ponedeljak 17. septembar 2007.
RSS
• Beograd •
Početna > Beograd > Prva meteorološka stanica

FELJTON

Prva meteorološka stanica

Prva ozbiljnija meteorološka istraživanja u Beogradu počela su 1887. godine kada je postavljena prva, provizorna meteorološka opservatorija. Nalazila se u tadašnjoj ulici Jovana Ristića (danas Svetozara Markovića, broj 66), u privatnoj kući Ernesta Gajzlera. Marta naredne godine, resorno ministarstvo je odlučilo da se osnuje prva prava opservatorija. Prva merenja su počela 1888. godine.
 
  Tri godine kasnije meteorološka opservatorija je morala ponovo da se preseljava. Ujedno, te 1891. godine, je počela rad «Astronomska, metorološka i magnetska opservatorija Velike škole», u statusu naučne ustanove. Najviše zasluga za razvoj ove naučne delatnosti imao je Milan Nedeljković, profesor astronomije i meteorologije na Velikoj školi.
 
  Milan Nedeljković (Beograd, 1857-1950), posle školovanja u Srbiji, studirao je u Francuskoj gde je i diplomirao na Sorboni, Kolež d Fransu i pariskoj Astronomskoj školi. Sa ovakvim diplomama, odmah po povratku u Srbiju 1884. godine, prihvaćen je za suplenta u Velikoj školi. Tokom narednih godina, Nedeljković je utemeljio ovu granu nauke u našoj državi. On je osnivač prve «Provizorne opservatorije», tvorac mreže meteoroloških osmatračkih stanica u Srbiji, tvorac sistema protivgradnih topova, pokretač «vremenske prognoze» u «Srpskim novinama», autor obimnih radova o meteorologiji.
 
  Kada je na zapadnom Vračaru proradila prva meteorološka i astronomska opservatorija Velike škole, u novoj zgradi podignutoj prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, praktično je počelo ispisivanje istorije srpske meteorologije. Zato danas znamo da su 1888. godine, bile velike poplave, da je Savamala «plivala» 1895. godine, da su te godine letnje temperature dostizale 45 stepeni Celzijusa, da je 28. januara 1947. godine u Beogradu padao žućkasti sneg zbog vetrova koji su doneli pesak iz Afrike, da je najviše kiše palo 1937. godine i tako dalje.
 
  U Beogradu je 11. februara 1906. godine, osnovana Služba za praćenje zemljotresa. Nalazila se pri Geološkom zavodu Beogradskog univerziteta. Od 1909. godine, ova služba locirana je u zgradi Seizmološkog zavoda, na Tašmajdanu, koju je projektovao Momir Korunović, jedan od najpoznatijih beogradskih arhitekata.
 
  Razvoj meteorologije doprineo je i prilično ranom postavljanju protivgradnih naprava u okolini srpske prestonice. Dogodilo se to poslednje godine devetnaestog veka. Kralj Aleksandar Obrenović, imao je poverenje u meteorologa i astronoma Milana Nedeljkovića, koji je predložio da se kraljevski vinograd na putu ka Smederevu, okruži protivgradnim topovima. Pošto je kralj odobrio, topovi su postavljeni, a lično je Nedeljković nadgledao njihovu upotrebu.
 
  Kada je krajem devetnaestog veka u Srbiji nestalo skepticizma kada je reč o mogućnostima da se predvidi vreme kroz nekoliko dana, jer su dotadašnji eksperimenti potvrdili praktičnu vrednost meteorologije, profesor Milan Nedeljković uspeo je da na svoju stranu pridobije novinare. Naime, Srpske novine» prihvatile su da svakoga dana objavljuju «opštu prognozu vremena»!
 
  Profesor Jelenko Mihailović počeo je da rukovodi prvim Seizmološkim zavodom u Srbiji. Na čelu ove ugledne ustanove bio je svih godina između dva rata, a i nakon stvaranja FNRJ. Penzionisani profesor ostao je i da živi u zgradi Zavoda na Tašmajdanu, sve do smrti sredinom prošlog veka.