ponedeljak 22. oktobar 2007.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Ulaganje štednje u fondove unosnije nego u banke

Ubrzano osnivanje investicionih fondova, uskoro još tri počinju da rade

Ulaganje štednje u fondove unosnije nego u banke

Ove finansijske organizacije raspolažu velikim kapitalom, što građanima smanjuje rizik od gubitka u slučaju da, recimo, neke akcije padnu

KONTROLA KASTODI BANKE

Nadzor nad radom ovih fondova vrši Komisija za hartije od vrednosti za razliku od dobrovoljnih penzionih fondova gde je taj posao prepušten Narodnoj banci. Veliku ulogu ima i kastodi banka, koja kontroliše obračun vrednosti imovine fonda i utvrđuje da je investiranje u skladu sa prospektom fonda. U prodaji investicionih jedinica posreduju brokerske kuće.

BEOGRAD - Ove godine Srbija je dobila prve investicione fondove, finansijske organizacije koje građanima omogućavaju da bez mnogo stručnog znanja ili iskustva u ulaganju ušteđevine ostvare veće prihode nego da svoj novac polože u banku ili obveznice. Ovakav vid investiranja sa sobom nosi i veći rizik od gubitka novca u slučaju da investicioni fond ne bude dobro poslovao, ali ako je suditi po kratkoj „radnoj biografiji“ ovih institucija u Srbiji, razloga za preterani strah nema.

Od četiri investiciona fonda, koja posluju na ovom tržištu, čak tri, „Fima“, „Fokus“ i „Rajfajzen“, spadaju u grupu fondova čija vrednost imovine raste, dok je samo „Delta plus“ deklarisan kao balansirani fond.

Ova zvanična klasifikacija pred fondove postavlja ograničenja u strukturi investicija, pa tako balansirani fondovi moraju da u obveznice ulažu najmanje 35 odsto imovine, dok fondovi rasta vrednosti ulažu najmanje 75 odsto imovine u akcije, što znači da su rizičniji od balansiranih, ali i da nude potencijalno veći profit. Fondovi novac mogu da investiraju, do 30 odsto i u inostranstvu i to, kupovinom dužničkih hartija država EU, kao i OECD, odnosno susednih država.

Izvesna sigurnost koju investicioni fondovi nude građanima leži u činjenici da raspolažu vrlo velikim kapitalom, koji im omogućava da ulažu u brojne akcije, obveznice, nekretnine i u druge oblasti, čime se smanjuje rizik od gubitka u slučaju da, recimo, neke akcije padnu, ili kada građanin na berzi kupi samo jednu vrstu akcija. Takođe, vode ih profesionalni portfolio menadžeri, sa neuporedivo većim znanjem i iskustvom u odnosu na sitnog ulagača koji sam odlučuje koji vrednosni papir da kupi.

KONTROLA KASTODI BANKE

Nadzor nad radom ovih fondova vrši Komisija za hartije od vrednosti za razliku od dobrovoljnih penzionih fondova gde je taj posao prepušten Narodnoj banci. Veliku ulogu ima i kastodi banka, koja kontroliše obračun vrednosti imovine fonda i utvrđuje da je investiranje u skladu sa prospektom fonda. U prodaji investicionih jedinica posreduju brokerske kuće.

Za ulaganje u investicione fondove nije potreban veliki kapital, budući da se jedna investiciona jedinica - pandan jednoj akciji preduzeća, u ovom trenutku može kupiti za manje od 1.500 dinara. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da od investicionih fondova ne treba očekivati brz profit i da po pravilu treba sačekati bar tri godine pre povlačenja novca. Inače, pored postojeća četiri fonda, uskoro se očekuje početak rada bar još tri, budući da su već registrovana društva za upravljanje fondovima „Invej investment“, „KD investment“ i „Ilirika“.

Građani Srbije uložili su do sada preko 600 miliona evra u četiri domaća investiciona fonda, što je pozamašna suma jer je prvi „Delta plus“ krenuo sa radom tek u martu. Posle toga, 5. aprila startovao je „Fima proaktiv“, zatim 27. jula „Rajfajzen“, a poslednji, „Fokus premijum“, tek 7. septembra. Sva četiri investiciona fonda u Srbiji zabeležila su u prošli četvrtak rast. Investiciona jedinica „Fokusa“ je toga dana porasla za 1,72 dinara ili 0,15 odsto, i koštala je 1.090 dinara, a ukupna imovina ovog fonda dostigla je 249,6 miliona dinara.

Investicioni fond „Delta plus“ imao je toga dana skok od 1,70 dinara ili 0,12 odsto, a investiciona jedinica vredela je 1.417 dinara. Ukupna imovina fonda dostigla je 1,928 milijardi dinara. I investiciona jedinica „Fima proaktiv“ porasla je za 0,9 dinara, na 1.130 dinara, a ukupna imovina bila je 1,409 milijardi. Jedinice „Rajfajzena“ bile su 1.050 dinara i skočile su u odnosu na prethodni dan za 1,29 dinara, a ukupna imovina tog investicionog fonda bila je 1,282 milijarde dinara.

Inače, vrednost investicione jedinice dobija se deljenjem neto tržišne vrednosti fonda sa brojem jedinica. Investicioni fondovi nisu pravna lica, tako da ne mogu upravljati svojom imovinom, već taj posao pripada preduzećima koja se nazivaju društva za upravljanje investicionim fondovima. Ova preduzeća, „fond menadžeri“, odlučuju o investicionoj strategiji fondova i svoj profit ostvaruju preko raznih provizija koje uzimaju od vlasnika investicionih jedinica. Tako, pri kupovini investicionih jedinica klijent fonda plaća takozvanu ulaznu proviziju koja uglavnom iznosi od tri do pet odsto za manja ulaganja, pa do nula u slučaju velikih investitora. Plaća se i naknada za otkup investicionih jedinica od jedan odsto, kao i godišnja naknada za upravljanje fondom, koja uglavnom iznosi oko dva do tri procenta.

Komentari

dafiment banka - srpska majka ! evo je ponovo, sad se zove "fond", e ovce, sisace vas opet !