sreda 28. maj 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Bomba za Karlu i njene prijatelje

Dosije Karle del Ponte (5)

Bomba za Karlu i njene prijatelje

Karla del Ponte je u junu 1989. bila gošća čuvenog italijanskog borca protiv mafije Đovanija Falkonea u Palermu. U njihovom društvu bio je i komesar policije Klemente Đoja, kao i istražni sudija Klaudio Leman. Agenti bezbednosti otkrili su bombu u kući gde su se sastali

Ovo objašnjenje nalazi se u izveštajima dva američka specijalna agenta koji istražuju aktivnosti Enrika Friđerija, još jednog protagoniste „Pizza Connection“ iz Tesina. U njihovim izveštajima pojavljuju se i druga imena, poput Tita Tetamantija, ili pokojnog gazde „Banko Ambrosiano“ Roberta Kalvija. Ti detalji nikada nisu dalje istraženi. Objašnjenje je nesumnjivo u suštinskoj razlici koja postoji između švajcarskog dosijea „Pizza Connection“ i onom koji je u tom trenutku sačinilo rimsko tužilaštvo. Temeljna razlika je u tome što je u Rimu glavni osumnjičeni „perač“ „Pizza Connection“ Olivijero Tonjoli opisan kao veliki orkestrator interkontinentalnih operacija „pranja“ para.

Ovaj opis razbesneo je njegovog advokata Franka Đanonija, koji će napisati knjigu koja pruža zanimljiv opis suđenja. Tonjoli se iz toga izvlači sjajno, zahvaljujući sposobnosti svog advokata i zahvaljujući malom incidentu. Del Ponteova kao javni tužitelj propustila je da na vreme uvrsti u dosije dokaze koji pokazuju da li je Tonjoli bio ili ne svestan da je prao prljavi novac. Na kraju je sud prihvatio Đanonijevu verziju. Tako izmiče sudu svaka mogućnost da istinski odredi je li Tonjoli radio uz savršeno poznavanje stvari.

No, postoji i druga suštinska razlika između dosijea „Pizza Connection“ rimskih tužilaca, i švajcarskog, koji su sačinili Del Ponteova i Paolo Bernaskoni. U Tesinu optužba zaboravlja jednostavno da istraži kanal pranja novca svakako još važniji od Oliveira Tonjolija, kanal koji vodi do porodice Karuana-Kuntrera.

Zločinački holding

Karuana-Kuntrera su poseban fenomen u mafijaškoj konstelaciji. To su tvorci saradnje između „Koza nostre“ i kalabrijske N’Drangeta. Već početkom osamdesetih godina, prolazeći preko Lugana, oni su sazidali carstvo koje neokrznuto prolazi, čak jača kroz ratove kriminalnih klanova i eliminacija ili otrovanih kafa.

Istraživanja holandskog novinara Toma Blikmana pokazuju da je ova porodica osvojila svet, instalirala se u Kanadi i uspostavila čvrstu bazu u Venecueli, odakle preuzimaju vlasništvo nad prvim ostrvom sveta koje je pod mafijaškim suverenitetom, Arubom, bivšom holandskom kolonijom. Odande polaze tone kokaina prema Evropi.

LAŽNO ZASTRAŠIVANJE

Prema Mendolitu (i drugim pouzdanim izvorima), cilj koji je željen ovom demontiranom bombom, bio je rafinisaniji. S jedne strane, ovaj čin nije bio neophodan da užasne Karlu del Ponte i njene pratioce. Amendolito tvrdi da oni nisu istinski imali nameru da istražuju u meandrima tesinskog finansijskog kriminala. Bilo je, međutim, neophodno da javno mnjenje poveruje kako je sama Karla del Ponte hrabro istraživala, kroz brojne opasnosti, prljavi novac Tesina.

Karla del Ponte je u junu 1989. bila gošća u Palermu Đovanija Falkonea. Tamo je bila u društvu komesara policije Klementea Đoje i istražnog sudije Klaudija Lemana. Program predviđa pauzu po podne u Adauri, kraj Palerma, u kući sudije Falkonea, kraj mora. Agenti bezbednosti otkrivaju jednu bombu koja je neutralisana.

Od „Ticinogate“ do Arube

Počev od tog trenutka, Salvatore Amendolito ponovo izranja na površinu kao bumerang. On počinje da bombarduje faksovima tužilaštva i novinare, tvrdeći kako bomba nije bila namenjena da eksplodira, već da uslovljava sudije.

Bomba, da bi sakrila šta? Kakvi su istinski ciljevi onih koji žele da skrenu pažnju Falkonea na drugu stranu? Hronika kraja 1989. godine donosi jedan odgovor, kada Falkone, u saradnji sa istražiteljima sa svih strana sveta, nanosi udarac koji otkriva čemu su bili namenjeni paketi iz Adaure. Sve novine su 16. decembra 1989 izvestile o novoj istrazi koju on vodi i koja se, upravo, tiče porodice Karuana-Kuntrera.

„Vol strit Koza nostre se urušava“, naslovljuje „Corriere della Sera“. Finansijska baza Tesina ove kriminalne organizacije nalazila se, u prošlosti, kraj „Algemene Nederland Bank“ u Kijasu, za koju se par Paolo Bernaskoni-Karla del Ponte nikada nije želeo da zainteresuje tokom prethodne decenije.

Porodica Karuana-Kuntrera su jednostavno mandatori luganskog advokata Frančeska Moretija, najkontroverznije ličnosti afere „Ticinogate“. Za njihov račun je Moreti „prao“ nekoliko desetina miliona.

Za divno čudo, uprkos otkrićima lista L’Inchiesta, koja se tiču nekadašnjih istraga u Luganu 1981, optužnica koju je sastavio tužilac Bruno Balestra ne uzima u obzir ništa pre 1994. godine.

Opravdan izbor prema pravnim motivima, ostavljajući otvorenu ozbiljnu sumnju, koja je dobro skrivena u to doba kada je situaicija bila pod kontrolom Karle del Ponte. To je upravo u proleće 1994, kada tužiteljka prelazi na dužnost u Bern.

U odsustvu činjenica otkrivenih u leto 2000. godine, advokat Moreti bi još bio na svom mestu, kao i nekih 12 miliona franaka skrivenih u njegovoj studiji, milioni koji su otkrili taj suštinski kanal pranja novca porodice Karuana-Kuntrera.

Sve to izranja slučajno, kao i milioni. Iz ovoga se izvlači utisak da su katkad, tokom odsustva Moretija, ti milioni bili pod paskom komandanta policije Romana Pjacinija.

Nastaviće se