utorak 17. jun 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Politika treba da bude što dalje od umetnosti

intervju: LJiljana Đurić, predsednica Saveza dramskih umetnika Srbije

Politika treba da bude što dalje od umetnosti

Ranijih godina bili smo svedoci šta znači angažovana, a šta prava umetnost i ja ću se zaista truditi, koliko je u mojoj moći, da ne dozvolim preveliki upliv političkih stranaka u rad udruženja

Na redovnoj sednici Saveza dramskih umetnika Srbije, 12. po redu, održanoj 9. juna u pozorištu „Slavija“, za predsednika tog udruženja izabrana je LJiljana Đurić. Tajnim glasanjem, ova glumica u statusu slobodnog umetnika ubedljivo je pobedila svog kolegu i dotadašnjeg prvog čoveka SDUS-a Milana - Laneta Gutovića. U intervjuu za Glas javnosti, prvom koji daje nekom mediju kao predsednica Saveza dramskih umetnika Srbije, gospođa Đurić priznaje da je očekivala pobedu.

- Jesam, bila sam ubeđena da ću pobediti, ali nisam razmišljala s kojom će razlikom to da bude. Ja sam već izvesno vreme u toj materiji kojom se udruženje bavi, jer sam predsedavajuća Koordinacionog odbora, dakle, poznajem svu tu problematiku, a i znam da su ljudi već navikli, kad su u pitanju neke stvari vezane za umetnike i njihovu borbu za socijalna prava, da nailaze na moje ime. Upravo zbog toga sam i očekivala da ću da prođem.

Pre dve godine takođe ste se kandidovali za funkciju predsednika Saveza dramskih umetnika Srbije, ali ste svoju kandidaturu, uoči samog početka glasanja, povukli u korist Milana - Laneta Gutovića. Da li ste se kasnije, bar jednom, pokajali zbog takvog gesta?

- Ne, nisam. Mislim da je u tom trenutku bila mnogo bolja varijanta da Lane bude predsednik, a ne ja. I tada, kao i sada, ja sam se rukovodila interesima udruženja. U to vreme, u udruženju su postojale neke razmirice i smatrala sam da je Lane, koji je jedan miran čovek i nije konfliktna ličnost, bio pogodnija osoba od mene. Najiskrenije, to je bio jedini razlog zbog čega sam povukla svoju kandidaturu u njegovu korist. Inače, tokom ove dve godine Lane i ja smo veoma lepo sarađivali.

PENZIONERI

- Trudiću se da posebno težište bude usmereno na socijalni položaj penzionera. Pokušaćemo da uspostavimo i kontakt sa našim banjskim lečilištima, kako bi svake godine jednom određenom broju penzionera omogućili da besplatno koriste njihove usluge. To bi bilo sjajno, jer oni sa svojim malim penzijama, zaista, ne mogu da odu nigde - smatra LJiljana Đurić.

RADOHOLIČAR

Funkciju predsednika obavljaćete u naredne dve godine. Da li je to dovoljno dug period da ostvarite sve zacrtane planove?
- Ne mogu baš sa sigurnošću da odgovorim na to pitanje, pošto mnogo toga ne zavisi od mene. U svakom slučaju, svesna sam da me čeka veoma mnogo posla. Kada bi u ovoj državi sve funkcionisalo na pravi način, ja bih, pošto sam radoholičar, za dve godine sve to mogla da uradim. Ako nova vlada i ministarstvo bude radilo, bar kao ovo prethodno, koje zaista moram da pohvalim, ne zato što je Voja Brajović kolega i član našeg udruženja, nego zbog svega onoga što su uradili, onda će i šanse za uspeh svakako biti mnogo veće.

Ovogodišnja sednica ostaće upamćena i po veoma malom broju prisutnih članova udruženja. Naime, od ukupno 1.486, u sali ih je bilo svega 83, a kasnije, prilikom glasanja, i manje... Da li ovi podaci upućuju na to da je reč o nezainteresovanosti članova saveza ili pak mislite da je u pitanju nešto drugo?

- Ne bih rekla da je u pitanju nezainteresovanost, jer je naš prosek, kad su u pitanju takvi sastanci, tu negde oko 140 ljudi. Mislim da je ova sednica „pala“ u nezgodno vreme, jer smo već ušli u jun. Naše godišnje skupštine obično su bile u maju. Sada je već, praktično, kraj sezone, kada ljudi uglavnom gledaju da završe preostale poslova pre nego što krenu na godišnji odmor. Takođe, politika je uvek bila jako vezana za naše poslove. Evo, i kada je u pitanju Koordinacioni odbor, sve što smo započeli, sada stoji, i mi bukvalno ništa ne možemo da radimo dok se ne formira nova vlada. Jednostavno, ovo je sada jedan vakuum koji uopšte ne zavisi od nas.

Šta će biti vaši prioriteti tokom mandata, odnosno odakle planirate da se uhvatite u koštac sa brojnim problemima?

- Na prvom mestu je časopis Ludus, koji zvanično nije ugašen, ali ne izlazi već oko godinu dana. U prethodnih nekoliko dana već sam preduzela izvesne korake. Obezbeđen je deo sredstava za izmirenje dugovanja, tako da su dve trećine već uplaćene. Što se tiče preostale trećine, ona bi sigurno trebalo da bude izmirena do kraja juna. Takođe, prioritet je i zakon o kulturi, ali on više ne zavisi od nas, već od vlade, s obzirom na to da je njegov nacrt usvojen na resornim ministarstvima. Mislim da bi on, da nije pala vlada, bio izglasan za nekih sedam do deset dana. Tek kad se taj zakon usvoji, može se ići na razmatranje zakona o udruženjima. Prednacrt, na koje mi imamo određene primedbe, već je napravljen. Posle toga, isto tako u prednacrtu, radi se zakon o kinematografiji i zakon o pozorištu.

Između ostalog, na sednici ste najavili i osnivanje nacionalnog saveta za kulturu, kako kulturna politika ne bi zavisila od promena vlade...

- Krajnje je vreme da se nešto uradi po tom pitanju. U opštem zakonu o kulturi naći će se i stavka da četiri člana iz raznih umetničkih udruženja budu članovi nacionalnog saveta koji donosi nacionalni plan i program kulturne politike ove zemlje, a ne da to samo rade političari, pa onda, kako ko iz koje stranke dođe, rukovodi se isključivo svojim partijskim interesima. Kada to budemo sproveli, onda nam neće smetati ni situacija kad padne vlada, kao što je slučaj sada. Nešto mora da se menja. Prepušteni smo na milost i nemilost, svaki put se tresemo ko će biti ministar i razmišljamo da li će on imati više interesovanja za medije, a manje za kulturu. Sve to je više nego suludo.

Mislite li da politika i umetnost, bar u našim uslovima, mogu jedno bez drugog?

- Ne sme se dozvoliti da politika suviše bude upetljana u umetnost, jer u tom slučaju nema umetnosti. Ranijih godina bili smo svedoci šta znači angažovana, a šta prava umetnost i ja ću se zaista truditi, koliko je u mojoj moći, da ne dozvolim preveliki upliv političkih stranaka u rad udruženja. Pogotovu u unutrašnjosti imamo brojne primere gde stranke „kroje“ rad određenih pozorišta. Čim se završi konstituisanje komisija i predsedništva, krenuću u obilazak svih pozorišta u unutrašnjosti kako bi sagledala sve te probleme koji uopšte nisu mali...