nedelja 18. novembar 2007.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Život u našoj „dolini suza“

Vladimir Krstić, dramski pisac, aforističar i prevodilac

Život u našoj „dolini suza“

Volim kad na sceni pulsira život, ali ne život snimljen skrivenom kamerom, već ova muka s junacima koji nisu izgubili savest ili, još bolje - sa likovima koji su, izgubivši sve, ipak sačuvali nešto malo dostojanstva

Kada je nedavno u teatru Dadov gostovao Dramski studio Jagodinske gimnazije, zahtevna i amaterima nesklona, prestonička publika dobro je zagrejala dlanove. Igrajući komad „Život je pepito“- priču savremene tematike, koja se događa „u oronuloj kući u srcu velegrada u vreme transparentne tranzicije“, mlada poletna trupa pokazala je da scenska magija ne nastaje, uvek i obavezno, pod patronatom uvežbanih profesionalaca i sa pečatom metropole.

Posle zdravog glasnog smeha, gledaoci su srdačno pozdravili glumce i autore, a posebno Vladimira Krstića, pisca pomenutog komada.

U znamenitom nacionalnom adresaru Milovana Vržine „Ko je ko u našem humoru, satiri i karikaturi“, Vladimir Krstić (1947.) predstavljen je kao dramski pisac i aforističar. Za generacije koje su prošle kroz proslavljeni Dramski studio u Jagodini (osnovan 1995), on je i njihov profesor francuskog i latinskog jezika, ali još više svojevrsni kreativni dobri duh dramske trupe, autor čiji su im tekstovi gotovo uvek tako „legli“, da ih je nadahnuto tumačenje „profinih“ drama pouzdano vodilo dobrom stazom. Ka nagradama i zapaženim gostovanjima u mnogim gradovima Srbije, ali i u Bukureštu, Monpeljeu, te na scenama Grčke....

EVROPSKA EKSKURZIJA

Pozorište jagodinske Gimnazije u protekloj deceniji višestruko je nagrađivano na domaćim smotrama amaterskog teatra. Pored komada drugih autora, uspešno su igrali Krstićeve drame : „Commedia del’arte na splavu“, „Rekvijem za gubitnike“, „Gusenica leptira sanja“, „Tirkizne suze“, „Čekajući Justiciju“... U svoje veće domete trupa i ovaj autor ubrajaju evropska gostovanja, posebno ono u francuskom gradu Monpeljeu (1998.), sa predstavom „Rekvijem za gubitnike“, kada su se odazvali pozivu svetskog kongresa esperantista i briljantno odigrali tekst preveden na esperanto. Na smotri je učestvovalo više od tri hiljade gostiju iz šezdeset i sedam zemalja, a uspeh Jagodinaca je bio takav da je predstava igrana na bis. Engleski prevod „Rekvijema“ mogao se, tokom narednih godinu dana, čitati i na Internetu.

- Moji tekstovi - kaže Krstić u razgovoru za Glas - često su gorke pilule, sazdane od paradoksa, apsurda, ironije, sarkazma, kalambura...Volim kad na sceni pulsira život, ali ne život snimljen skrivenom kamerom, već ova muka u našoj

„dolini suza“, s junacima koji nisu izgubili savest, ili, još bolje - s likovima koji su, izgubivši sve, ipak sačuvali nešto malo dostojanstva.

 Vi ste profesor, prevodilac, dramski pisac i aforističar. Kojim redom?

- Ukoliko je to pitanje izbora, biram da na prvom mestu bude dramski pisac. Kesel je sjajno rekao da je aforizam kosmos u kapi vode. Za mene je aforizam i vrsta ornamenta kojim želim da ukrasim svoj dramski tekst.
n Šta mislite o rasprostranjenom uverenju da je dramsko stvaralaštvo „pastorče“ srpske književnosti?

- Rekao bih da je to privid. Možda i zato što su pesnici, pripovedači, romansijeri brojniji, a u javnom životu i prisutniji od dramskih pisaca. I tinejdžeri mogu da budu dobri pesnici, ali dramski pisci najčešće su oni koji imaju bogato životno iskustvo.

 Da li savremena domaća drama uspeva da, kako se to kaže, „odgovori na izazove vremena“?

- Teško to ide. Svakako da ima srpskih dramskih tekstova koje publika prepoznaje kao autentične, žestoke priče o našem bitisanju. Poneke drame mogu da zadive probirljive duhove i visoke kriterijume, ali ta dela su retkost. Nažalost, pretežna većina ostaje u duhu prosečnosti. Fraza da „presni život dramatičnošću prevazilazi scensku snagu i maštu“ ovde se obistinjuje.

 Sudeći prema reagovanju publike, vi i Studio niste osuđeni na „duh palanačke prosečnosti“!?

- Jagodina već pola veka ima Amatersko pozorište koje je nekada bilo profesionalno. Lokalna vlast obećava da će naš grad ponovo imati profesionalnu kuću. Nema sumnje da Jagodinci to zaslužuju. Uostalom i reč amater potiče od latinskog glagola amare što znači voleti. Ono što se iskreno voli, dostojno je poštovanja. Tako se, zaključio bih, na dobar način briše barijera između darovitih amatera i prosečnih profesionalaca.

 Dramski studio kao da nema problem sa nadarenim „kadrovima“?

- Veliko je interesovanje mladih za Dramski studio. Nekoliko desetina talentovanih gimnazijalaca pojavljuje se na audicijama. Među glumcima ima i onih koji su nagrađivani za kreativnu poeziju i prozu. S ponosom pominjem i da je naša gimnazija iznedrila nekoliko profesionalnih glumaca. Poznato je da vrhunski amateri svojim darom, uverljivošću i ljubavlju često uspešno nadoknađuju nezavršenu dramsku školu. Naš Studio neguje i saradnju sa iskusnim profesionalcima. Profesor Ivica Klemenc radio je scenski pokret u nekoliko predstava, Milić Jovanović je veoma uspešno režirao, Saša Pilipović glumio, a kompozitor Zoran Obrenović pisao je nadahnutu muziku...