petak 28. mart 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Batine nas neće ojačati

GLAS ISTRAŽUJE: O čemu će Srbija glasati 11. maja: Danijel Cvjetićanin, rektor Univerziteta „Braća Karić“

Batine nas neće ojačati

Najbolja je platforma Srbija u Evropi, podrazumevajući da EU prepoznaje Srbiju u međunarodno priznatim granicama. Ako takva Srbija za EU ne postoji, onda sigurno ne postoji ni Srbija koja bi bila na putu za EU

Uoči vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 11. maj, redakcija Glasa javnosti odlučila je da pokrene seriju intervjua sa javnim ličnostima u Srbiji, raznih političkih orijentacija, u pokušaju da dođe do odgovora na pitanje o čemu će, zapravo, građani Srbije morati da se izjasne na tim izborima. Koja bi za njih opcija od dve osnovne, sadržane u formulama „I Kosovo i Evropa (EU)“ i „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, bila korisnija i prihvatljivija? Da bi svima bilo što lakše da izvuku prave zaključke odlučili smo se da svim našim sagovornicima postavimo - ista pitanja.

1. Kojoj biste platformi dali prednost 11. maja: „I Kosovo i Evropa (EU)“ ili „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“?
- Država koja je spremna da zaboravi na sopstveni integritet i suverenitet ne zaslužuje da bude u porodici ponosnih i suverenih naroda Evropske unije. Takva bi država morala biti spremna i na mnoge druge političke i ekonomske ustupke, pa bi zbog toga bila frustrirana i nestabilna. Može se postaviti pitanje da li će nekakva krnja Srbija pristupiti Uniji u daljoj budućnosti, ali neka o tome misle marionetske vlade jedne takve eventualne buduće „tvorevine“. Prema važećem međunarodnom pravnom poretku, Srbija bez Kosova i Metohije ne bi mogla da nosi ni isto ime. Zato je odgovor na postavljeno pitanje: najbolja je platforma - Srbija u Evropi, podrazumevajući da EU prepoznaje Srbiju u međunarodno priznatim granicama. Ako takva Srbija za EU ne postoji, onda sigurno ne postoji ni Srbija koja bi bila na putu za EU. I to ne samo zato što su nam nam Kosovo i Metohija od neprocenjivog značaja, nego pre svega zato što nam je važno kako se partneri i prijatelji iz EU i sveta odnose prema Srbiji.

2. Predsedniku Borisu Tadiću i dojučerašnji koalicioni partneri zameraju da unutar svoje formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ apsolutnu prednost daje ulasku Srbije u EU. A Tadić uzvraća da su mu EU i Kosovo jednaki prioriteti. Šta je, po vašem mišljenju, prava Tadićeva pozicija i šta je u njegovom stavu dobro, a šta loše za Srbiju?

USLOVI

13. Koga će naredne srpske generacije i nacionalna istorija proklinjati - one koji su uvereni da treba ići u EU po svaku cenu ili one koji su za Kosovo (Srbiju) po svaku cenu?
- Ako se stvore uslovi za održivi ekonomski razvoj i zamah privredne inicijative, buduće generacije neće proklinjati ni jedne ni druge. Ukoliko se pak takvi uslovi ne stvore, a Srbija postane carstvo korupcije, droge, kriminala i prostitucije (nažalost, izgleda da neki tako vide buduću Srbiju), buduće generacije proklinjaće i jedne i druge zbog nesposobnosti da se usaglase oko suštinskih nacionalnih interesa.

SUDBINA SRPSKOG NARODA

12. Biraju li Srbi između formula „U EU po svaku cenu“ i „Kosovo (Srbija) po svaku cenu? Može li se takav izbor izbeći, vredi li Kosmet novih stradanja cele nacije? Imaju li današnje srpske generacije pravo da se zarad „boljeg života“ odreknu najbitnije teritorije svog duhovnog i nacionalnog identiteta?
- Narodi koji su izgubili samopoštovanje odavno su nestali sa lica zemlje. Utopili su se u druge nacije, prihvatili druge sisteme vrednosti i tuđu tradiciju. Da li je to i sudbina srpskog naroda, ako tzv. „elita“ nastavi da nameće ovakve vrste „računica“?

- Tadić je, svojevremeno, izneo stav da bi Srbija mogla, ako bi pre Kosova pristupila Evropskoj uniji, da spreči prijem Kosova u ovu zajednicu. Svako ko ume da misli osudiće ovakav Tadićev stav kao nerazuman i opterećen nezdravim strastima. Zašto bi jedna civilizovana država, kao što je Srbija, sprečavala drugu državu da pristupi EU? Ali primetićete da se u ovom Tadićevom „političkom“ zaletu („mi“ ćemo pre „njih“ u Evropu!) podrazumeva da je reč o dve države, sa čim bi se teško saglasila ogromna većina razumnijih, manje ostrašćenih, a svojoj državi lojalnijih građana Srbije.

3. Imaju li pravo Tadićevi oponenti kad tvrde da će se „i Kosovo“ iz formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ faktički svoditi na pasivno ritualno ponavljanje da Beograd ne priznaje i nikada neće priznati „državu Kosovo“, uz uzmicanje pred realnim izrastanjem druge albanske države i propuštanjem prilika da se parira i onome čemu bi i slaba Srbija mogla parirati?

- Tadić i njegove pristaše evropski put Srbije vide, pre svega, kao put ka pristupnim fondovima EU i „bogatim jaslama“ evropskog budžeta. Funkcionerima stranaka na vlasti oči se prosto zacakle od prekomernog uzbuđenja na sam pomen ovih fondova. A niko se ne pita da li u Srbiji postoje mehanizmi da se ti eventualni prihodi racionalno iskoriste? Javnosti je dobro poznato da su, u poslednjih sedam-osam godina, ogromni prilivi novca iz inostranstva (krediti, donacije, prihodi od privatizacije...) uludo potrošeni. Srbija nije iskoristila priliku da ovim novcem poboljša infrastrukturu (puteve, pruge, gasovode, centrale...) i stvori osnovu za privredni zamah. Verovatno je da će neki budući pisci ekonomske istorije Srbije ovaj period nazvati periodom korupcije, koja često prati prvobitnu akumulaciju kapitala.

4. Smatrate li realnom Tadićevu procenu da će Srbija u EU - ako joj šanse ne pokvari „antievropski blok“ posle 11. maja - biti već za pet-šest godina i da je to za nju uslov uslova da ekonomski i državno ojača i da sačuva Kosmet?
- U vreme kada se nad svetom nadvija pretnja ekonomske krize, teško je prorokovati šta će se dogoditi za pet-šest godina. Indija i Kina grabe napred krupnim koracima, a ruski prirodni resursi, naročito energetski, dobijaju na ceni i značaju. S druge strane, najveća svetska ekonomska i vojna sila (SAD) zaglibila se u vojne intervencije (Irak, Iran, Avganistan...) bezuspešno pokušavajući da stavi pod kontrolu prirodne resurse ovih zemalja, kao i da se približi Sibiru, kao krajnjem cilju svoje ekspanzije. Izbori u Srbiji 11. maja ne mogu značajnije uticati na krupne međunarodne procese, ali će ovi procesi (istina, ne brzo) uticati na promenu ekonomske i vojno-političke slike sveta, o čemu će i birači 11. maja verovatno povesti računa.

5. Ako Srbija bude u EU bar 2013. i tako istinski ojača, hoće li joj to biti dovoljno da vrati Kosmet? Koliko će Srbija time realno poboljšati svoje šanse, s obzirom na to da joj Brisel može tražiti i priznavanje „države Kosovo“, a Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija teško da su priznavale Prištinu da bi uzmakle pred Srbijom koja će, čak i ojačana, biti evropska veličina trećeg reda?
- Istina je da se u „bogatoj porodici“ evropskih zemalja „lakše odrasta“. Ipak, da bi Srbija postala jaka, mora sama prethodno da reši neke svoje ekonomske probleme. Tu pre svega mislim na nisku konkurentnost i ogroman deficit u razmeni sa inostranstvom, a takođe i na prekomernu javnu i privatnu potrošnju. Evropska unija nije ostrvo spasa na koje treba da doplivaju ekonomski davljenici (kako je naši političari i neki ekonomski analitičari često prikazuju), nego zajednica snažnih i konkurentnih privreda koje međusobno sarađuju.

6. Plaši li vas to što se Priština i Tirana u Vašingtonu i Briselu očito bolje kotiraju od Beograda, a samim tim i mogućnost da Priština pre Beograda uđe i u EU i u NATO i da demokratska Srbija ostane kratkih rukava i ako 11. maja pobedi Tadićeva izborno-istorijska platforma „I Kosovo i Evropa“?
- I kod ovog pitanja vidi se slabost Tadićeve teze o „sprečavanju ulaska Kosova u EU“. Šta ako Albanija i Turska uđu u Uniju pre Srbije? Sledeći Tadićevu „najavu“, oni će učiniti sve da nama onemoguće pristup. Možda će to učiniti i Hrvatska? Da li možemo verovati da će najmoćnije zemlje Zapada uspeti da ubede Albaniju, Tursku (ili Kosovo) da dozvole pristup i Srbiji? Dosadašnja iskustva nas uče da pobeda prozapadnih snaga na našim izborima nimalo ne remete planove SAD i EU o daljem rasparčavanju i slabljenju Srbije.

7. Politički konkurenti i kritičari Vojislava Koštunice već zvone na uzbunu i tvrde da njegova izborno-istorijska platforma „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“ Srbiju dodatno svađa sa EU i SAD, da joj oduzima šansu da ekonomski i međunarodno ojača i tako ojačana „iz Evrope“ povrati Kosovo u svoj ustavnopravni poredak. Šta smatrate prednostima a šta slabostima i minusima premijerovog „garda“?
- Ne može se govoriti o „svađi“ sa zapadnim prijateljima. Kada neko počne da vas tuče, period svađe je već daleko iza vas, a kada počne nasilno komadanje države, znači da je prošlo vreme za pregovore, pa i za „svađu“. Neki valjda misle da će od ponižavanja, ismejavanja i batina Srbija „ojačati“. Srbija mora da sarađuje u svetu sa pouzdanim partnerima, koji poštuju njen integritet, kao i da pronađe onu unutrašnju tačku ravnoteže i mira, na koju se može osloniti da bi izdržala period međunarodnog terora. Izvesno je da oduševljavanje batinama i poniženjima (koje neki naši političari i analitičari pokazuju) nije dobar put.

8. Povećava li Srbija sa premijerovim „kontragardom“ - koliko god trenutno i u nekoliko narednih godina (i bez svoje krivice), kvarila odnose sa Briselom i Vašingtonom - šanse da u bližoj budućnosti sigurnije povrati Kosmet? Čuva li njime, kako tvrde iz DSS-a, bolje istorijsku tapiju da to učini pri promenjenom, povoljnijem odnosu snaga u svetu?
- Slika sveta se menja, ali ne baš brzo. Vojna sila NATO pakta još uvek dominira u svetu. Kubanska kriza 1962. godine pokazala je da SAD ne bi nimalo oklevale da, u atomskom požaru, unište i sebe i ceo svet u slučaju da njihov „način života“ (i globalna dominacija) budu ugroženi. Ova činjenica znatno otežava borbu za oslobođenje naroda u potlačenim zemljama, kojima je opstanak ljudske vrste ipak prioritetniji cilj.

9. Rizikuje li Srbija išta sa formulom „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, s obzirom na to da je bivši nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel bio neoprezno iskren i dobronameran kad je otkrio Srbima dragocenu, za njih zabranjenu, istinu da će u EU biti najranije 2025?
- U pogledu evroatlantskih integracija, Srbija ne može mnogo da rizikuje, pošto na njih malo može da utiče, bez obzira na to koju će „formulu“ izabrati. Scenario se, videli smo, piše van Srbije, sa jedva primetnim odjecima na ono što se u Srbiji događa. Tako na primer, satanizacija Srba i Srbije u evroatlantskim medijima nastavljena je i u periodu kada je oduševljavanje NATO i Evropom kod nas bilo na vrhuncu, a nastavlja se i danas, pojačanim intenzitetom.

10.Rizikuje li Srbija sa premijerovim „kontragardom“ da ponovo bude (i bez formalnih sankcija) državno i ekonomski izolovana i kažnjavana?
- Nezavisno od toga da li će Srbija biti kažnjavana ili izolovana, njena finansijska budućnost nije ružičasta. Period visokih finansijskih priliva iz inostranstva objektivno može da potraje još samo par godina, ako se ima u vidu prodaja javnih preduzeća, poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i vojne imovine. Posle toga, ako se u privrednim performansama ništa ne promeni (a nema znakova da tu stvari idu nabolje), sledi mučan susret sa istinom: dužničkom krizom, redukcijom potrošnje, monetarnom nestabilnošću itd. U takvim situacijama građani mnogih zemalja, pa i Srbije, skloni su verovanju da ih neko „spolja“ kažnjava i ne žele da prihvate istinu da su prethodno „pojeli“ sopstvenu ekonomsku budućnost. Ovakve zablude često podupiru izjave korumpiranih političara, koji objašnjavaju da je „stigla kazna“ zbog neposlušnosti, inaćenja i „smešne podrške mitovima prošlosti i nacionalnom dostojanstvu“. A reč je o prostoj ekonomskoj istini da se, na dugi rok, ne može trošiti više od onoga što se proizvodi i da se od zaduživanja i prodaje sopstvene imovine ne može dugo živeti.

11. Koliko su zasnovana strahovanja-upozorenja da Srbija na Koštuničinom putu rizikuje da ostane i bez Kosova i bez Evrope (EU)?
- I pored nesumnjive želje građana da Srbija pristupi EU, ako bude trijumfovala sila nad pravom i pravdom, nije isključena mogućnost da Srbija ostane bez Kosova, a Evropa bez Srbije. To se može dogoditi i u slučaju da se krene tzv. evroatlantskim putem. Iskustvo nas je naučilo da čak i u slučaju da birači u Srbiji, uplašeni izolacijom i sankcijama (koje se licemerno nazivaju „samoizolacija“ Srbije) poklone svoje glasove političarima koji se mogu porediti s krpama za brisanje patosa u Vašingtonu i Briselu, planovi Unije i SAD ostaju nepromenjeni. Nastavlja se komadanje i slabljenje Srbije. Pogrešno je verovanje da se može trgovati: dati malo Kosova za malo Evrope.

Ključne reči:

Komentari

Eh profesore, jos kad bi neko citao vas interviju. Mozda bi se "kuka i motika" digla da najuri ove pacavre sa vlasti.

Ne sto si mi bio na svadbi....nego si bio i ostao ljudina!! Pozdravljaju te Mir i Theo!! Bravo # 1.

Zna li neko gdje je studirao Cvjeticanin. Lici mi na jednog mog druga sa Dubravackog fakulteta za spoljnu trgovinu.

Odlicno vidjenje trenutne situacije

Ma sve je to lepo što je on rekao, ali bi bilo još lepše kada bi rekao (on ili neko iz tzv. patriotskog bloka) kako tačno namerava da zadrži/povrati Kosovo u Srbiju. Lupanjem izloga po Beogradu ili svakodnevnim izlivima besa na Ameriku, kako ja vidim, Kosovo neće biti ni za jotu više naše no što je sada, a sada je naše skoro nimalo.

Pa zarad takvih kao ti Darko, i imamo ovakvo stanje u zemlji. Takvi kao ti ce 11. maja izaci da glasaju za ove izdajice i lopove, samo da se dokopaju nekog eura. Sramota! Profesoru svaka cast. Sagledao je situaciju odlicno. Vrlo suveren nastup.

Zapazanja Gospodina Profesora su obrazac zdravoarzumskog razmisljanja i u potpunom skladu sa zdravom drzavnom politikom. Trebalo bi ovaj intervju staviti na oglasne table da ga dobro pogledaju i procitaju citaoci i gledaoci B52 alias( B92 )i njima pridruzene NVOB52 . Prosto je neverovatvo koliko u toj nasoj Srbiji postoji slugeransskog mentaliteta koji bi proda veru za veceru i glavni su glasogovornici i speakeri na B52. Floskule I EU i Kosovo su magla i laz. To je sramota da to stalno nas uvazeni predsednik ponavlja ako mantru.