ponedeljak 22. oktobar 2007.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Ogorčena borba za vlast

Na birališta juče izašli stanovnici Slovenije, Poljske i Švajcarske

Ogorčena borba za vlast

Slovenci birali šefa države, Poljaci i Švajcarci poslanike u parlamentima

Slovenci su juče birali naslednika sadašnjeg predsednika Janeza Drnovšeka kome ističe petogodišnji mandat; 1.696.473 građana imalo je pravo da na 3.500 biračkih mesta glasa za jednog od sedam predsedničkih kandidata, a još 73.000 Slovenaca koji žive u inostranstvu moglo je da glasa u 34 diplomatska predstavništva Slovenije.

Ankete su pokazale da je favorit Lojze Peterle (59), bivši premijer i lider Demohrišćanske partije Slovenije, koga podržavaju tri konzervativne koalicione partije, ali on najverovatnije neće moći da osvoji više od 50 odsto glasova da bi pobedio u prvom izbornom krugu, pa će novi šef države najverovatnije biti izabran u drugom krugu, koji bi trebalo da bude održan 11. novembra. Peterleov protivkandidat mogao bi da bude Danilo Turk, profesor prava i nekadašnji slovenački ambasador u UN, ili Mitja Gaspari, bivši guverner centralne banke, koji je odlično obavio svoj posao, pošto je Slovenija ove godine primljena u zonu evra evro.

Poljaci su na vanrednim parlamentarnim izborima odlučivali da li žele i dalje putem kojim su ih pre dve godine poveli konzervativci braće blizanaca premijera Jaroslava i predsednika Leha Kačinjski. Posle nešto manje od godinu dana manjinske vlade konzervativne stranke Pravo i Pravda i godinu i nekoliko meseci večitih trzavica sa koalicionim partnerima, populistima iz Samoodbrane i ultrakatoličkim nacionalistima iz Lige poljskih porodica, Poljaci dve godine pre roka biraju 460 poslanika Sejma i 100 senatora Gornjeg doma parlamenta. Poslednje prognoze, kojima analitičari ni Poljaci gotovo da ne veruju jer su pre dve godine na redovnim izborima fatalno omanule, predviđale su pobedu opozicione liberalne Građanske platforme Donalda Tuska sa deset odsto glasova prednosti nad konzervativcima braće Kačinjski. U Sejm bi, prema tim anketama, ušla samo još levica ujedinjena oko bivšeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog sa oko 12 odsto glasova i Poljska narodna stranka bivšeg premijera Valdemara Pavlaka sa oko osam odsto glasova.

REFERENDUM U TURSKOJ O IZBORU PREDSEDNIKA

U Turskoj je juče održan referendum na kojem su građani odlučivali da li će predsednik zemlje ubuduće biran direktno na izborima, a ne kao do sada, u parlamentu. Vladajuća partija desnog centra, Stranka pravde i razvoja premijera Tajipa Erdogana, zatražila je od glasača da podrže promene, ističući da će time ojačati demokratiju u ovoj većinskoj muslimanskoj, ali sekularnoj državi, koja teži ka članstvu u EU. I predsednik Abdulah Gul, čija funkcija neće biti ugrožena ishodom referenduma, pozvao je glasače da podrže ustavne promene. Prema tekstu amandmana, šef države imao bi petogodišnji mandat s pravom na samo jedan reizbor, za razliku od aktuelnog zakona koji dopušta više mandata.

Političari, ali i mnogi analitičari, ocenjuju da su ovi izbori najvažniji od pada komunizma 1989. jer, kako tvrdi premijer Jaroslav Kačinjski, treba sprečiti stranke koje su 18 godina tokom tranzicije vodile Poljsku da se vrate na vlast. - Stalo im je samo do korita da ponovo sve pokradu - kazao je o opoziciji Kačinjski u završnici predizborne kampanje. - Poljska sada bira između civilizacije i istočnjačkog nereda - poručio je biračima lider liberala Donald Tusk. Rezultati izbora očekuju se danas ili sutra.

U Švajcarskoj su, posle jedne od najžešćih izbornih kampanja u istoriji, održani parlamentarni izbori. Gotovo pet miliona Švajcaraca s pravom glasa biralo je nov saziv dvodomnog saveznog parlamenta, ali ta zemlja je poznata po slabom odzivu građana - kao i obično, izašlo je manje od 50 odsto. Ali predizborna kampanja bila je takva da je privukla pažnju bez presedana čitave Evrope - neuobičajeno oštra, puna uvreda i ksenofobičnih poruka i plakata, pa čak i nereda. Iako stranci čine gotovo četvrtinu aktivnog stanovništva u toj zemlji koja je mozaik jezika, gde nezaposlenost ne prelazi 3,6 odsto i čije su velike kompanije u najvećem broju internacionalizovane, Švajcarci su, sudeći po anketama, spremni da vlast daju populistima ksenofobičarima. Najveći broj od 200 mandata u donjem i 46 mandata u gornjem domu parlamenta ima populistička Demokratska unija centra (UDC); ta stranka je plašila birače plakatima na kojima su prikazane „crne ovce“ i poruke koje su protumačene kao rasističke, usmerene na ljude tamne kože, a na meti su se našli i muslimani, metaforički ilustrovani minaretima u srcu Ženeve. Centar kampanje UDC je vođa te partije, inače ministar policije i pravosuđa Kristof Bloker, ubeđeni evrofob. Očekuje se da će Socijalistička partija, druga po snazi, osvojiti oko 22 odsto glasova, što bi je učinilo velikim gubitnikom izbora. Uspeh se prognozira Zelenima, koji bi trebalo da osvoje desetak odsto glasova.

Komentari

Partija koja je dobila najvise glasova na poslednjim izborima u Svajcarskoj se, bar u vecem delu Svajcarske, nemackom govornom podrucju koje cini 67% stanovnistva, zove Svajcarska narodna partija (Schweizerische Volkspartei - SVP). Pod nazivom UDC (Demokratska unija centra), vecina Svajcaraca je ne bi prepoznala.