utorak 17. jun 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Karla del Ponte skriva istinu

Milorad Ekmečić: Istorijske i strateške osnove Republike Srpske (10)

Karla del Ponte skriva istinu

Glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte znala je za ulogu zapadnih predstavnika u razgraničenju koje će biti završeno Dejtonskim sporazumom. Šaćirbej je tvrdio da su Del Poenteova i on znali da „oni nikada neće dozvoliti da započne istraga protiv tih lica iz međunarodne zajednice“

Ako bi se poređali datumi ključnih događaja u vreme smene legalnih metoda rešavanja jugoslovenske krize u korist strateških interesa zapadnih sila, zaključak bi bio da je doneta odluka da se vođstvo Republike Srpske prisili da prihvati rešenja koja su bila na videlu u tajnim odlukama još 1994. godine. Navedeno je da su zapadne sile svele srpski prostor na 49 odsto teritorije, da je izgubljena Prevlaka kao izlaz na more i Brčko pretvoreno u distrikt.

Ovde je na raspolaganju hronologija događaja od januara 1990. do decembra 1995, koju je, u ime Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, objavio Brane Marković. U vreme kada su kolone srpskih izbeglica bile prisiljene da napuštaju rodna ognjišta i kretale se preko reke Drine, vlada SAD je nastojala da prisili vođstvo Republike Srpske da prihvati rešenja koja su bez njihovog znanja i odobrenja bila doneta, a sastojala su se u tome da je izvršeno etničko razgraničenje etničkim čišćenjem Srba iz cele Hrvatske, sa 51 odsto teritorija Bosne i Hercegovine, da je grad Sarajevo morao biti prepušten muslimanima. Kolona od 150.000 izbeglica iz Hrvatske grabila je prema spasenju na slobodnoj teritoriji Bosne i u Srbiju.

Nalazi ruskih stručnjaka

Pet dana pre, Američki kongres je odobrio predsednikov zahtev da se skine embargo isporuke oružja bosanskim muslimanima. Predsednik Klinton je to obustavio, uz zahtev da SAD u ovome ne mogu same da deluju. Zaista je usledila akcija NATO snaga. Eksplozijom granate bacača na Markalama u Sarajevu je poginulo 37 ljudi.

NERAZMRŠENO KLUPKO U KREIRANJU ZLOČINA

Istoričari neće nikada moći da razmrse klupko podataka obaveštajnih službi koji nagoveštavaju da su američki obaveštajci učestvovali ne samo u izveštavanju o događajima nego i u njihovom kreiranju. Šef policije u Srebrenici pod muslimanskom vlašću preneo je reči Alije Izetbegovića da mu je predsednik Klinton „u aprilu 1993. nudio da četničke snage uđu u Srebrenicu, izvrše pokolj pet hiljada muslimana i to će biti vojna intervencija“.

General Mladić je zatražio da se formira međunarodna komisija da ispita slučaj, što je odbijeno. Umesto toga, oficir Aleksandar Ivanko, „oficir za javne odnose Ujedinjenih nacija u Sarajevu“, saopštio je mišljenje generala Ruperta Smita da je „bez svake sumnje“ granata došla sa srpskih pozicija. Pukovnik Andrej Demurenko, zapovednih ruskih trupa UN, saopštava nalaz ruskih stručnjaka da bi mogućnost da granata iz bacača pogodi takvo mesto imala samo jedan od miliona verovatnoće.

Samo jedan dan posle su avioni NATO bombardovali srpske pozicije oko Sarajeva, Tuzle, Goražda, Stolica, planine Majevice i Mostara. Istog dana kad je pala granata na Markale, vođstvo Republike Srpske se složilo da jedinstvena delegacija od po tri predstavnika Srba iz Republike Srpske, tri iz Federativne Republike Jugoslavije, uz potpis patrijarha Pavla i episkopa Bulovića, vodi pregovore o uspostavljanju trajnog mira.

Tajni pregovori

Na ranijim savetovanjima, uz učešće brojnih najistaknutijih srpskih intelektualaca, takav zahtev je raspravljan i u osnovi prihvatan. Posebno je skup srpskih kulturnih radnika iz svih srpskih oblasti, održan u Bijeljini, bio impresivan. Ipak je sve ostala dekoracija u kojoj srpska strana pokazuje solidarnost s rešenjima na koja nije mogla nimalo uticati, jer je i zahtev da Sarajevo ostane celo u muslimanskoj zoni bio nametnut u tajnim pregovorima više od godinu dana pre nego je predsednik Milošević bio optužen da ga je prodao za bocu viskija. Muslimanski funkcioner u Vladi Bosne i Hercegovine Muhamed Šaćirbej je krajem 2006. izneo u javnost podatke o događajima oko Srebrenice u kojima je i sam učestvovao. Naveo je razgovor sa Karlom Biltom da Srebrenica i Žepa neće biti smatrane zaštićenim zonama i da će srpska vojska tamo ući. Na istom mestu navodi da je u avgustu 1995. američka ključna ličnost u ovim tajnim pregovorima, Ričard Holbruk obavljao „trgovinu Goraždem kako bi održao dogovor sa Miloševićem i posle počinjenih zločina u Srebrenici i Žepi“.

On ističe da je glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte znala za ulogu zapadnih predstavnika u razgraničenju koje će biti definitivno završeno Dejtonskim sporazumom. Šaćirbej dodaje da „ona i ja znamo da ‘oni’ nikada neće dozvoliti da započne istraga protiv tih lica iz međunarodne zajednice“.

Sutra: Balkan - krvavo čelo