sreda 23. april 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Gusle su nas održale

U prepunom Domu sindikata održano guslarsko veče „Kosovo je Srbija“, a sav prihod ide Srbima s Kosmeta

Gusle su nas održale

l Kad biste mi sad rekli „Ajd’ recituj nešto“, ja bih mogao tri dana i tri noći zaredom, bez prestanka, toliko stihova znam. A Boško Vujačić zna još i više, on bi mogao pet dana da priča i peva - kazuje Vojislav Stanišić

- Kume, pa gde ćeš? A majicu nećeš oblačit’? Vidi! - okreće crvenu majicu „s leđa“ Vojislav - Bajo Stanišić, narodni guslar, i pokazuje kolegi Miljanu koji je završio nastup i, u odelu, spreman je da krene. Na njoj ispisano „Podrži Srbiju“.

- A, ne, kume, to je već politički, sve ja to poštujem, neka... - odgovara on.
Na „Večeri guslara i epske poezije“ održanoj u ponedeljak uveče u Domu sindikata okupio se krem narodnih guslara i pojaca. Đaci Osnovne škole „Milan Milićević“, obučeni u narodne nošnje, ispraćali su na scenu guslare. Sav prihod sa humanitarnog koncerta namenjen je Srbima sa Kosova i Metohije. Celu manifestaciju koja se nastavlja u drugim gradovima Srbije organizovali su Savez srpskih guslara, koji okuplja pevače iz dijaspore, Crne Gore i Republike Srpske, i Savez guslara Srbije.

Devetnaestogodišnji Milan Mrdović iz Nove Varoši najmlađi je učesnik. Iako, kaže, ima i mlađih guslara od njega. Pošto nema problem sa sujetom, nabraja ih: Miroslav Tanović iz Beograda, đak petak, Radomir Laketić, treći razred osnovne škole, devojčica Bojana Peković, petak iz Kraljeva.

- Bojana je trebalo da predstavlja Srbiju na Dečjoj evroviziji, ali do toga nije došlo... - objašnjava Milan, student Pravnog fakulteta u Beogradu. On je samouk kada su gusle u pitanju, a učio je da svira već od šestog razreda, od dede i oca. Završio je i Srednju muzičku školu „Stanković“, a svira i harmoniku i klavir.

- I sviranje gusala se, kao i mnogo stvari u životu, uči celog veka - priča Milan. Mlađani guslar objašnjava da najviše pesama koje izvodi pripada kosovskom ciklusu, ali ima dosta i onih za oslobođenje Srbije i Crne Gore. Pesme o Milošu Obiliću su mu omiljene, a i on kao junak, jer je, veli Milan, zaklao Murata. I kršni momak planira da ostavi traga u epskoj poeziji i napiše poneku pesmu. Počeo je već da piše, kaže, ali nije to tako lako, mora da se „promisli“.

- Ja se nadam, u ime boga, da će buduća pokolenja sačuvati tradiciju. Počeo sam da pišem ljubavne pesme, veoma simpatične, sa srećnim i tužnim završecima, a razmišljam da počnem da pišem pesme o temama iz mojih krajeva za vreme turske vlasti, kako se narod borio i kako su se u nevolji slagali - kaže Mrdović.

A prosto da bi pokazao da nije „zaostao u vremenu“, Milan će ovog leta učestvovati i na festivalu „Sunčane skale“ sa pesmom u pop fazonu „Od zlata moja si“.

- Da vam kažem ja nešto o tom dečku, to je jedan od najperspektivnijih mladih guslara, znao sam čim je počeo da će biti prvak svih srpskih zemalja, dobro oseća gde šta treba reći uz gusle, kao neki glumac - komentariše već pomenuti Bajo. Ovaj Mojkovčanin inače gusla od detinjstva, ali je tek u Beogradu zapravo naučio u Društvu „Vuk Karadžić“. Prema Bajovim rečima, u Beogradu ima devet guslarskih društava, a u Srbiji 40.

O SLOBODANU I RADOVANU

- Napisao sam i jednu pesmu o Slobodanu Miloševiću i snimio. Hoćeš neki stih? - pita Bajo Stanišić. „Na balkanskim prostorima, od vremena Karađorđa, rađao se nije bolji ni narodu draži vođa. Srbija ga iznedrila u pobjede da je vodi, a vila mu ime dala po junaštvu i slobodi. Slobodan mu sveto ime, a prezime k’o iz snova, Milošević po Milošu Obiliću sa Kosova...  „A Srbi će jednog divnog dana Milošević slavit’ Slobodana. Grob će njegov svetilište biti, đe će časni Srbi dolaziti.“ Kaseta i CD su prodati u zlatnom tiražu, a sa kasetama koje su prodali pirati tri puta bi tiraž bio dijamantski. „Jovan Lakićević je napisao 120 pesama o Karadžiću i Mladiću, ali je izdavanje zbirke sprečio Vuk Drašković“, tada ministar spoljnih poslova. P.... jedna - negoduje Stanišić i recituje:  „O, najlepši srpski dane, Karadžiću Radovane, za te sazna cio svet, ime tvoje neće mret. Republiku Srpsku stvori, a sad rđa i zlotvori, hoće da ti dođu glave, zbog velike tvoje slave...“

- Kad biste mi sad rekli „Ajd’ recituj nešto“, ja bih mogao tri dana i tri noći zaredom, bez prestanka, toliko stihova znam. A Boško Vujačić zna još i više, on bi mogao pet dana da priča i peva! - kazuje Vojislav Stanišić.

To kao da potvrđuju i reči iz publike, kada je na scenu stupio guslar Čedomir Čavić.
- Ovaj će do ujutru! - dobacio je neko.
Poznati guslar Boško Vujačić predaje gusle u Muzičkoj školi „Mokranjac“, na etnomuzikološkom odseku. Predmet je uveden pre šest godina, a sada predaje drugoj generaciji.

- Kad su gusle u pitanju, nije reč samo o parčetu drveta, reč koja ide uz gusle je liturgijska. Narodna pesma veliča sve vrednosti zastupljene u liturgiji, žrtvu za slobodu, pravdu, žigoše izdaju - pripoveda Vujačić. - Dospeli smo u tužno duhovno stanje, zato i propadamo. Sto puta smo bogatiji od naših predaka materijalno, ali smo duhovno siromašniji.

Prema Boškovim rečima, nove pesme nastaju u svakom vremenu, ali je reč o pesmama skromnih vrednosti i nemoguće ih je porediti s Vukom ili NJegošem. Vekovi moraju, objašnjava, da posvedoče neku pesmu. Kao primer navodi Boža Đuranovića i njegove pesme „Suđenje serdaru Šćepanu“ i „Pogibiju popa Mila Jovovića“. Za ovog diplomiranog inženjera metalurgije ljubav prema guslama već je odavno prerasla u mnogo više. Već 50 godina „gusla“.
- Pevanje uz gusle je uzvišeno recitovanje. Ja ipak izbegavam da kažem pevanje, kazivanje je to... - kaže Vujačić.