BEOGRAD - Konkurs za otkup knjiga za domaće biblioteke, koje je raspisalo Ministarstvo kulture Srbije, odvijaće se po novom modelu od 15. avgusta do 15. septembra. Novi model selekcije knjiga, koji je predložila Narodna biblioteka Srbije, podrazumeva da publikacije „prođu“ dve komisije. Naime, naslove će prvo birati stručna komisija Ministarstva kulture, a potom će izabrani naslovi biti prosleđeni bibliotekama, koje će ih same birati, u skladu sa svojom uređivačkom politikom i tržišnim potrebama.
Ovakav sistem većina stručnjaka ocenjuje kao dobar, ističući da je stari favorizovao komercijalne knjige, koje se, bez obzira na loš kvalitet, dobro prodaju, čime je kako ističu, direktno nanošena šteta domaćoj kulturnoj baštini i tržištu.

Međutim, ono što poznavaoci prilika u izdavaštvu knjiga zameraju jeste nedovoljna suma od devedeset miliona dinara, koliko je Nacionalnim investicionim planom predviđeno za ovaj projekat.
- Iznos koji je određen NIP-om dokazuje stav države prema kulturi koja je postala poslednja rupa na svirali. Suma od devedeset miliona je nedovoljna da biblioteke pokriju potrebe čitalaca, a time će i izdavačima biti nanesena šteta - kaže Ivan Radosavljević, urednik izdavačke kuće „Stubovi kulture“.

Ipak, Radosavljević dodaje da novi model, osim malih sredstava koja su nedovoljna da pokriju potrebe 175 javnih biblioteka, koliko ih u Srbiji ima, nije loš sam po sebi.
- Selekcija u kojoj učestvuje komisija Ministarstva kulture svakako će doprineti da korisnici biblioteka uživaju u kvalitetnim knjigama, iako će ih svakako biti malo da zadovolje potrebe svih - ističe on.

S ovim primedbama saglasan je i Gojko Božović, direktor izdavačke kuće „Arhipelag“. On je rekao da je dosadašnji, centralizovani model otkupa knjiga bio loš ne samo za izdavače i biblioteke već i za čitaoce, jer je o izboru odlučivala samo jedna komisija, koja je često naslove birala na osnovu komercijalnih interesa, a ne interesa kulture.
- Taj model bio je odvojen od realnih potreba biblioteka, od suštinske podrške profesionalnom, ozbiljnom izdavaštvu i pretvorio se u sopstvenu suprotnost. Država je novcem poreskih obveznika finansirala nešto što nisu suštinska kultura, umetnost i nauka - rekao je Božović.

On je dodao da smatra da je novi model otkupa dobar i zato što su publikacije razvrstane u kategorije na savremenu domaću književnost, prevedenu književnost, umetnost i kulturu, humanističke i društvene nauke i knjige za decu, što će, prema njegovoj oceni, omogućiti raznovrsnije i kvalitetnije opremanje biblioteka.
Direktor „Klija“ Zoran Hamović smatra da je novi model otkupa „dobar gest Ministarstva kulture, bez obzira na to što svi zajedno možemo biti nezadovoljni sumom“.

- Trebalo bi ispitati šta se dogodilo sa 140 miliona dinara namenjenih za prethodni otkup raspisan krajem prošle godine, koji je poništen zbog višemesečnog čekanja na formiranje vlade i usvajanje republičkog budžeta - rekao je on.
Simon Simonović, direktor „Rada“, pita se zašto se u novom konkursu od izdavača zahteva da dostave po jedan primerak svojih izdanja, iako su prošle godine već dostavili po tri primerka, a Narodnoj biblioteci Srbije čak po sedam.

- Traži se i da ponovo vadimo potvrde kod te iste Narodne biblioteke. To se neki birokrata dobro ruga s nama, a najviše me brine poruka upravnika Nacionalne biblioteke da će se otkupljivati knjige za biblioteke, a ne od izdavača - smatra Simonović.