Kompletna porodica jeromonaha Nikolaja iz manastira Svete Petke Izvorske u selu Izvor kod Paraćina potpuno je posvećena monaškom životu i radu. U manastiru Ravanica, u čijem sastavu je i manastir Sveta Petka Izvorska, već godinama kao monahinje žive Nikolajeve četiri kćeri Neda, Valentina, Milica i Ružica i supruga, dok je sin Nenad sveštenik u Nišu.

- Kad je naša najstarija kći Neda završila osnovnu školu i kad smo je pitali šta želi da uči, koju srednju školu da upiše, a tada smo živeli građanskim životom u Kragujevcu, rekla je: „Tata, ja želim u manastir“.

- Nismo se iznenadili već smo ispoštovali njenu volju. Otišli smo svi u Ravanicu kako bismo pratili kao roditelji da li će se ona prilagoditi novim uslovima života. Pošto je Neda definitivno odlučila da se posveti monaštvu, moja supruga nije želela da se odvaja od nje. Ostala je sa sve četiri ćerke u Ravanici. Ja sam se ubrzo zamonašio i priključio monaštvu Svete Petke Izvorske. Inače moje kćeri u manastiru se bave vezom, šivenjem i drugim ručnim radovima. One su Bogu dale zavet o bezbračnosti. Godine 1934, kada sam se rodio, tadašnji prota Milivoje, mom ocu Kosti, zatražio je da jedan od petorice sinova služi Bogu, kako bi njega jednog dana zamenio. Otac mu je rekao: „Oče Milivoje, ako Bog poželi mog sina, neka izuči nauku Božju i neka služi narodu“. Tako je i bilo. Moj sin Nenad je takođe sveštenik, u crkvi Svetog Nikolaja u Nišu, u blagoslovenom je braku već pet godina. Imaju decu, i ono što nisu mogli lekari, moglo je čudotvorno grožđe iz Hilandara, ubrano sa groba Svetog Simeona Mirotočivog. Pošto su on i supruga bili bez poroda, posle očitane molitve, postili su 40 dana, a onda su uzeli grožđe i dobili sina Damjana, a kasnije se rodila i Isidora.

Najmlađa Nikolajeva kći imala je samo pet godina kada je došla u manastir i ona je danas najmlađa monahinja sestrinstva u manastiru Ravanica. Otac Nikolaj kaže da je izbor njegove porodice pravi.

- To potvrđuju iskušenja savremenog života. Savetujem roditeljima da u duhu pravoslavlja vaspitavaju svoju decu.
U manastiru Sveta Petka Izvorska, u selu Izvor kod Paraćina, posle Drugog svetskog rata osnovano je jedinstveno prihvatilište za tridesetoro dece ratne siročadi. Među njima je tada najviše bilo mališana sa psihofizičkim traumama. Novouspostavljenoj komunističkoj vlasti tada je odgovaralo da se deca sa specijalnim potrebama neko vreme „sklone“ u manastirski konak. Godine su prolazile i tokom vremena je prihvatilište preraslo u manastirsku bolnicu.

Otac Nikolaj kaže da je ovo stanište dece ometene u razvoju stvar Božje milosti, da bi im lakši bio ionako težak život.
- O deci brine 12 monahinja i negovateljica uz pomoć medicinskog osoblja iz Ćuprije, čije sestre i lekari dolaze dva puta nedeljno. Imamo sve, ne oskudevamo u hrani, gajimo je na manastirskoj zemlji i ovde u Izvoru i u manastiru Ravanica kome pripadamo. Ali, imamo i nadničare i žene koje kuvaju. Prinuđeni smo da angažujemo povremeno i žene iz sela Izvor jer u manastiru Ravanici ima sve manje mladih monahinja, a ove stare ne mogu zbog starosti da rade kao nekada - navodi otac Nikolaj.

Petnaestak devojaka iz bolnice pri crkvi Svete Petke, svakodnevno sluša liturgiju u manastirskoj crkvi, a sva nepokretna ili manje pokretna deca se pričešćuju četiri puta godišnje. Tada sveštenik ide od kreveta do kreveta i obavlja sveto pričešće. Da bi dete bilo smešteno u manastirsku bolnicu, mora biti kršteno, a uprava manastira taj podatak obavezno proverava.

- Desilo se da je jedan musliman iz okoline Novog Pazara doveo dete na smeštaj, ali nije pristao na pravoslavno krštenje. I žao nam je što nije ostavio bolesno dete kod nas da o njemu brinemo - kaže otac Nikolaj.
U dom se primaju za samo ženska defektna i mentalno obolela deca starija od dve godine i ostaju u domu doživotno.