sreda 19. septembar 2007.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Državi preti raspad

Belgija bez nove vlade više od tri meseca posle izbora

Državi preti raspad

Kriza počela pobedom Flamanske hrišćansko-demokratske partije Iva Leterma na izborima

Više od tri meseca posle parlamentarnih izbora u Belgiji politički lideri još nisu uspeli da se dogovore o novoj vladi, pa mediji sve češće postavljaju pitanje da li još uopšte ima nade za Belgiju.

Kriza je počela pre tri meseca kada je Flamanska hrišćansko-demokratske partija Iva Leterma, koja se zalaže za slabljenje ionako labave federalne vlasti, pobedila na parlamentarnim izborima. Saobraćajni, stambeni, poljoprivredni, prosvetni i kulturni sektori su već pod kontrolom pet regionalnih, jezički osobenih parlamenata i administracija, ali Leterman želi da u nadležnost regionalne vlasti pređu i poreska, socijalna, ekonomska, imigraciona, nacionalna i pravosudna politika.

Severno, flamansko područje je razvijenije i ima manju stopu nezaposlenosti od južnog, frankonfonskog dela. Flamanski glasači, koji naginju desnici, godinama se žale da subvencionišu „lenju“ frankonfonsku Valoniju, čije stanovništvo uglavnom glasa za levicu ili centar. Belgijska politička tradicija je nalagala da se Letermu, lideru najmoćnije stranke u parlamentu, ponudi da formira novu vladu, ali razgovori o tome su propali krajem avgusta. Belgijski kralj Albert Drugi imenovao je drugog člana Letermeove stranke - Hermana Van Rompuja da sa ostalim političkim liderima razmotri mogućnosti postizanja sporazuma o formiranju vladajuće koalicije.

PODELA NEMINOVNA

Dve trećine pripadnika flamanske zajednice smatra da će se Belgija pre ili kasnije podeliti, pokazuje anketa koju je juče objavio belgijski list Het latste nieuvs, prenosi Rojters. List takođe navodi da skoro svaki drugi Flamanac ili njih 46,1 odsto, želi da se Belgija podeli, što ukazuje da separatisti čekaju povoljan momenat uprkos političkom statusu kvo.

U protekle tri decenije, Belgija je imala niz premijera uglavnom sa flamanskog govornog područja jer su u njih imali poverenje građani obeju etničkih zajednica. Politički analitičari smatraju da dolazak Leterma na čelo Flamanske demokratske partije označava kraj dinastije lidera sposobnih da izmire političke podele unutar Belgije.

Belgijska država je rođena istorijski vrlo kasno - tek 1830. godine. „Brak“ Flamanaca na severu, koji govore flamanski (odnosno holandski, pošto je to isti jezik) i Valonaca na jugu, koji govore francuski, ugovorile su velike sile da bi stvorile neutralnu, „tampon državu“ prema Francuskoj, posle lošeg iskustva koje su imali s Napoleonom. Iako su Flamanci brojniji od Valonaca, potonji su uglavnom dominirali na svim planovima. Za frankofonsku belgijsku elitu (kojoj se priključila i flamanska buržoazija), Flamanci su bili zaostali seljaci. Tako je nastala društvena i ekonomska diskriminacija, izvor nezadovoljstva Flamanaca koje ni danas nije prestalo. Donedavno je Valonija bila mnogo bogatija od ruralne Flandrije, ali danas je obrnuto.

Ustav je pet puta menjan od 1970, što je donelo korenitu promenu sistema vlasti u federalnu strukturu zapanjujuće složenosti - pravi odraz različitosti dveju etničkih zajednica. Zahtev Flamanaca za nezavisnošću jasno je predočen u „Manifestu za nezavisnu Flandriju u Evropi“, objavljenom krajem 2005. Dokument je utoliko ozbiljniji što njegov autor nije ksenofobična, ekstremno desničarska partija Flams belang, već 65 pripadnika flamanskog poslovnog i akademskog establišmenta. U manifestu stoji da Flandrija i Valonija imaju drugačije potrebe i ciljeve zbog dubokih političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih razlika koje među njima postoje. Tu se tvrdi da sadašnja federalna struktura sa ograničenjima usmerenim protiv većine vodi ka „trulim kompromisima“ na nivou federalne države i „neumerenom pretakanju novca iz Flandrije u Valoniju i Brisel“.

Ključne reči: