ponedeljak 22. oktobar 2007.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Bez države nema napretka

Alan Grinspen: Vreme uzavrelosti - avantura novog doba (4)

Bez države nema napretka

Razmere ekonomskih ruševina koje smo zatekli izvan Berlinskog zida, niko nije mogao da predvidi. Nedavno su i bivše pripadnice Sovjetskog Saveza prošle kroz period sličan američkom Divljem Zapadu - pravna nesigurnost, porast kriminala, širenje korupcije. Uz nekoliko izuzetaka, novi lideri tih zemalja nisu shvatili da je ključ ekonomskog uspeha u efikasnom i predvidivom pravnom sistemu. U poslednjim decenijama, na primer, deo koji je u našem ukupnom društvenom proizvodu otpadao na intelektualni proizvod, bio je u stalnom porastu. Naravno, na uštrb onog golog fizičkog dela, odnosno stvaranja konkretnih dobara. 

 Sa jedne strane Gvozdene zavese imali ste u svojoj osnovi centralizovane, planske kolektivističke ekonomske sisteme, bazirane na principu da kolektivna aktivnost proizvodi bogatstvo, pa tako u tim sistemima imamo potpuno odsustvo bilo kakvih individualnih prava i sloboda. I, naravno, prava na svojinu. Na drugoj strani imali smo kapitalistička društva izgrađena na osnovama slobodnog tržišta, individualnih prava i sloboda. Klasičan primer je slučaj Istočne i Zapadne Nemačke.

Obe ekonomije, oba sistema, potiču iz istog kulturnog, istorijskog i jezičkog jezgra. U to vreme snaga ekonomije Istočne Nemačke je bila tek za 25 odsto slabija od ekonomije Zapadne Nemačke, čak je i Sovjetski Savez, izuzev nekoliko većih potresa, predstavljao veliku ekonomsku silu. A onda se jednog dana Berlinski zid srušio, a razmere ruševina i devastacije ekonomija iza tog zida niko nije uspeo da predvidi.

Jednostavna formula

Sistem centralnog planiranja u Sovjetskom Savezu jednostavno nije funkcionisao. Iako je ekonomija Istočne Nemačke, na papiru, bila tek malo slabija od ekonomije Zapadne Nemačke, s druge strane - standard stanovništva je bio upola lošiji iza Gvozdene zavese. Udarac koji je doživeo svet padom Berlinskog zida je bio dramatičan.

Porast stranih investicija u novoformiranim tržišnim ekonomijama nastalim na ruševinama centralizovanih sistema, bio je evidentan.

Formula uspeha je vrlo jednostavna. Tržišne ekonomije pretpostavljaju „vladavinu prava“. Društvo bez države koja ne može da garantuje zaštitu individualnih prava, a naročito prava na svojinu, nije u stanju da stvara svojinske odnose na duže staze, što je ključni sastojak svakog ekonomskog sistema koji raste. Još na samom početku u devetnaestom veku modernu ekonomiju u razvoju je karakterisalo odsustvo ili smanjivanje uticaja države na formiranje i oblikovanje ekonomskog okruženja.

Ako je verovati legendama o američkom Divljem Zapadu, jedini zakon koji se primenjivao zapadno od reke Pekos je bio zakon sudije Bina. Ne znam kakav je to zakon bio, ali znam da je zaštita privatne svojine u to vreme bila obezbeđivana privatno. Odnosno, svako je brinuo o sebi. To je i razumljivo, u to vreme trgovina je bila ograničena. Ekonomski rast je podstaknut tek razvojem civilne vlasti, koja je nametnula poštovanje određenih pravila, a naročito onih koja se odnose na zaštitu privatne svojine.

Nedavno su i bivše pripadnice Sovjetskog Saveza prošle kroz period koji je umnogome nalikovao na američki Divlji Zapad - pravna nesigurnost, porast kriminala i širenje korupcije.

Ovaj težak period tranzicije nastupio je, naravno, posle decenija planske ekonomije koja je dovela sve zemlje bivšeg SSSR-a do ivice ekonomske propasti. Naravno, karakteristika ekonomskog sistema SSSR-a nije bila primena principa vladavine prava, već pre arbitrarna primena često vrlo neefikasnih metoda. Uz nekoliko izuzetaka, novi lideri nastalih zemalja nisu shvatili da je ključ ekonomskog uspeha u efikasnom i predvidivom pravnom sistemu.

Uvek je postojala napetost između težnji ka kontinuitetu i postojanosti u pravnom sistemu, i poslovne prakse, s jedne strane, i neophodnom usavršavanju neophodnom da bi se održao korak sa rastućom ekonomijom, s druge strane. Nesigurnost pravnog sistema i arbitrarna primena mera kao svoj proizvod nužno imaju povećan rizik poslovanja, što povećava cenu kapitala, a samim tim usporava ekonomski rast.

Postojan poredak

Implementacija „vladavine prava“ ima svoje teškoće. Zakoni nikada ne mogu biti trajni, „zapisani u kamenu“, nepromenjivi. Društvo evoluira, pa tako i njegova pravila, ali nikako njihovi temelji već samo detalji, kozmetičke izmene. Ali, nesigurnost u postojanost i tumačenje pravila dodaje izvestan rizik u slobodnoj trgovini, što opet na svojoj strani proizvodi povećanu cenu kapitala...

Sjedinjene Američke Države su taj problem rešile tako što su svoje osnovne ekonomske principe čvrsto pozicionirale u okvir ustava kojeg je jako teško izmeniti. Konkretne ekonomske i trgovinske propise prepustili smo zakonskim propisima Federacije i federalnih država. U suštini, ovakvo rešenje omogućilo nam je veliku dozu izvesnosti i postojanosti pravnog sistema, a s druge strane omogućilo nam je i veliki stepen fleksibilnosti konkretnih ekonomskih mera koje tako postaju kadre da odgovore svakoj evolutivnoj promeni i potrebama ekonomije u ekspanziji. Ovaj sistem predstavlja jako solidan osnov za budućnost, a naročito u narednih četvrt veka.

U poslednjim decenijama, na primer, deo koji je u našem ukupnom društvenom proizvodu otpadao na intelektualni proizvod bio je u stalnom porastu. Naravno, na uštrb onog golog fizičkog dela odnosno stvaranja konkretnih dobara. Ovaj trend je, nema sumnje, promenio i trend pravne zaštite koja je sada sa terena zaštite fizičke svojine, prešla na teren intelektualne svojine.

Iako je ova promena samo naizgled površinska, a ne suštinska, njene efekte ćemo videti tek u budućnosti. U poslednjih pola veka rast proizvodnje sirovina u našem ukupnom proizvodu je bio tek delić u odnosu na ukupan rast američkog BDP-a. Veliki deo zauzima poplava ideja i proizvoda koje potrošači cene. Ova prenaglašena promena od fizičkog sveta ka svetu ideja je motor razvoja naše ekonomije u poslednjim decenijama.

Sutra: Šta čeka bivše socijalističke zemlje?