porodice Aleksandrović koja je na ovim prostorima, prema rečima Božidara Aleksandrovića, već više od dva veka i oduvek se, kaže, bavila vinogradarstvom i proizvodnjom vina. Priča o vinariji „Aleksandrović“ je, zapravo, priča o srpskom vinu i vinogradarstvu, a posebno o nekadašnjem kraljevom vinu „trijumf“ koje se nekada pilo na svim evropskim dvorovima i koje ponovo živi svoj vinski život zahvaljujući spletu čudnih okolnosti.

Znajući da je zemlja oko između Oplenca i Rudnika blagorodna za vinovu lozu, kralj Petar i kralj Aleksandar Karađorđević su 1920. godine zasadili na južnoj padini Oplenca svoj privatni vinograd od 50 hektara u kojem su bile najplemenitije sorte francuskih grožđa sovinjon, seminjon, merlo, burgundac... a vino iz kraljevih vinograda predavano je prvoj Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi koja je još 1903. godine formirana po principu akcionarskog društva u selu Banja kod Aranđelovca.

- Međutim, zbog nekakve svađe između kralja Aleksandra i rukovodstva te vinogradarske zadruge, kralj je 1930. godine na Oplencu, pored samih vinograda, izgradio svoj podrum koji je u to vreme bio najmoderniji podrum vina na Balkanu. Glavni kraljev vinogradar bio je neki Francuz, čije ime nije zabeleženo, a glavni tehnolog mu je bio Nemac Oto Kabej. U to vreme, po posebnoj tehnologiji, stvoreno je vino „trijumf“ koje je služeno na gotovo svim kraljevskim dvorovima u Evropi. Iz tog vinograda, zahvaljujući prijateljstvu mojih predaka sa kraljevskom kućom i ljudima koji su brinuli o kraljevim vinogradima, i porodica Aleksandrović je uzimala kalem grančice (vioke) i podizala svoje zasade vinograda koji su se održali do danas - govori Aleksandrović.

NAJBOLJE I NAJGORE VINSKE GODINE

Ako ste ljubitelj vina, u ugostiteljskim restoranima, po preporuci Božidara Aleksandrovića, ne tražite vina berbe 1990. i 2005. godina. Najbolje godine za vina, po njemu, bile su 1998, 2003, 2006. i 2007.

Vreme koje je za vinogradare u celoj zemlji došlo posle drugog rata, prema mišljenju Božidara Aleksandrovića, bolje i da nije došlo. Seljacima je zabranjeno da prave vino i uvedena je obavezna - ne prodaja, već predaja grožđa. Napravljeni su veliki kombinati kojima je bilo bitno koliko vina proizvedu, a ne kakvog je vino kvaliteta. Ulaganja u vinogradarstvo nije bilo, a ono što je od vinograda sačuvano, sačuvano je samo zahvaljujući seljacima koji su prodavali i poslednju kravu iz štala kako bi održali vinograde. No, i to je imalo svoje granice pa su se iz godine u godinu površine pod čokotima smanjivale. Pre drugog rata Srbija je imala između 60.000 i 65.000 hektara pod vinogradima, a danas ima jedva 8.000 do 10.000 hektara.

- Vinogradare je „sunce ogrejalo“ tek 1990. godine, kada im je zakon dozvolio da mogu da proizvode vino i da imaju svoju marku vina i porodica Aleksandrović je odmah otpočela, odnosno nastavila da proizvodi vino. Kada se to pročulo, a pročulo se čak do Kanade, 1991. godine javio nam se Živan Tadić, čuveni kraljev podrumar koji je posle rata emigrirao u Kanadu i sa sobom poneo originalnu recepturu za proizvodnju Trijumfa. Svojevoljno, poštujući napore moje porodice da očuva vinograde, a posebno zbog toga što je jako cenio mog dedu Aleksu Aleksandrovića, poslao nam je recepturu za pravljenje tog čuvenog kraljevog vina i Trijumf je posle skoro pola veka ponovo rođen. Nažalost, Živan Tadić nije bio u prilici da proba i proceni kvalitet „trijumfa“ koji smo mi proizveli - umro je u Torontu 1998. godine, ali smo bili u prilici da u Vinči ugostimo njegovog sina Miodraga Tadića.

Nešto bolja vremena, po kazivanju Božidara Aleksandrovića, nastala su posle 2000. godine kada je država počela da ulaže u razvoj vinogradarstva, ali to bi, po njemu, moralo da bude i mnogo više.

Kada je vinarija „Aleksandrović“ obnovila proizvodnju „trijumfa“, godišnje su punili oko 10.000 boca, a danas iz ove vinarije izlazi godišnje i preko 200.000 boca najkvalitetnijeg vina, od čega se oko 70 odsto proizvedenog vina plasira na domaćem tržištu, a 30 odsto na tržištima Švajcarske, Nemačke, Francuske, SAD i u zemlje regiona.

- U ovom trenutku Srbija je apsolutno marginalna zemlja u proizvodnji vina za evropsko tržište, ali naša šansa je u tome što ljubitelji vina žele egzotične vrste, kakva su naša vina i iskreno se nadam da će se i „trijumf“ i ostale vrste vina veoma brzo uspešno takmičiti i sa najčuvenijim evropskim vinima i da će se, nada se se Božidar Aleksandrović, vino „trijumf“ ponovo piti na evropskim dvorovima.

Ključne reči: