utorak 18. decembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Šamarao me pred porođaj

Ispovest žene koja je punih deset godina trpela muža nasilnika

Šamarao me pred porođaj

Batine su bile strašne i dobijala sam ih za razne stvari. Zato što sam namignula mesaru, pogledala prolaznika u Knez Mihailovoj, što ne znam da skuvam dobar ručak ili kafu... Tukao me letvom, stavljao mi nož pod grlo...

On je u vezi bio idealan dečko. Kupovao mi cveće, svirao gitaru i vodio me u duge šetnje... U braku me je optuživao da sam mentalno bolesna. Pristala sam da odemo kod psihijatra. Tada mu je doktor rekao da sam ja zdrava, ali da sa njim nešto nije u redu. Nikada mi nije oprostio što sam zdrava. Rekao je da ću ga pamtiti za ceo život i bio je u pravu... Nikad ga neću zaboraviti...

U Autonomnom ženskom centru žrtve porodičnog nasilja nalaze spas i razumevanje. Vodič jedne od grupa u Centru deset godina živela je pod stalnim pritiskom okoline koja nije želela da joj pomogne, kao i porodice koja se odrekla nje. Odbačena od društva i prijatelja, ova hrabra žena je 2002. godine iskoristila priliku muževljeve nepažnje i pobegla sa troje dece i 1.500 dinara u džepu.

- U toj kući nisam više imala šta da tražim. Decu sam povela sa sobom, u onom u čemu su bili. U džepu sam imala samo 1. 500 dinara, bez posla i bilo kakvog skloništa. Znala sam da se mužu više ne mogu vratiti - priča ona. Iz sasvim razumljivih razloga, nije želela da se predstavi niti fotografiše.

- Jednom prilikom je razbio dvostruko staklo sa mnom i držao me pored prozora da me baci... Sve to pred našom decom. Tada sam odlučila da moram otići... Najviše sam se plašila da će od mene napraviti invalida jer mi smrt u tom momentu nije bila strašna. Činila mi se kao spas... Sve je počelo kada sam nosila naše drugo dete. Tri dana pred porođaj primila sam prvi šamar. To je bio uvod u košmar. Psihička i fizička tortura iz dana u dan. Merila sam vreme njegovog dobrog i lošeg raspoloženja. Prvo je bio loše volje sedam dana, da bi drugih sedam dana sve bilo dobro. Onda se taj period smanjivao da bi došlo do toga da je pola sata sve u redu, a posle me mučki bije. Batine su bile strašne i dobijala sam ih za razne stvari. Šamar što sam namignula mesaru, pogledala prolaznika u Knez Mihailovoj, pa sve do toga što ne znam da skuvam dobar ručak ili kafu... Da se razumemo, žena koja stalno dobija batine za razne stvari i koja ima tako ljubomornog muža nikad ne bi pogledala drugog muškarca! Ali njemu je sve bilo sumnjivo. Kada bih ostala kući, mislio je da ko zna šta radim njemu iza leđa. Kada bih krenula sa njim u šetnju, mislio je da gledam one koji idu nama u susret. Kada bih ćutala, mislio je ko zna šta sad mislim. Kada bih pričala, ni to mu nije valjalo. Prosto nisam se mogla naći ni u jednom njegovom prohtevu. Nisam znala šta želi da budem... Onda sam odlučila da budem ono što jesam.

Najviše mu je smetalo što je ona vedrog duha i što nije dozvoljavala da ljudi vide kroz koji pakao prolazi. Jednom joj je rekao da mu je cilj da joj izbriše osmeh sa lica.

- Ali nije uspeo - priča ona hrabro se osmehujući. - Teško je da drugi ne primete šta ti se dešava kada imaš odvratne podlive po celom licu. Kada ti je kosa ulepljena sopstvenom krvlju jer te muž redovno letvom tuče. Nisu mi više verovali da stalno padam niz stepenice. Najteže je što oni koji znaju kroz koji pakao prolaziš okreću glavu na drugu stranu...

Kada je pobegla od muža, deca su smeštena u Dom za nezbrinutu decu. Ona je našla privatnu sobu i zaposlila se kao kondukterka. Završila je Višu ekonomsku školu i kurs za računare i engleski jezik. Posao je bio naporan, ali plata je bila ono što je činilo slobodu.

- Osećaj da mogu da kupim za jelo ono što hoću je pravi osećaj slobode. Kada je muž nasilnik vi se potpuno njemu podređujete, pa jedete ono što i on jede i voli bez obzira na to što vi to nikad ne biste jeli... A s tom platom sam mogla i deci da kupim nešto što vole. Najteže mi je palo kada sam došla u dečji dom sa slatkišima kojih nije bilo dovoljno ni za moje troje dece. Onda mi prilaze sva deca koja tu žive, a ima ih bezbroj, i kad to sve vidim... Kada vidim masu napuštene dece i među njima moju decu, dođe mi da vrištim na sav glas i da nikad ne prestanem dok me svi ne čuju... To su rane koje ne zarastaju nikada...

U međuvremenu, deca joj bivaju smeštena u hraniteljske porodice. Dva sina u Markovac, a devojčica na Petlovo brdo... Sinove redovno viđa, svake nedelje vežbaju matematiku i srpski jezik, porodica u kojoj su smešteni je divna... Devojčicu ne viđa nikako jer joj ta porodica to ne dozvoljava... Dečaci nikada ne spominju oca... Jednom prilikom su joj rekli da ga ne vole i da ne žele da čuju za njega...

- Kupila sam im mobilni telefon da se svaki dan čujem sa njima. Ovako mi je mnogo lakše jer znam kakav im je svaki dan... Najteže mi pada kada na ulici vidim kako mlade mame šetaju svoju decu... Ja sam propustila detinjstvo moje dece... Te godine su nepovratne...
Sada radi kao računovođa, solidno zarađuje, ali ne i dovoljno da bi izdržavala i troje dece... Radi na tome da završi i fakultet kako bi mogla stvoriti novi dom za njih četvoro.

- Sve rane prođu. Muža nisam videla od bega. On ne dolazi na suđenja i ne želi da mi da razvod. Sa roditeljima živi u trosobnom stanu, a zakon koji bi ga izbacio iz tog stana ne važi za mene. Ne razmišljam o njemu, a on i ne traži mene ili decu, što je olakšanje. Nakon tri godine sam ga sanjala kako mi prilazi sa motornom testerom da me zakolje... Tri dana sam bila pod utiskom tog sna. Od njega su mi ostali jaki bolovi u stomaku jer mu je najdraže bilo da me bije nogama u stomak. Kada osetim taj bol, podseti me na dva najveća momenta u mom životu - taj bol je povezan sa rađanjem moje dece i sa batinama koje mi je redovno davao moj muž...

U firmi gde radi niko ne zna da je bila udata i da ima troje dece. Kolege je često pitaju kako to da toliko zrači srećom i zadovoljstvom. Smešni su joj njihovi sitni problemi na koje se žale, kada bi im ispričala kroz šta je prošla, ne bi joj verovali.
- Još nisam spremna da se slikam i da pod imenom i prezimenom objavim moju priču. Kada za godinu - dve odlučim da se javno prikažem, tek onda ću ja biti kompletna osoba. Sve ovo do sada živim dvostruki život. Jedna sam na poslu, a potpuno druga kada sam sa mojom decom i ženama kojima pružam pomoć ovde u Autonomnom ženskom centru... Svim onim ženama koje trpe nasilje savetovala bih da se trgnu jer granice su samo u nama samim. Da bih pobedila stav žrtve, morala sam da nadjačam samu sebe. Izvukla sam snagu iz petnih žila i nisam mogla samu sebe da prepoznam. Zapitam se ponekad šta sam to uradila sa sobom? Trudila sam se da taj stav koji sam imala kada sam pobegla od muža bude stav koji će postati deo mene... To je stav kada kažeš sebi - nema nerešivog problema i sad kreni sama u borbu za sebe...

Ključne reči:

Komentari

Ova prica, jeziva i tuzna, nije strasna. Strasno je to sto po Srbiji zivi na hiljade ljudi koji u postupcima ovakvog psihopate ne vide nista lose, ili bar nista toliko strasno da bi trebalo o tome pricati.

Strasno je i to sto nema dovoljno hraniteljskih porodica i kriterijumi su relativno niski - i neko ko ne dozvoljava zeni da vidi sopstveno dete moze da dodje u obzir kao adekvatan staratelj.

Sve u svoje vreme...doci ce i ovakvim divljackim prestupima kraj u Srbiji. Ovakvo ponasanje je nedostojno ljudskog bica a kamoli Srbina. Bilo kakvo nasilje u porodici mora biti surovije kaznjavano nego li do sada...Na zalost, ovo nije samo nas fenomen, cak i velike svetske drzave [citaj SAD] imaju i vise ovakvih pa i gorih slucajeva sa absolutno tragicnim zavrsetkom ili po maltretiranu stranu, uglavno zenu ili po nasilnika kada zeni prekipi i jednostavno likvidira idiota.

U takvim slucajevima porota zna progledati kroz prste ili ako bas mora kazniti doticnu osobu, onda to bude omanja ako ne i simbolicna presuda.

Priča jeste jeziva, svakako nije tužna jer ide ka happy end-u, ali je strašno i jezivo to što je taj zlikovac na slobodi. Koliko ja znam postoji zakon koji kažnjava nanošenje teških telesnih povreda. Takve u zatvor, pa neka malo oni budu nečije devojke, pa da osete šta znači biti maltretiran fizički i seksualno!