ponedeljak 21. januar 2008.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Borba za imovinu penzijskog fonda

Osiguranici godinama ulagali u odmarališta, hotele, banje...

Borba za imovinu penzijskog fonda

Država smatra da je u pomenute objekte ulagan društveni novac i da su objekti koji su izgrađeni - državni u Ministarstvo zdravlja nezakonito prodaje objekte u banjama - tvrdi savetnik u Fondu PIO Valerijan Kadijević

BEOGRAD - Imovina u koju je PIO fond od sredine sedamdesetih ulagao širom Srbije procenjuje se na pet milijardi evra. U to vreme Fond je izgradio više od 225 zdravstvenih ustanova - od dispanzera i bolnica, sve do Kliničkog centra Srbije u Beogradu, u koji je uloženo oko 35 miliona evra.

- Izdvajali smo sredstva za izgradnju specijalnih škola za invalidnu decu, kao i za desetinu zaštitnih radionica, koje su namenjene za zapošljavanje invalida rada. Osim izgradnje prostorija, radionice smo kompletno opremili mašinama. Ulagali smo novac u izgradnju mnogih hala. Fond je preduzimao niz mera i ulagao velika novčana sredstva u prevenciju od širenja zaraznih bolesti, pa smo izgradili i rekonstruisali kompletnu kanalizacionu i vodovodnu mrežu u 35 opština u Srbiji. Finansirali smo poboljšanje uslova rada u većini rudnika u Srbija... - ističe Valerijan Kadijević, savetnik direktora Fonda.
On napominje i da u cifru od pet milijardi evra ne ulaze sredstva uložena u izgradnju 28 rehabilitacionih zavoda u banjama.

Ministarstvo zdravlja je najavilo privatizaciju 13 zavoda, što u PIO fondu komentarišu kao „pravljenje računa bez krčmara“.
- Današnji penzioneri su od svojih zarada izdvajali određen procenat bruto plate, koji se zatim slivao u PIO fond kroz doprinose, dok je isplaćivan neto iznos ličnog dohotka. Fond je posle izmirenja obaveza prema penzionerima, raspolagao viškovima i kroz programe investirao u izgradnju objekata. Dakle, taj novac nije društveni, niti je državni, nego ga je neko zaradio, a svojevremeno je dat Fondu na raspolaganje. Danas imamo problem što država smatra da su to društvene pare i objekte koje smo mi gradili smatra državnim i hoće da ih proda - kaže naš sagovornik.

Kadijević tvrdi da država ne može prodati imovinu Fonda zbog toga što su već pokrenuti sudski postupci u kojima se dokazuje pravo vlasništva.

- Smatram da neće doći do krčmljenja te imovine jer je u Skupštini pokrenuta inicijativa za izradu Zakona o imovini PIO fonda - nada se Kadijević.

Osim što je u Srbiji ulagao i gradio razne objekte, Fond je investirao i na teritoriji bivše Jugoslavije. Hrvatska i Srbija su 1991. godine donele Uredbu o zabrani raspolaganja nepokretnostima pravnih lica čija su sedišta van teritorija te dve zemlje. Posle toga Republika Hrvatska je donela jedan zakon koji govori o tome. Iz te Uredbe se izuzimaju kupoprodajni ugovori. Hotel na Braču je kupio PIO Fond, te se taj zakon ne može odnositi i na tu našu nepokretnost. Imamo otvoren put da pred nadležnim sudom u Hrvatskoj pokrenemo postupak za utvrđenje naših prava i svojine.

Takođe, velika materijalna sredstva su uložena i u izgradnju odmarališta za penzionere u Rovinju i niz drugih objekata u Hrvatskoj.
- Do pre tri godine niko se ovde nije ozbiljno bavio ovom problematikom i bez podrške nadležnih državnih organa teško smo utvrdili koja imovina još postoji u bivšim republikama. Upravni odbor PIO fonda je na sednici doneo odluku o preduzimanju mera i akcija za zaštitu te imovine. Sve aktivnosti od tada idu u dva pravca, jedan je bio stvaranje potpuno novog savremenog penzijskog fonda, koji bi po svemu ličio na evropske fondove, a drugi je utvrđivanje imovine sudskim putem - kaže savetnik direktora PIO fonda.

Kadijević dodaje da se Fond obratio Centru za liberalno- demokratske studije koji je izradio elaborat o mogućim putevima razvoja PIO sistema.
- Fond može opstati jedino ako se izvrši kapitalizacija, odnosno ako se stvori investicioni fond. Na osnovu pomenutog elaborata već je urađen nacrt zakona penzijsko- invalidskog osiguranja zaposlenih, u kome se navodi šta sve čini imovinu fonda, definiše njegova delatnost, način raspolaganja sredstvima. Cilj je da se Fond manje oslanja na državu, a sve više na svoja sredstva - ističe Kadijević.