ponedeljak 25. februar 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Tola Manojlović rekorder za Ginisa

ISTRAŽUJEMO: Najdugovečnije predstave na beogradskim pozorišnim scenama

Tola Manojlović rekorder za Ginisa

Dirljiva priča o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, već 41 godinu je neprekidno na repertoaru Ateljea 212

- Kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon, što je kao lubenica. Joj, kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom što leti povrh čerge. Joj, kakav je onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom kao sunce... - ove rečenice, kojima počinje monodrama Mome Dimića, u režiji Petra M. Teslića „Živeo život Tola Manojlović“, tada mladi glumac Petar Kralj prvi put je izgovorio 28. januara 1967. godine na Maloj sceni Ateljea 212. Danas, četiri decenije posle premijere, on je šezdesetsedmogodišnji bard srpskog glumišta i iste te rečenice, na istoj sceni, izgovara i dalje, ali sa još većim žarom, snagom i umećem. Majstorski! Publika je sve to umela da prepozna i uzvrati na najbolji način - vernošću. Predstava „Živeo život Tola Manojlović“ apsolutni je rekorder ne samo kod nas, nego sigurno i u svetu jer se u kontinuitetu izvodi već 41 godinu. Ovu dirljivu priču o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, ophrvanog mnogim bolestima i tegobama, koju Petar Kralj nije igrao samo na matičnoj, nego i na brojnim domaćim i stranim scenama, do sada je videlo blizu 250.000 ljudi.

IZ BOLNICE NA PREMIJERU

Petar Kralj kaže za Glas javnosti da je junak priče Tola Manojlović bio prisutan na premijeri. Tom prilikom su se i upoznali.
- Desilo se da je Tola baš u to vreme ležao u Institutu za tuberkulozu u Beogradu, a u Atelje 212 doveo ga je, na svoju odgovornost, autor komada Moma Dimić. Tola se duhovitim stvarima smejao, a kod tužnih je plakao. Rekao je da mu svidela predstava, čak više nego knjiga.

TRI DECENIJE „GUSARIJADE“

Od ostalih predstava na scenama beogradskih pozorišta i dalje se izvode „Gusarijada“ u Pužiću (30 godina), „Hajde da se igramo“ u JDP-u (17 godina), „LJubavno pismo“ u Ateljeu 212 (14 godina), „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ u Zvezdara teatru (12 godina)... Na repertoaru Narodnog pozorišta najduži staž ima „Kir Janja“ Jovana Sterije Popovića u režiji Egona Savina. Ova čuvena komedija premijerno je izvedena 25. decembra 1992. sa Predragom Ejdusom u naslovnoj ulozi. On i Lepomir Ivković (notaroš Mišić) sve vreme su u podeli, dok je Nada Blam (Juca) svoju ulogu delila sa Nelom Mihailović, Milenko Pavlov (Kir Dima) sa Radetom Miljanićem, Tamaru Vučković (Katica) zamenila je Zlatija Ocokoljić, a Mihaila Viktorovića (Petar) Boško Puletić.

- Naučio sam ja od Tole, svih ovih godina, dosta toga. Između ostalog, da budem strpljiv i da se mirim sa stvarima sa kojima ne mogu da se uhvatim u koštac. Da ne udaram glavom o zid, nego da konstatujem zid. Tola je sličan Sanču Pansi, ali ne do kraja. To je ta neka prava životna filozofija i pristup nečemu što ipak može da te održi, da ostaneš čitav, a da ne potrošiš uzaludno energiju. Priča o Toli večito otkriva nešto novo. Sve sam ja to izgovarao sa punom verom i sa punim ubeđenjem da ima smisla. U različitim vremenima i jeste imalo i nije imalo smisla. Međutim, na kraju se uvek ispostavi da stvari koje su pravo napisane zaista ostaju trajne - smatra Petar Kralj.
Buba u uhu

Da je tako, potvrđuje primer još jedne predstave koja je rekorder po godinama neprestanog izvođenja, ali je za nju interesantno da pripada žanru koji mnogi smatraju za nešto banalno, jeftino i bez nekih naročitih umetničkih kvaliteta. Reč je o vodvilju Žorža Fejdoa „Buba u uhu“ u režiji LJubiše Ristića, koji je premijerno izveden 7. juna 1971. godine na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U prvoj podeli bili su Nikola Simić (Gospodin Sandebiz), Milan Gutović (Kamij Sandebiz), Voja Brajović (Gospodin Turnel), Marko Todorović (Homenides), Vlasta Velisavljević (Ferajon), Boro Stjepanović (Etijen), Moris Levi (Finas), Branko Milenković (Batisten), Rada Đuričin (Rejmond), Branka Petrić (Gospođa Homenides), Zorica Šumadinac (Antoanet) i Vesna Latinger (Ezeni). Danas, u ovoj urnebesnoj komediji, punoj lakomislenosti, zamena identiteta, slučajnosti, obilja neverovatnih pojedinosti, neočekivanih obrta i, svakako, gromoglasnog smeha, i dalje igraju Nikola Simić, Rada Đuričin, Branka Petrić i Vlasta Velisavljević, a predstava je na repertoaru JDP - a, otprilike, dva puta mesečno.

- Naša „Buba u uhu“ je fenomen, jedinstven u svetu. Ona je apsolutno za Ginisovu knjiga rekorda. Do sada smo je odigrali oko 1.300 puta, a sećam se da skoro niko od nas nije verovao da ćemo uopšte stići do premijere, jer je malo nedostajalo da predstava bude skinuta već na kontrolnoj probi. Spasio nas je LJuba Tadić. On je gledao baš tu probu, a kad se završila, obratio se ovima koji su bili za skidanje predstave, onim svojim karakterističnim dubokim glasom: „Nemojte da ste blesavi, pa to će narod da gleda“. Sećam se da se jedini on smejao za vreme te kontrolne probe, dok su ostali bili spremni da zaplaču jer to, po njima, valjda, ništa nije valjalo. Eto, ispostavilo se da je LJuba stvarno bio u pravu - naglašava Vlasta Velisavljević.

Brankov urnebes

Sportskom terminologijom rečeno, bronzanu medalju za treće mesto osvaja „Brankov urnebes“, prva predstava Pozorištanceta „Puž“, koja je premijerno izvedena 13. aprila 1977. godine.
- Ova predstava u režiji Slobodanke - Cace Aleksić trebalo je da se zove „Susret s Brankom“. Međutim, već posle prvog susreta sa mališanima, promenili smo ime, jer taj prvi susret sa decom bio je toliko urnebesan da nije imalo smisla igrati dalje pod tako konvencionalnim nazivom - veli popularni Kockica.
„Brankov urnebes“ je do sada izveden više od 1.100 puta, a deca ga i dalje rado gledaju u svom carstvu i „vitaminu za dušu“ - Pozorištancetu „Puž“.