sreda 27. februar 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Kusturičin „Zavet“ večeras na Festu

Hronika 36. beogradskog međunarodnog filmskog festivala

Kusturičin „Zavet“ večeras na Festu

Pošto se film prikazuje samo u Kusturičinom Drvengradu na planini Mećavnik, najbolje je lično proveriti koja je struja žestoko suprotstavljenih kritika filma „Zavet“ (jednako važi za domaće i strane filmske hroničare) u pravu

Novi film Emira Kusturice „Zavet“ premijerno viđen na prošlogodišnjem Kanskom festivalu, a kod nas proletos na nacionalnom festivalu u Novom Sadu na njegovom otvaranju. „Zavet“ će biti prikazan večeras na Festu u Velikoj dvorani Centra „Sava“ u udarnom terminu (19.30). Glavne uloge dedu i unuka, oko kojih je skoncentrisana radnja ove bučne burleske, smeštene u idilične seoske pejzaže i prljavi grad u koji se unuk upućuje da ispuni dedin zavet igraju Aleksandar Berček i dečak Uroš Milovanović. U ulogama izabranica dedinog i unukovog srca (priča ima srećan kraj, paralelno unukovo i dedino venčanje) angažovane su LJiljana Blagojević i devojčica Marija Petronijević. Za omiljenog Kusturičinog glumca Mikija Manojlovića rezervisana je uloga grotesknog, teškog negativca. Antiglobalističke žaoke se podrazumevaju, a Kusturičin sin Stribor pojavljuje se kao glumac (odličan) i kompozitor. Pošto se film prikazuje samo u Kusturičinom Drvengradu na planini Mećavnik najbolje je lično proveriti koja je struja žestoko suprotstavljenih kritika filma „Zavet“ (jednako važi za domaće i strane filmske hroničare) u pravu. One se kreću u rasponu od „nepodnošljivo zaglušujućeg ritma, haotičnog i neukusnog filma, najslabijeg Kusturičinog ostvarenja“ do pohvala za balkansku „odu životu i doslednost starim vrlinama vlastite poetike, pa makar i radikalizovanim do krajnjih konsekvenci“.

U filmu Vesa Andersona „Voz za Dardžiling“ (SC, 22 časa) glavne uloge igraju Oven Vilson, Adrijan Brodi i Džejson Švarcman. Tri brata Amerikanca koji godinu dana nisu progovorili, kreću na putovanje vozom po Indiji želeći da se ponovo zbliže i pronađu sebe. Ubrzo će njihov duhovni pohod biti zaustavljen usred pustinje sa jedanaest kofera, štampačem i mašinom za plastificiranje. U programu „Evropa van Evrope“ za nagradu Festa takmiči se i domaći film „Miloš Branković“ reditelja Nebojše Radosavljevića. Glavnu ulogu mladog beogradskog arhitekte iz dobre kuće uhvaćenog u zamke prljave svakodnevice igra Miloš Vlalukin, a partneri su mu Boris Komnenić, Jovana Stipić, Andrej Sepetkovski, Nebojša MilovanovićÖ Reditelj naglašava da njegov film, koji se na Festu premijerno prikazuje, nema slugansku ulogu u društvenoj gladi za zabavom.

JOVANA STIPIĆ: PROFIL FILMSKE ZAVODNICE

Ne bih volela da me reditelji uvek vežu za tip zavodnice - kaže glumica Jovana Stipić, koju posle „Čarlstona za Ognjenku“ bije glas da je viđena kao fatalna žena u srpskom filmu. - Možda je to reakcija „na prvi pogled“. U pozorištu sam više u prilici da biram uloge nego na filmu. Volela bih da igram uloge o različitim sudbinama. Iako je rad na filmu „Miloš Branković“ bio prilično haotičan, opoziciju takvoj atmosferi činio je reditelj Nebojša Radosavljević. NJegova mirna energija i rediteljska staloženost unosila je red i bila važna podrška glumačkoj ekipi.

ISPRAVKA

U podnaslovu teksta „LJubav je večna“ u jučerašnjem broju Glasa trebalo je da stoji da se na Festu prikazuju filmovi svežih oskarovaca i gubitnika Havijera Bardema i Viga Mortensena (izostala je reč gubitnika). U tekstu je trebalo da stoji da će publika moći da „proveri“ nominaciju za Oskara (a ne Oskara) koju je Mortensen dobio za ulogu u filmu „Zakletva“, zbog čega se izvinjavamo čitaocima.

- Film govori o dobroti u provaliji prokletstva. Radikalno je pesimističan, ali se kroz tu prizmu ipak nazire optimizam jednostavnosti. „Miloš Branković“ je prvenstveno beogradski, pa onda srpski film. Govori o lošim situacijama koje nam se događaju, o našim mukama, onome što nas boli. U filmu igra dosta mladih glumaca, za koje se ne vezuje velika popularnost, što doprinosi utisku autentičnosti priče i pravoj dimenziji istine. Moj film je politički nekorektan, jer je politička korektnost smokvin list za globalizaciju kulture i društva - kaže Radosavljević.