sreda 28. maj 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > LJudi iz senke Evrosonga

Reporteri Glasa sa tehničarima, producentima i scenskim radnicima koji su izneli Pesmu Evrovizije 2008. u Beogradu

LJudi iz senke Evrosonga

DARKO KAMARIT, producent: Posle šest nedelja boravka u Areni, gde smo bukvalno živeli, i šest meseci priprema, sada smo jako zadovoljni. ĐORĐE KOVAČEVIĆ, stejdž menadžer: Promeniti scenu između pojedinih pesama je bilo lako, ali recimo kod nastupa Grčke momci su morali da za 35 sekundi unesu i iznesu srce teško trista kilograma, a da kod Rusa unesu na scenu ledenu ploču

Zvuk brusilice, brundanje viljuškara i gigantskih kranova, ogromni lanci koji vise sa plafona Beogradske arene, eho je onoga što je ostalo od Evrosonga. Šleperi u redu parkirani svuda okolo. Momci, radnici nemačke firme „Prokom“, obučeni u crne majice pakovali su ne dižući glave od posla u ogromne sanduke zvučnike, šrafove, reflektore... Desetak naših radnika su ih posmatrali koristeći, kako rekoše, jedinstvenu priliku da „napare oči“ i gledaju „petsto Nemaca kako rade dok Srbi sede“. Ugodno zavaljeni na okolne sanduke smeljujili su se i došaptavali, krsteći se i zahvaljujući Evrosongu na ovoj „blagodeti“.

Ogromne metalne konstrukcije koje su na sebi držale nekoliko tona svega navedenog, jedna za drugom obarane na pod hale. Od glamura, ostala je pokoja zagubljena šljokica, koja se presijavala na patosu Arene.

Raka, pomoćni radnik na sceni, ili kako nam rekoše jedan od „četiri jahača apokalipse“ čije zaduženje je bilo da radi sve što mu Milan Pajić, menadžer Arene u toku održavanja Evrosonga kaže, upao je prekjuče u sobu 308 u kojoj je Pajić sa ekipom praktično „živeo“ u proteklom periodu.

- Sori - sa vrata zavika Raka, sav znojav u licu.

- Rako, polako, ovo su naši - reče mu Milan.

- A, dobro. Nego da te pitam. Kad će Grci da nose onu skalameriju? Ne znaš... Dobro - reče Raka, pa sede da predahne. Ma sve je, reče nam on, bilo super, ali značajno gledajući u Milana koji odmah pokrije rukama oči shvatajući šta sledi, naglasi:

- Moram da kažem, da smo neke stvari, tri puta prenosili, pa vraćali... Recimo neke tribine... - reče Raka, pa se onda uozbilji i doda:

- To je ipak bio tako veliki projekat da... Ali ovo je stvarno sačuvaj Bože i čudo šta smo uspeli!

Za njim sa šlemom na glavi ulete inženjer tehnike RTS-a Milanović i krenu da „čupa“ kablove debele k’o prst iz prostorije. Ceo Evrosong proveo je u majci sa likom Draže Mihajlovića. Kaže, ima pravo na to, a osim toga, svi su znali ko je u pitanju.

POLICAJCI ĐUSKALI U PUBLICI

Policijsko obezbeđenje ovde na Evrosongu je, kažu, bilo nadrealno. Radnici obezbeđenja se kunu da su sve moguće službe, što naše, što strane bile tih dana prisutne u Areni. Ali, neki momci su imali i problema kako da budu nevidljivi.
- Dođe momak dva sa dva i kaže: E momci, imam mali problem, malo sam upadljiv, možete da pomognete. Kako?!- pitamo mi. Damo mu majicu Evrosonga, ali mu je bila mala. Čovek je kao gromada - priča obezbeđenje koje je radilo na Evrosongu.
Kako saznajemo, u publici je bilo puno policajaca u civilu koji su kao i ostali posetioci mahali zastavicama i đuskali u ritmu muzike.

KARL BILT ZAUZEO POLA PARKINGA

Pavle Sredića, asistenta menadžera Arene koji je bio zadužen za VIP zvanice, umalo nije strefio infarkt kada je najavljeno da će Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, koji je bio u poseti kod našeg ministra svratiti na finalno veče.
- Umesto sa tri automobila kako je bilo najavljeno da će doći, pojavila se cela njegova svita sa dugim cevima u deset auta. Zauzeo je praktično ceo VIP parking koji ima oko 50 mesta. Sreća, pa se Tadić i Koštunica nisu pojavili, inače... - priča Pavle.

FINCI ČETIRI SATA NA CARINI

Mučenici Finci su četiri sata proveli na carini, jer nisu mogli da uđu sa pirotehnikom u Srbiju. Iz prostog razloga jer razne tečnosti, koje boje dim i ostala sredstva za specijalne efekte tog tipa koja imaju sertifikat EU, jednostavno nisu u skladu sa našim zakonskim propisima o pirotehničkim uređajima koji je donet 1974. godine.

- Aaaaaa, govorili su, njega su Amerikanci odlikovali. Istorija, bate! - izdeklamova on u trku.

Pajić, koji je inače producent RTS-a, i za koga kažu da je čovek koji nikada ne gubi živce, bio je zadužen za logistiku, drugim rečima, sve što se dešavalo između RTS-a, Arene, i firme „Prokom“ koja je nameštala sve skalamerije, išlo je preko njega.

- Kad je oficijelno došao kraj, prva stvar koja mi je bila na pameti je - idemo da sklanjamo stolice! - kaže on pokazujući na skici na zidu rasporeda glavnih 20 kamera u Areni.

- Svaka delegacija je imala svoje rekvizite, ali najveći rekvizit bio je grčki. Ogroman kofer tri sa dva koji smo jedva uneli i koji se otvara kao knjiga. Sva oprema koja je korišćena na Evrosongu, staje u nekih 47 šlepera. A jedan od problema u početku nam je bila oprema teška oko 70 tona, koja je visila na plafonu Arene. Ceo krov može da izdrži dvesta tona ali pravilno raspoređenih po celom krovu. Ovo je bilo u jednom delu. Građevinski institut je na kraju morao da kaže poslednju kako šta može da se kači. Nemci iz „Prokoma“ su, doduše, hteli malo da zaobiđu te savete, ali su ipak morali da urade kako je rekao naš Institut - kaže on.

Darko Kamarit, producent Evrosonga i glavni reditelj RTS-a bio je osoba koja je između Javnog servisa i njihovih podizvođača bio intermedijator svih događanja, koja su bila vezana za tehničku pripremu ovog događaja.

- To podrazumeva komunikaciju sa 13 podizvođača iz isto toliko zemalja. Drugim rečima u ovom prenosu pored naših ljudi učestvovalo je i još 200 ljudi iz različitih zemalja i to je jedno veliko iskustvo. Ovo je najveći televizijski šou i velika škola, jedan ozbiljan zahvat u kome su se u pripremi pojavljivale razne bojazni. Rezultat je pokazao da one, srećom, nisu opravdane. Bojali smo se da li mi imamo intelektualni i fizički potencijal da sve to savladamo. Ovo je sve - samo ne šala. Prosto, posle šest nedelja boravka u Areni, gde smo bukvalno živeli, i šest meseci priprema, sada smo jako zadovoljni. Naravno, bilo je faza kada smo dolazili na ivicu znanja, na ivicu fizičkih snaga i mogućnosti, ali prosto ovo je dalo pravu sliku i Beograda i Srbije, i na prvom mestu RTS-a - kaže Kamarit, koji je bio zadužen da 1.000 ljudi, od scenske realizacije, tehničke, montaže, funkcionišu kao jedan.

Čudnih situacija je, priča on, bilo svakodnevno. Ali kako kako kaže „sistem Evrovizije je i napravljen tako, da liči na bezgrešan“.

- Zato se puno proba. Probe se snimaju i pokazuju izvođačima. Onda tu ima raznih sugestija, intervencija... Žele ovako ili onako, a dešavalo se da se u toku noći menja deo dizajna koji je prethodno bio pripremljen. Poljaci i Nemci su želeli da promene neke sitnice, ali i naša delegacija, posle pregledanog materijala. Ovaj posao je tako koncipiran da je gotovo sve dozvoljeno - kaže on.

Bilo je, međutim i nerealnih želja. Rusi su, na primer, hteli da klizalište bude mnogo veće, to jest da cela površina bude pod ledom, ali na kraju ni oni to nisu uspeli sami da obezbede. Neki su želeli da se spuste iz vazduha na scenu, ali to im nije bilo moguće obezbediti. Francuzi su hteli na binu pravim automobilom, a kada im je objašnjeno da je to nemoguće izvesti pristali su i na autić za golf. Neki, kao što su Azerbejdžanci, koji su prvi put učestvovali na ovoj manifestaciji, kada su shvatili da su prošli polufinale, pogubili su krila, to jest deo scenskog rekvizita. Morali smo da im nosimo odavde do Centra „Sava“ krila peške, pa su nas ljudi u čudu gledali - reče jedan od pomoćnih radnika.

Stejdž menadžer Đorđe Kovačević i njegova firma TEMMA-H, su bili zaduženi za scenu. Vreme kojim su raspolagali da promene scenogafiju za sledećeg izvođača bilo je od 35 do 40 sekundi! Neki put su, kaže on, scenu menjali i za manje vremena.

- To je vreme koje je predviđeno za izmene i mi smo morali da se krećemo u tom ritmu. Bilo je delegacija koje recimo nisu imale ništa sem svojih instrumenata, pa do onih koji su imali propratne elemente koji su teški 1-2 tone i veličine tri puta tri metra, kao što je imala Ukrajina. I danas nam je ostalo do kraja nepoznato šta je to u stvari bilo. To je bila ogromna metalna konstrukcija gde su u stvari bili plesači koji su ulazili ili izlazili na scenu u kombinaciji sa njihovim izvođačem. Sve smo ručno radili, ali smo se tako istrenirali. Ukupno 32 ljudi radilo je na tim promenama. Podeljeni smo bili po timovima. Imali smo tri glavne tačke, samu scenu, deo između magacina i scene, i magacin. Svako u svojoj grupi znao je šta radi i kome odgovara, tako kada se sve shvati kao jedna borbena jedinica koja ima svoje lidere, dobije se dobra organizacija. Sve je tu bitno: uglovi, pozicije, tačna tačka na bini gde je šta bilo predviđeno da se nađe. Te tačke smo iscrtavali pomoću lasera, jer scena je bila sva u staklu i led ekranima. Nema tajni, nema trikova i to je cela tajna. Led ekran smo morali da prepravljamo jer je stigao sa mnogo drugih elementa koji nisu mogli da prođu na binu. Bile su tu i neke merdevine, i kada se ceo element sastavio bio je visok oko dva metra i devedeset, a prolazna rampa ka bini bila je dva metra. Vežbali smo i noću, polako na početku, da bismo ceo proces ubrzavali dok nismo dostigli da celu scenu zamenimo za manje od 35 sekundi odnosno dok su trajale razglednice, najave za sledećeg učesnika. Promeniti scenu između pojedinih pesama bilo je lako, ali, recimo, kod nastupa Grčke momci su morali da za 35 sekundi unesu i iznesu srce teško trista kilograma, a da kod Rusa unesu na scenu ledenu ploču. Imali smo četiri dana naših proba, sa samim delegacijama smo vežbali od 8. maja. U principu vi ste u ovoj priči stavljeni pred svršen čin i u principu ideje učesnika su ispoštovane do kraja. Poenta mog posla je da me ne znaš, ne vidiš i da se samo zapitaš hm, pa kako se to desilo - priča Kovačević i dodaje da je bilo i nekih iznenađenja, kao što je pirotehnika, jer su posle prve probe shvatili da posle nje ostaje mnogo đubreta na sceni.

- Ispalo je da je naš posao i da čistimo binu. Šta i gde sa tim đubretom uz sav ostali posao koji smo morali da uradimo za zadatih 35 sekundi. Ali smo se snašli i skupljali smo ga na male gomilice koje su bile nevidljive - kaže on.