nedelja 25. maj 2008.
RSS
• Vesti •
Početna > Vesti > „Tajna večera“ od sedefa

Ikona neprocenjive vrednosti izložena u kraljevskoj zadužbini na Oplencu

„Tajna večera“ od sedefa

Bila je poklon Jerusalimske patrijaršije kralju Petru Prvom, ali su je Nemci po nalogu Geringa odneli za Berlin, odakle je vraćena u Srbiju švercerskim kanalima

Ikona „Tajna večera“ urađena u sedefu, poklon Jerusalimske patrijaršije srpskom kralju, izložena je u Zadužbini Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu. Ikona je od svog dolaska 1924. godine imala neobično putešestvije. Nemci su je po nalogu Geringa, u osvajačkom pohodu na Kraljevinu Jugoslaviju, sa ostalim opljačkanim dragocenostima, odneli za Berlin. Nakon rata, pripadnik Ozne Slobodan Krstić Uča je uspeo da je „preko naših švercera“ za 1.200 dinara i 350 dolara vrati u Srbiju. Od pre nekoliko dana ikona je dostupna i svim posetiocima Zadužbine na Oplencu.

- Ikona „Tajna večera“ je neprocenjive vrednosti. Ručni je rad privatne radionice Salsa iz istočnog Vitlejema, iz grada Beit Sahur. Reljef je izveden u sedefu, dimenzija 73,5 sa 67,5 santimetara i na sredini donjeg dela sedefnog okvira stoji natpis Jerusalim - kaže Miladin Gavrilović, upravnik zadužbine.

U celom svetu je malo zanatskih radionica koje se bave izradom ikona u sedefu. Slična oplenačkoj, dosta manja ikona nalazi se u Patrijaršiji SPC i takođe je kao poklon jerusalimskog patrijarha stigla u Beograd 1924. godine. Deset godina kasnije Gering je prisustvovao na Oplencu sahrani kralja Aleksandra. Zapazio ju je i samo je izgovorio: „Fascinantno“.

-  Nepune tri nedelje po ulasku Nemaca u zemlju, 3. maja 1941. godine, po zahtevu Geringa ikona „Tajna večera“ je odneta. Organizator za iznošenje kulturnog blaga, a posebno dragocenosti Karađorđevića bio je Franc Nojhauzen, koji je stigao u Kraljevinu Jugoslaviju nekoliko godina pre Drugog svetskog rata. Bio je direktor takozvanog Saobraćajnog biroa nemačkog Rajha, što je predstavljalo kamuflažu za organizovanje obaveštajnog rada na području čitave bivše Kraljevine Jugoslavije - kaže Gavrilović.

Nojhauzen je tačno znao gde se šta se nalazi i 3. maja njegova ekipa dolazi na Oplenac i odnosi 17 sanduka dragocenosti Karađorđevića. Preciznih podataka o tome šta je sve odneseno nema, izuzev sanduka koji je nosio oznaku broj 23. Taj sanduk je nađen, a kasnijim istraživanjima pronađen je i deo predmeta.

- Najvredniji deo dragocenosti iz tog sanduka su dijadema kraljice Marije, jedna od pet dijadema koje je kraljica imala, zlatna sablja kralja Aleksandra - poklon Hercegovaca, na kojoj piše „Kraljeviću oslobodiocu - vjerna Hercegovina“, a tu je i rumunska maršalska palica urađena u zlatu - kaže Gavrilović.

Ikonu „Tajna večera“ urađenu u sedefu i kompoziciji koja je najbliža slici Leonarda da Vinčija „zagledao“ je i bivši predsednik nekadašnje Jugoslavije drug Tito. Tito se oduševio onim što je video i namerio da ikonu prenese u rezidenciju u Beograd. Intervenisao je lično drug Aleksandar Ranković i „Tajna večera“ je ostala na Oplencu.