sreda 28. maj 2008.
RSS
• Reflektor •
Početna > Reflektor > Plesni spektakl o borbi dobra i zla

Čuvena irska folklorna trupa večeras prvi put na bini Beogradske arene

Plesni spektakl o borbi dobra i zla

„Lord of the Dance“ plesni spektakl zasnovan na irskom folkloru večeras po prvi put gostuje u Beogradskoj areni (20.30).

Nastup trupe „Lord of the Dance“ zasnovan je na irskom folkloru, i klasična je priča o borbi između dobra i zla ispričana univerzalnim jezikom plesa, već dugo oduševljava publiku širom sveta, a irskom plesu daje jednu novu dimenziju i dosad nezabeleženu svetsku promociju.

Majkl Fletli, tvorac i direktor ovog međunarodno nagrađivanog igračkog fenomena, dokazao je svoju viziju da srce i razum, ujedinjeni kroz muziku i ples, brišu sve tradicionalne granice. NJegova trupa „Lord of the Dance“ neprekidno ruši sve rekorde na biletarnicama širom sveta, ostavljajući publiku bez daha, željnu još malo magije. Na sceni će se naći 40 igrača, među kojima je i glavna igračica Bernadet Flin koja je nastupala i sa Majklom Fletlijem, ali i glavni igrač je Demien O’Kejn.

Los Anđeles Tajms je opisao njihov nastup kao „senzacionalnu predstavu“, a i drugi su se složili da „Lord of the Dance“ Majkla Fletlija, predstavlja čarobnu avanturu prizora i zvuka koja transportuje publiku u jedno mitsko vreme i mesto, uznoseći duhovno svakog ko joj prisustvuje.

Na njihovim nastupima od trenutka kada se svetla ugase, pa do poslednjeg bisa publika je opčinjena maestralno orkestriranom kombinacijom preciznih plesnih koraka, vrhunskog osvetljenja i pirotehničkih efekata. Muzička podloga ne ostavlja nikog ravnodušnim. Radnja priče teče tako što, glavni junak Mali duh, putuje kroz vreme da pomogne Gospodaru plesa (Lord of the Dance) da zaštiti svoj narod od iskušenja Dona Dorče, Gospodara tame. I dok zle, mračne sile napadaju junaka, odvija se neverovatna avantura, koja uvlači publiku u jedan mitski univerzum ljubavi, opasnosti i čežnje. Ta bezvremena i univerzalna privlačnost čini predstavu jednim od čuda modernog sveta, a mit pretvara u legendu koja živi.

Ova univerzalna postavka Majkla Fletlija gotovo da ne silazi sa lista najprodavanijih predstava, a za proteklih 11 godina nametnula se kao vodeći plesni spektakl u svetu. Spektakl „Lord of the Dance“ je videlo preko 50 miliona ljudi u 60 zemalja na svim kontinentima.

Posetioci programa Beogradske arene od sada će moći da kupe i karte za parking mesta, prilikom kupovine karata na biletarnici. Na raspolaganju je 480 parking mesta, a cena karte za parking (po manifestaciji, ne po satu) je 200 dinara.

Komentari

Predstava je zaista bila spektakularna i profesionalnost cele postave me je potpuno odusevila, tako da za taj segment imam samo pohvale.

Medjutim segment koji se tice domaceg organizatora je bio absolutno katastrofalan, i to po ko zna koji put u Beogradskoj areni.

Dakle, za razliku od Sandre, poucen prethodnim iskustvima automobil sam parkirao na pola puta izmedju Arene i Sava centra, tako da barem oko parkiranja nisam morao da brinem. Pojavio sam se ispred Arene citavih 30 minuta pre nego sto je koncert zakazan, racunajuci da je to sasvim dovoljno vremena da udjem i zauzmem mesto. Disciplinovano sam kao i stotine drugih ljudi stao u red … I onda je pocelo cekanje …

Naravno, Lord of the Dance je zapoceo koncert u tacno zakazanih 20.30, kao sto i dolikoje profesionalcima. Tek kada je konacno dosao red da i ja pokazem kartu primetio sam da nisu svi prolazi otvoreni vec da stotine ljudi pokusavaju da uguraju kroz samo 5-6 prolaza!!! Na moj komentar radnicima na ulazu (vec pomenuto obezbedjenje Vracar u prethodnom postu) da bi trebalo da otvore i ostale prolaze da narod ne ceka toliko, dobio sam drzak odgovor da “To nije moj problem!” … Pa i u pravu su, posto je to ocigledno onda moj problem!

Dakle: uredno PLATIM kartu, uredno se PARKIRAM daleko od Arene, uredno stanem u red POLA SATA pre pocetka predstave, i organizator me UREDNO tretira kao retarda za moj sopstveni novac!!!? E to je taj PROBLEM.

Ovo je drugi put da imam isto iskustvo sa Arenom posto je potpuno isti scenario odigrao i pre pocetka Coperfield-ove predstave, samo sto su tad uguravali ljude kroz 2 – 3 prolaza. Razumem da se zeli ustedeti na troskovima obezbedjenja, ali ljudi, TO NIJE MOJ PROBLEM, kad neko plati uslugu valjda je red da tu uslugu i dobije.

Drago mi je sto je ta Arena verovatno jedna od “najevropskijih” stvari koje Beograd ima, ali to nista ne pomaze kad ljudi koji tu organizuju dogadjaje i dalje imaju mentalitet arogantnih, nadobudnih primitivaca. Kad samo uporedite taj neverovatan sklad, disciplinu i organizovanost koji vidite na sceni sa neorganizovanoscu, nesposobnoscu i diletantizmom koji vas ceka pre nego sto dodjete do te scene, postaje jasno koliko smo mi jos svetlosnih godina udaljeni od tog nekog profesionalnog odnosa prema kupcu/potrosacu.