sreda 28. maj 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Kultura - ukratko...

Kultura - ukratko...

Žan Nuvel gradi kulu višu od 300 metara

PARIZ - Francuski arhitekta Žan Nuvel pobednik je konkursa za izgradnju nebodera visokog 301 metar u pariskoj poslovnoj četvrti Defans, javlja AFP, prenosi Beta.
Kako je Frans presu rekao izvor blizak konkursu, Nuvel, ovogodišnji dobitnik Prickerove nagrade, radiće sa investitorima Medeom i Lajetanom na projektu „Kula znak“ koja će biti visoka kao Ajfelova kula.
Nuvelov neboder imaće površinu 140.000 kvadratnih metara, od kojih će 50.000 pripasti poslovnom prostoru, a 33.000 stambenom. Izgradnja bi trebalo da bude završena 2015. godine.

Prvi portal vizuelne umetnosti

BEOGRAD - Pre nekoliko dana pokrenut je prvi specijalizovani portal za vizuelnu umetnost u Srbiji, na veb adresi njnjnj. arte. rs.“Arte. rs“ zamišljen je kao servis za sve one koji žele da imaju informacije iz kulture, pre svega vizuelne umetnosti. Portal predstavlja sadržaje kulturnih institucija, organizacija, udruženja, projekata, ali i umetnike. Stranica obuhvata vesti iz umetnosti, najave događaja, konkurse i aktuelnosti sa prikazom reprodukcija i pružaće uvid u programe galerija, muzeja i ustanova kulture. Napravljen je i kalendar dešavanja, na kom se može pratiti umetnička scena Srbije. Stranica omogućava i praćenje aukcija, kao i prodaju dela i antikviteta.    
S. J.

Preminuo američki reditelj Sidni Polak

 LOS ANĐELES - Poznati američki reditelj Sidni Polak preminuo je u ponedeljak u svom domu u Los Anđelesu, preneli su rano jutros američki mediji.
„Polak (73) preminuo je u ponedeljak posle podne od raka u svom domu u Los Anđelesu. NJegova porodica je bila s njim. Lekari su otkrili da ima rak pre devet meseci“, izjavila je Polakova predstavnica za štampu Lesli Dart.
Polak je snimao filmove svih žanrova, a njegov poznati film „Moja Afrika“ iz 1986. godine sa Robertom Redfordom i Meril Strip osvojio je sedam Oskara, među kojima za najbolji film i režiju.

Muzičko stvaralaštvo Vokija Kostića

 BEOGRAD - Na petoj večeri umetničkog ciklusa „Nezaboravljeni“, koje se održava večeras od 20.30 časova na sceni Pete beogradske gimnazije, biće predstavljeno muzičko stvaralaštvo kompozitora Vojislava - Vokija Kostića.
U okviru programa, publika će moći da čuje njegove kompozicije iz pozorišnih predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Oj, Srbijo, nigde lada nema“, „Zabavi Ameliju“, kao i muziku iz filma i baleta „Ko to tamo peva“.
Gosti Vojislava Kostića biće Jadranka Jovanović, Predrag Cune Gojković, Tanja Bošković, Trio Simonuti, Sonja Damjanović, Tamara Tijanić, Milan Rus, Sanja Ninković i Vokalno instrumentalna grupa Muzičke škole „Stanković“.
Tokom dosadašnje karijere, Voki Kostić je komponovao muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 televizijskih serija (350 epizoda), 40 TV filmova, 20 radio drama, 93 samostalna dela ozbiljne muzike (vokalno-instrumentalna, orkestarska, scensko-muzička, horska, kamerna i solistička), kao i više od 2.000 pesama i balada.
Takođe, komponovao je i objavio 33 samostalne autorske LP gramofonske ploče i jedan kompakt-disk. Kostić je autor tri knjige, više desetina naučnih radova, eseja i studija.    
M. B.

Roman „Petkana“ objavljen u Bugarskoj

 Posle „Paunovog pera“ 2006. godine, u izdanju ugledne sofijske izdavačke kuće „Uniskorp“ upravo je objavljen još jedan roman LJiljane Habjanović-Đurović na bugarskom jeziku. To je roman „Petkana“.
Preporučena kao pravoslavni roman, sa predgovorom značajnog teologa Angela Angelova, knjiga se prodaje u knjižarama, ali i u pravoslavnim crkvama širom Bugarske. Naša autorka i roman „Petkana“ predstavljeni su bugarskim čitaocima u specijalnom prilogu na prvom kanalu nacionalne televizije i na prvom programu radija na dan Svetih Ćirila i Metodija, otaca slovenske pismenosti, koji se u Bugarskoj proslavlja kao državni praznik. Inače, „Petkana“ je na srpskom jeziku do sada prodata u 22 legalna izdanja, u tiražu od 73.000 primeraka, i približno toliko piraterisanih. „Petkana“ je objavljena u dva izdanja na makedonskom jeziku, a u toku je prevođenje i na rumunski i ruski jezik. Prevodilac na bugarski Irina Nikolaeva-Drenska nije prihvatila honorar za svoj rad, jer je, kako je rekla, knjigu prevela u slavu Svete Petke.    
M. M.