četvrtak 18. oktobar 2007.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Papreno dogrevanje na klime i grejalice

Zbog zahlađenja naglo raste potrošnja električne energije

Papreno dogrevanje na klime i grejalice

Za racionalno potrošenih 450 kilovata, što podrazumeva istu količinu jeftine i skupe struje, mesečni račun će biti oko 1.600 dinara. Ako domaćinstvo „izgori“ po 300 kilovata niže i više tarife mesečno, platiće oko 2.200 dinara

BEOGRAD - Građani koji se ovih hladnih dana greju na električnu energiju, ali i oni koji se dogrevaju pomoću klima-uređaja ili raznih grejalica, trebalo bi da znaju da će im prvi sledeći računi biti papreni, jer će pokazati pravi efekat poskupljenja struje od 15. maja za oko 15 odsto. Mesečna zaduženja potrošača koji se greju na TA peći ili na kotlove na struju biće veći u proseku od 200 do 400 dinara. S obzirom na to da razne grejalice ili klima-uređaji troše više struje od klasičnih TA peći, domaćinstva koja se ovako dogrevaju moraće za mesečni račun da očekuju još veće zaduženje.

Da je dogrevanje počelo govore i podaci Elektroprivrede Srbije, čija je prosečna dnevna potrošnja zbog zahlađenja krajem prošle nedelje sa oko 95-96 miliona kilovat-sati povećana na oko 106 miliona. Početkom ove nedelje premašeno je 111 miliona, što je najviše ove jeseni. U EPS-u kažu da je potrošnja porasla jer toplane nisu počele da rade pa se struja koristi za grejanje.

- Kao i uvek na početku grejne sezone toplane imaju problema, a u nekoliko gradova uopšte i ne rade, pa je najsigurnija struja. Da je ovakvo grejanje zastupljeno i u firmama, govori podatak da se opterećenje sistema u osam sati ujutru, kada počinje radno vreme za većinu zaposlenih, naglo povećava za oko 800 megavata, i radnim danima traje sve do podneva. Za grejanje na struju opredeljuju se i oni koji su pripremili čvrst ogrev za zimu, ali ga čuvaju dok mraz dobro ne stegne. Tako se struja, kao najkomforniji i najjeftiniji izvor toplote, neracionalno koristi i pre zime nepotrebno troše veće rezerve uglja i vode u akumulacijama, koje još nisu obnovljene od letošnje suše - upozoravaju u Elektroprivredi.

Potrošači koje spominje EPS delom nemaju drugo rešenje, pa se ovako snalaze ili se ponašaju nedomaćinski, ali bi trebalo da znaju kakvi će im računi stići. Za racionalno potrošenih 450 kilovata, što podrazumeva istu količinu jeftine i skupe struje, mesečni račun će biti oko 1.600 dinara. Ako domaćinstvo „izgori“ po 300 kilovata niže i više tarife, mesečno zaduženje iznosiće oko 2.200 dinara. Za utrošenih 580 kilovata jeftine i 320 kilovata skupe mesečni račun će dostići 2.800 dinara. Ukoliko potrošač ne vodi računa o skupljoj i jeftinijoj struji računi mogu biti veći od 400 do više od 1.500 dinara mesečno. Najčešći način grejanja na struju je TA peć, a racionalnom upotrebom njen udeo u ukupnoj potrošnji domaćinstva može se smanjiti na 60 odsto.

Klima-uređaji, takozvani „split“ sistemi, za jedan sat korišćenja potroše od jednog do tri kilovata na sat, dok oni složeniji troše i do deset kilovata, pa potrošači lako mogu da izračunaju koliko će ih ovo koštati. Dok kod TA peći može da se uštedi ako se „pune“ na jeftinoj tarifi, kod „klima“, kalorifera, kvarcnih i drugih grejalica uštede nisu moguće. I kotlovi na struju se koriste u domaćinstvima, a sa samo tri sata dnevnog korišćenja, kotao snage 16 kilovata mesečno potroši oko 1.450 kilovata. Zaduženje za ovakvo grejanje je, u zavisnosti od jeftine i skupe struje, od 3.800 do 6.400 dinara.  

Na maloj potrošnji od oko 300 kilovata razlika u računima između štediša i onih drugih je 20 odsto, a kod potrošača sa 1.200 kilovata i više razlika je veća od 40 odsto.