ponedeljak 22. oktobar 2007.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Iz škole na biro rada

Svaki peti građanin u Srbiji traga za stalnim poslom

Iz škole na biro rada

Među mladima do 30 godina polovina bez zaposlenja. Tržište traži varioce, a ne lekare, kojih ima suviše. Dogodine pristiže novi talas od najmanje 50.000 „viškova“ iz preduzeća koja će se privatizovati. - Poslodavci izbegavaju one koji su proglašeni „viškom“ - kaže državni sekretar Vladimir Ilić

BEOGRAD - Srbiju u narednom periodu očekuje nov priliv nezaposlenih, s obzirom na to da će se mnoga preduzeća privatizovati, neka otići u stečaj ili likvidaciju, dok nekim već privatizovanim firmama ističe ugovorna obaveza o neotpuštanju radnika. Prema rečima Vladimira Ilića, državnog sekretara Ministarstva finansija i regionalnog razvoja, u čijoj je nadležnosti i sektor zapošljavanja, ta činjenica je zabrinjavajuća, jer će armiju nezaposlenih uvećati i bar četvrtina od oko 200.000 zaposlenih u preduzećima koja još nisu privatizovana.

- Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti, 21,6 odsto, posao, znači, traži oko 700.000 osoba, a u ovoj i narednoj godini biće još mnogo otpuštenih radnika. Proces privatizacije trebalo bi da bude okončan do kraja 2008. godine i zato u tom periodu očekujemo da oko 50.000 radnika bude proglašeno za višak, što je samo okvirna cifra - objašnjava Ilić.

Zbog toga je država počela da podstiče razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća, jer se pokazalo da ona lakše uspevaju da amortizuju nezaposlenost. Ilić kaže da je u 2007. godini stopa nezaposlenosti smanjena i da će tek 2009. taj procenat biti značajno veći.

Situacija sa zapošljavanjem mladih je više nego kritična, pogotovo kada se ima u vidu da čak 48 odsto mladih od 15 do 30 godina nema posao. Prema rečima Ilića, većina mlade populacije radi u „neformalnoj ekonomiji“, odnosno na crno.

- Naš sistem obrazovanja ne prati potrebe tržišta rada, ne školuje kadrove koji su neophodni savremenom tržištu rada. Tako na jednoj strani imamo suficit zanimanja, recimo lekara i medicinskih sestara, u koje država ulaže ogromna sredstva za školovanje, a posle ne mogu da nađu posao, dok na drugoj strani nemamo školovane za tražena zanimanja. Na hiljade radnih mesta je slobodno - u građevini, metalnoj industriji... Nemamo varioce i još neke profile, koji su traženi i u okolnim zemljama. To je paradoksalna situacija, jer imamo ogroman broj ljudi koji traže posao sa određenim kvalifikacijama, a na drugoj strani postoji mnogo potpuno slobodnih radnih mesta - kaže on.

Ilić dodaje da se na sajmovima zapošljavanja često događa da građevinske firme ne mogu da nađu radnu snagu, iako nude pristojne plate sa zdravstvenim i penzijskim osiguranjem.

- Pitao sam jednog poslodavca, koji gotovo godinu dana traži građevinske radnike, zašto niko neće da se zaposli. On mi je odgovorio da radnici hoće da rade samo za dnevnicu. Zbog toga država mora da radi na edukaciji ljudi, da bi im ulila svest o tome koliko je važno da imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i penziju. Čini mi se da olako trošimo sredstva na zdravstvenu zaštitu velikog broja lica, koja ne zaslužuju tako nešto. Naročito kada se ima u vidu da oni ostvaruju određeni nivo prihoda koji se ne prijavljuje, a da zdravstvenu zaštitu ostvaruju tako što se deklarišu kao nezaposleni. Praktično, država je tu prevarena. Mislim da u reformama zdravstvenog, kao i penzionog i invalidskog osiguranja, treba tražiti mehanizme da se oko 250.000 ljudi koji rade na crno nekako uvede u legalne tokove. Ako ti ljudi počnu da plaćaju doprinose, to će stvoriti sredstva za nove aktivne mere - ističe Ilić.

Prema njegovima rečima, gorući problem je i nezaposlena srednja, a obučena generacija.

- Poslodavci nerado zapošljavaju upravo one radnike koji su već otpušteni iz neke firme, a koji imaju između 40 i 55 godina i država mora da nađe rešenje kako da im pomogne - ističe Ilić.

U ovoj godini je u budžetu Srbije za aktivne mere zapošljavanja izdvojeno 2,3 milijarde dinara, što je za milijardu više u odnosu na prethodnu godinu.

- To nije dovoljno da bi se napravio značajniji pomak i zato očekujem da se za narednu godinu izdvoji oko 3,5 milijardi dinara, što je i predviđeno Nacionalnom strategijom zapošljavanja - naveo je državni sekretar.

Ilić kaže da je Vlada Srbije počela sa direktnim subvencionisanjem, ovoga puta sa akcentom na poslodavce. Da bi dobili novčanu pomoć, poslodavci moraju da sklope ugovor koji ih obavezuje da zaposle nekoliko radnika sa biroa rada. Država daje i novčanu pomoć nezaposlenima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

- Te subvencije će se kretati od 1.000 do 2.000 evra, i to u zavisnosti od regiona gde se neko zapošljava. Dakle, za najnerazvijenija područja biće dodeljivane maksimalne subvencije, za nerazvijena područja oko 1.500 i 1.000 evra za ostala područja. To su direktne finansijske podrške kroz subvencionisanje. Još jedna vrsta pomoći je i takozvana kreditna linija, koja se dodeljuje uglavnom preko Fonda za razvoj Srbije. Tu dajemo „startap“ kredite, za početnike od 5.000 do 15.000 evra, i to na period od tri do pet godina sa godinom dana grejs perioda - objašnjava Ilić.

Nezaposlenima čije su firme otišle u stečaj projektom „Otpremninom do posla“ pruža se nova šansa kako bi dobili novo radno mesto.

- Radnik koji je ostao bez posla kroz taj projekat ima šansu da otpremninu uloži kod nekog zainteresovanog poslodavca i na taj način praktično kupi svoje radno mesto. Država radniku dodaje još 1.000 evra, tako da privatni poslodavac ima više nego dobar motiv da zaposli tog radnika. Uglavnom je reč o nezaposlenima koji imaju od 40 do 55 godina i zbog toga ne mogu da nađu posao - kaže naš sagovornik.

Komentari

ma, varioci su karta za 21 vek ! oni vam nisu konkurencija u obrazovanju, a valjalo bi i da vam placaju doprinose, sto vise, da se svrcakate po svetu i branite kosovo, a valjalo bi opet posle da placaju i zubara kad odu, a mogu odmah i da vam daju sve pare da se nazderete. nije ovo drzava nego prokleta mafija, a s vama razgovora nema, banditi