sreda 28. maj 2008.
RSS
• Srbija •
Početna > Srbija > Preko bare ne džabalebare

Nemanja Kandić, student ekonomije, odlazi na putovanje u Ameriku

Preko bare ne džabalebare

Niški student našao se među pet od ukupno 35 akademskih građana iz Srbije koji će u organizaciji USAID od avgusta boraviti na dvosemestralnim studijama na univerzitetima u Americi

NIŠ - U okviru programa studentske razmene koji organizuje i finansira američki USAID, student treće godine Ekonomskog fakulteta u Nišu Nemanja Kandić, jedini sa ovog fakulteta, našao se među pet studenata sa Univerziteta u Nišu i ukupno 35 iz Srbije koji su dobili stipendiju za studijski boravak u Americi. Nemanja će od sredine avgusta dva semestra, odnosno 10 meseci, provesti na američkom Tenesi tehnikal univerzitetu. A za stipendiju se kvalifikovao uspehom u studiranju, znanjem jezika (služi se pored engleskog sa još tri) i preko serije testova i intervjua.

- Za razliku od mnogih mojih vršnjaka, ja sam imao sreću da dosta putujem po svetu. Ovo neće biti moje „prvo otkrivanje Amerike“, jer sam 2003. godine kao učenik Gimnazije „Bora Stanković“ boravio u jednom srednjoškolskom Letnjem kampu u Vašingtonu, a onda naredne godine i privatno. Ali, sada odlazim na Tenesi univerzitet i očekujem da ću moći da naučim nešto iz ekonomije na drugačiji način od onog koji imam na svom fakultetu u Nišu - kaže Nemanja.

On misli će mu ovo studijsko putovanje dobro doći jer tamo odlazi sa fakulteta koji upisuje po hiljadu brucoša svake godine i na kojem nema šansi da profesor upozna svakog studenta i da s njima radi u manjim grupama. Za to ne krivi svoje profesore, već čitav koncept visokog obrazovanja u Srbiji i standard naših visokoškolskih institucija. Kaže i da „Marks još nije proteran sa fakulteta“ i da ima kroz nekoliko nepotrebnih predmeta.

KOMBINEZON I PIŽAMA

- Mi smo skloni da pričamo kako Ameri mnogo rade i imaju samo dve uniforme, radni kombinezon i pižamu. Na drugoj strani se čudimo kako im je životni standard visok. Zato je moj prijatelj Amerikanac Arnold Fišboun, koji je prošle godine bio moj gost u Nišu, videvši prepune kafiće u centru grada usred radnog dana, u šali rekao: „Dajte mi vaše slobodno vreme, a ja ću vama sav moj novac“, priča nam Nemanja.

- Za dobijanje ove stipendije potpisao sam ugovor po kojem sam obavezan da se vratim u Srbiju. I vratiću se svakako i dovršiti studije, a onda planiram da eventualno upišem poslediplomske studije negde u inostranstvu. Rado bih inače ostao u svojoj zemlji kada bih ovde dobio pravi profesionalni izazov - kaže nam Nemanja.

On, inače, ne prihvata teze starijih da pripada novim mladim „izgubljenim i dezorijentisanim generacijama“.

- Šta smo sve prošli, videli i doživeli, normalniji smo nego što bi se realno moglo očekivati. Inače, prednost nas mlađih u ovim vremenima tranzicije je što smo snalažljiviji u informatičkom svetu, obrazovaniji, borbeniji i spremniji za novu filozofiju života. Da sam neka vlast, kao ekonomista bih išao na „šok terapiju“ i prvo bih skresao društvenu potrošnju, a državu rasteretio velikih davanja prema propalim bivšim velikim proizvodnim sistemima - kaže na kraju Nemanja Kandić.   

Ključne reči: