utorak 17. jun 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Rešen da istera pravdu

Harmonikaš Tomislav Kostić iz Kaonika kod Kruševca u poznim godinama uči pravo

Rešen da istera pravdu

Samouki harmonikaš Tomislav Kostić (57) iz Kaonika, koji je u svom životu izdao nekoliko muzičkih kompakt diskova, napisao na desetine nota i pesama, s kojima je nastupao po bivšim jugoslovenskim zemljama i u inostranstvu, rešio je da se u poznim godinama bavi pravom. To jest, da upiše Pravni fakultet. Razlog, advokati skupi, a on pred Opštinskim i Okružnim sudom u Kruševcu vodi - pedesetak sporova što krivičnih prijava, što parnica...

- Godine 2002. sam tužio nekolicinu sudija u Kruševcu, a potom i predsednike ovdašnjih sudova... Da ne bih plaćao advokate snabdeo sam se svim knjigama iz pravne struke, zakonima i sudskom praksom i napamet naučio sve paragrafe i članove iz zakona. Meni je svakodnevna poseta sudovima u Kruševcu, kao i uporno izučavanje zakonskih odredaba i tačaka, postalo glavno zanimanje. Poštar mi gotovo svaki dan donosi najmanje po dva - tri sudska poziva, rešenja ili odbijene žalbe. Dok supruga uređuje baštu i brine oko kuće, a ćerka, diplomirani prehrambeni inženjer, traži posao, ja se bavim sudom i pravom - priča Tomislav. Prošle godine najavio je i žalbu Sudu u Strazburu. Ali...

- Pišem ja, tako, jedno veče, u januaru, žalbu sudu u Strazburu, a ono se na nebu iznad moje kuće u Kaoniku pojavi belo - zelenkasto spiralno svetlo prema nebu. Vidim, nema vedrine, a svetleći trag probija oblake. Mislim, leteći tanjir iz kosmosa, ili svetlosni odsjaj sa nekog satelita, šta li je? Ne, nije odsjaj, jer je nebo oblačno. Prođe to tako te večeri, a ono se sutradan u isto vreme ponovo javi. I, tako to traje povremeno, ali samo kad je nebo oblačno, mada ja tome više ne pridajem nikakvu važnost, a možda je i mnogo važno, šta ja znam. Ali, sam rešio da isteram pravdu u sudovima, pa makar to bilo do kraja života. Nisam siguran da li ću uspeti, ali sam siguran da ću nekim podmitljivima, dokazati da poznajem pravo i da znam šta je zakon - priča Kostić.

U Opštinskom sudu trenutno ima sedam predmeta.

- Tetka Kosara Milojević iz Velikog Šiljegovca tuži me po osnovu nekakvog ostavinskog rešenja. Ona ne priznaje kuću moje majke, pa sam ja spremio protivtužbu. Hoće ona da joj ja predam zemlju ispod moje kuće, koja je vlasništvo moje majke. E, pa neće moći, to neću da dam, makar se sudili sto godina. Oko nasledstva imanja tužio se on dugo sa Slavišom Nikolićem, da bi se na kraju ispostavilo da je na sudu napravljeno lažno poravnanje.

- Evo, od 2005. godine već 16 meseci nije zakazano nijedno ročište. Sudija kaže da se predmet nalazi u Okružnom sudu. Isti sudija vodi i moj drugi predmet - priča Tomislav.

- Proučio sam sve sudske knjige, sem onih kojima se služi Vrhovni sud i Ministarstvo pravde, a sve drugo što je dostupno građanima, od uvodnog, obligacionog, krivičnog, ostavinskog i drugih prava, je moja biblioteka, s kojom se ja družim po ceo dan, a nijedna od pedesetak krivičnih prijava nije rešena u moju korist priča -Tomislav Kostić.