utorak 17. jun 2008.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Nauka kao šou

Dr Tijana Prodanović, astrofizičar, osvaja priznanja za popularisanje fizike

Nauka kao šou

Na međunarodnom takmičenju u Čeltnamu za tri minuta „najstrašniju nauku“ predstavila na slikovit način, tako da bude razumljiva običnim ljudima

Tijana Prodanović, astrofizičar i docent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu osvojila je drugo mesto na međunarodnom takmičenju „Laboratorija slavnih“ u engleskom univerzitetskom centru Čeltnam. Takmičari iz svih delova sveta morali su za tri minuta da predstave odabranu temu iz naučne oblasti kojom se bave, ali tako da bude razumljiva „običnim“ ljudima. Prodanovićeva kaže da je njen zadatak bio utoliko teži što fizika nije baš omiljena nauka među laicima.

Koliko je značajna popularizacija nauke i kakva je uloga predavača?

- Uloga predavača je velika, posebno za fiziku, koju najšira publika shvata kao „najstrašniju“ nauku. Problem našeg obrazovnog sistema je što smo se dugo oslanjali na rusku školu, koja je ozbiljno i suvoparno govorila o fizičkim teorijama. Za razliku od nas, Zapad je išao na „holivudsku“ varijantu i naučne teze predstavljao kao svojevrsni šou. Kroz igru, pomoću „štapa i kanapa“ i slikovitim jezikom važne naučne istine studenti su lakše shvatali i što je najvažnije nije im bilo dosadno da uče.

Možete li za „jedan minut“ da nam predstavite temu koju ste prezentovali u Engleskoj?

- Pokušala sam publici da objasnim zbog čega je svetlost na polovima crvena ili zelena! Ukratko, sunce „ne sedi i sija“, već emituje i svoj vetar ili svemirsku kišu. Te elektronske čestice magnetno polje zemlje „zarobljava“ i odvlači na polove, a atomi azota i kiseonik iz vazduha, kroz koje se snopovi svetlosti prelamaju daju im crvenu ili zelenu boju. Naelektrisane čestice sam uporedila sa kišnim kapima, a magnetno polje sa olucima, koji usmeravaju vodu ka tlu, što je bilo sasvim dovoljno.

Veliki broj studenata diplomira na našim fakultetima, koji su uslovi da neko od njih postane naučnik svetskog kalibra?

- Pre svega moraju da imaju jaku volju i želju da uspeju. S druge strane postoji problem u našoj državi, koja nedovoljno ulaže u mlade naučne radnike. U Americi, gde sam završila magistarske i doktorske studije, država postdiplomcima obezbeđuje sve potrebne uslove, tako da se potpuno mogu posvetiti istraživanju. Kod nas ljudi moraju da „tezgare“ po srednjim školama ili na drugi način da zarađuju za hleb, a pri tom se od njih očekuje da doprinose nauci, što je izuzetno teško.

Ključne reči:

Komentari

mozda je ruska skola suvoparna, ali rusi su najjaci u fizici, pa sad ti vidi koja je skola bolja