nedelja 25. maj 2008.
RSS
• Saznanja •
Početna > Saznanja > Monoteizam faraona

Ideja verovanja u jednog boga, tvorca neba i zemlje, rođena je u Egiptu

Monoteizam faraona

Egipatski vladar Ehnaton prvi je čovek koji se,umesto mnoštvu bogova, klanja samo jednom natprirodnom biću za koje veruje da je sveprisutni duh, potpuni vladar sveta

Uprkos raširenom mišljenju da je ideja verovanja u jednog boga, tvorca neba i zemlje, rođena među Jevrejima, monoteizam zapravo nastaje još u drevnom Egiptu, a njen tvorac i najvatreniji pobornik bio je faraon Ehnaton, vladar koga su posle smrti njegovi neprijatelji pokušali da, kao najvećeg jeretika, izbrišu iz svih spiskova i sa svih spomenika.

Vreme dolaska Ehnatona na vlast bilo je vreme Novog carstva, i to period velike defanzive države sa Nila. Ehnatonov otac Amenhotep III uspevao je da teritoriju koja je vrhunac dostigla nekoliko decenija pre njegove vladavine održava samo diplomatijom, nikako novcem i oružjem.

Verska revolucija

Ehnaton nasleđuje svog oca noseći ime Amenhotep IV najverovatnije oko 1424. godine. Kao faraon, on je smatran bogom na zemlji i, u skladu sa tadašnjom tradicijom, odmah po stupanju na presto, u čast Amona, vrhovnog boga egipatskog panteona, podiže hramove u prestonici Tebi. Ipak, kako se sveštenstvo Amona u to vreme veoma obogatilo i nije kontrolisalo samo hramove, već je imalo i više novca od samog faraona, kao i sopstvenu flotu, mladi vladar je znao da su mu oni najveća pretnja. Bio je svestan da ako hoće da ojača svoju poziciju, mora da oslabi njihovu moć.

REALIZAM U UMETNOSTI

Ehnaton nije samo stvorio novu religiju, već je promenio i način nastanka umetničkih dela. Dok su svi faraoni pre, pa i posle njega prikazivani kao moćni i snažni muškarci, kako god izgledali u stvarnosti, Ehnaton je predstavljan kao nerazvijeni niski muškarac sa izbačenim stomakom i izduženom glavom. Zbog toga se on smatra prvom ličnošću u istoriji.

Naravno, kako ideja monoteizma nije postojala do tad, ovaj faraon je znao samo da umesto Amona na mesto vrhovnog boga mora da postavi drugo božanstvo i to je pokušao uzdizanjem starog idola iz Heliopolja - Ra-Horahte. Tim potezom izaziva Amonovo sveštenstvo i po prvi put se javno sukobljava sa njima, ali ne uspeva da ih pobedi. Kako pokušaj svojevrsnog religijskog prevrata nije uspeo, on se odlučuje da napravi pravu versku revoluciju i da ukine verovanje u sve bogove osim jednog - Atona, sam sunčev disk, tvorca neba i zemlje i sveprisutni duh koji nije samo stvorio svet već njime i vlada.

Uvođenje nove religije bilo je krvavo. Amonovi sveštenici su proganjani i ubijani, oduzimana im je imovina, a sa svih spomenika i iz svih hramova izbrisano je ime Amonovo, kao i reč bogovi. Da bi revolucija bila potpuna, Amenhotep IV menja svoje ime u Ehnaton, što znači „Sjaj Atonov“, a u rekordnom roku gradi i novu prestonicu - Ahetaton, u blizini današnje Tel-el Amarne. Najzanimljivije u novom gradu, čije ostatke je krajem 19. veka pronašao arheolog Flinders Petri, jeste to što je ceo izgrađen u skladu sa novom religijom. Centralni hram se nalazio na istoku, a odatle su se ulice širile kao zraci sunca.

Ono što je bilo novina je da jedini bog Aton nije više bio samo bog Egipćana, već bog svih ljudi na svetu koji svima jednako donosi ljubav i koji je prema svima podjednako milostiv.

Neuspeh reforme

Ehnaton je bio oženjen sa Nefertiti, ženom koja se smatra najlepšom u starom veku. Koliko je poznato, ona mu je mnogo pomogla u širenju nove religije, ali nije mu donela na svet i muškog naslednika koji bi nastavio njegovu reformu. U četrnaestoj godini njegove vladavine ona jednostavno nestaje bez objašnjenja.

Ehnatonova religija nije opstala dugo posle njegove smrti 1388. godine pre Hrista. U doba Tutankamona, Amonovo sveštenstvo se vraća u Egipat i uspeva da natera maloletnog faraona da ukine reformu da bi u doba faraona Horemheba ime Atona i Ehnatona bilo izbrisano sa svih spomenika, a Ahetaton napušten i zaboravljen. Natpisi su izbrisani i sa same Ehnatonove mumije, pa je njena identifikacija danas gotovo nemoguća.

Ipak, ideja o verovanju u jednog boga nastavila je da živi. Mojsije, za koga se veruje da je i sam poreklom Egipćanin i koji je živeo najverovatnije čitav vek posle amarnske reforme, nastavio je da promoviše ovu ideju u nešto drugačijem obliku. Jedini bog i tvorac svega postaje Jahve, a iz Mojsijevih učenja nastaju tri velike monoteističke religije - judaizam, hrišćanstvo i islam.