ponedeljak 17. mart 2008.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Proevropska vlada ukida plaćanje kosovskog duga

Nove ideje za rešenje potraživanja stranih poverilaca na Kosmetu

Proevropska vlada ukida plaćanje kosovskog duga

Tadić je za odlaganje plaćanja dok traje nelegalno stanje u pokrajini.Dinkić spremio predlog za novu vladu. Boro Bosić, bivši pregovarač o spoljnom dugu BiH: Zamrznuti otplatu onima koji su priznali Kosovo

BEOGRAD - Kako će se regulisati dug Kosova i Metohije prema stranim poveriocima od 1,25 milijardi dolara koji otplaćuje Srbija još nije poznato, a poslednji predlog izneo je Boris Tadić, predsednik Srbije, koji je predložio da se prestane sa otplatom dok u južnoj pokrajini vlada nelegalno stanje. On je izjavio da postoji mogućnost da se napravi dogovor sa Svetskom bankom. „Na taj način nismo priznali nezavisno Kosovo, a s druge strane ne plaćamo nelegalnim albanskim institucijama u međunarodnim organizacijama nešto što naši građani ne treba da plaćaju“, objasnio je on.

Zvanični pregovori o kosovskom dugu, na ime kog je Srbija dosad dala 328 miliona dolara, ne mogu da počnu bez odobrenja Vlade Srbije, a neformalne razgovore o tome vodio je jesenas vicepremijer Božidar Đelić. Poverioci kosovskog duga su Svetska banka, Londonski i Pariski klub, a prvi je ideju o prestanku plaćanja saopštio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, koji je predložio da se novac za otplatu usmeri kosmetskim Srbima. Inače, ovogodišnja rata duga iznosi oko 90 miliona dolara.

Dinkić je posle pada vlade izjavio da je pripremio predlog za razgovore s poveriocima, ali se dogovorio s Tadićem da ga uputi posle parlamentarnih izbora, ukoliko nova vlada bude proevropska. On je ocenio da se Srbija može osloboditi plaćanja kosovskog duga i bez priznavanja Kosova. Ukoliko na izborima pobede DSS i radikali plaćanje će se nastaviti „da bi izigravali fikciju da su nam Albanci na Kosovu važni“, ocenio je Dinkić i naveo da bi Srbiji mogao da bude vraćen i novac koji je dosad otplatila.

RASTU GODIŠNJE RATE

Planom Martija Ahtisarija, koji nije zvanično usvojen, ali međunarodna zajednica namerava da ga primeni na Kosovu, predviđeno je da nove vlasti preuzmu i otplatu duga. Od dosad plaćenih 328 miliona dolara Srbija je najviše vratila SB oko 224 miliona, Pariskom klubu oko 74 miliona dolara, a Londonskom 29 miliona. Godišnja rata se stalno uvećava i od od 26 miliona dolara 2002. narasla je na 90 miliona u ovoj godini.

Boro Bosić, bivši prvi kopredsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine i učesnik pregovora sa stranim poveriocima o spoljnom dugu, kaže da treba znati da je reč o četiri različite grupe poverioca kosovskog duga - dva kluba, Svetska banka i pojedinačne zemlje. Zbog toga se, dodaje on, prema svakom treba postaviti drugačije, a zauzimanje generalnog stava o prestanku plaćanja kvari odnose Srbije sa onim međunarodnim institucijama koje su na njenoj strani, a indirektno znači i priznavanje otcepljenja.

- Ako Svetska banka prihvata Srbiju kao jedinstvenu državu sa Kosovom onda treba nastaviti otplatu, u suprotnom treba je zamrznuti. Dokaz da ne priznaju Kosmet je da i buduća zaduživanja ove pokrajine idu u saradnji sa Srbijom. Pariski klub se sastoji od 19 država poverilaca gde se posebno pregovara sa svakom i koji više ne odobrava kredite. Državi koja je priznala Kosovo treba reći da Srbija zamrzava otplatu jer ne priznaju njenu vlast na toj teritoriji. Ako se situacija promeni onda će se nastaviti po starom. Teško je očekivati da će se to desiti skoro, ali treba znati da je 20, 30 ili 50 godina za pojedinca mnogo, a za državu je ništa - navodi Bosić.

Na pitanje kako bi SB i države Pariskog kluba reagovale on kaže da im ne bi bilo svejedno jer je njima najbitnije da se dug vrati, a nezavisno Kosovo im je slab garant. Srbija bi, nastavlja on, trebalo da naglasi da neće priznati nijedan dug koji nije dogovoren sa njom, što će ih dodatno naterati na razmišljanje. „Mislim da bi strani poverioci posle ovakvog stava Srbije bili voljni da pregovaraju, a onda bi sve zavisilo od srpskih pregovarača. Stvari nisu crno-bele i treba dobro pripremiti argumente iako situacija izgleda beznadežna“, ističe Bosić.

Sa Londonskim klubom, prema njegovim rečima, trebalo bi biti najpažljiviji jer njega čini oko 300 komercijalnih banaka iz celog sveta koje su u stvari glavne jer se novac ne nalazi kod vlada već kod njih. Sa ovim bankama, kaže on, treba biti maksimalno kooperativan jer od njih zavisi dosta u svetskoj ekonomiji. Sličan scenario pregovora kao sa Pariskim klubom Bosić predlaže i za pojedinačne dugove prema zemljama, kao što su Kuvajt ili Libija.

U preostalom kosovskom dugu od 1,25 milijardi dolara oko polovinu ili 604 miliona dolara čine potraživanja međunarodnih finansijskih institucija. Najviše potražuje Međunarodna banka za obnovu i razvoj, članica SB, oko 600 miliona dolara. Pariskom klubu duguje se 424,2 miliona dolara, a Londonskom 197,4 miliona. Od ukupno 14 država Pariskog kluba kojima se duguje najviše potražuje Nemačka - 143 miliona dolara, Francuska - 111 i Belgija - 101 milion. Dug prema SAD iznosi 7,4 miliona dolara. U kosovski dug spadaju i potraživanja Kuvajta od 23 miliona dolara, Libije od 2,7 miliona, klirinški dug od 1,8 miliona dolara.   

Komentari

Srbija nece uci u EU pre ostalih zemalja zapadnog Balkana, u to budite sigurni !
Takozvane "Proevropske" snage su snage koje saradjuju sa EU i idu linijom manjeg otpora u rasparcavanju Srbije. Da nam je EU prijatelj, ona nam nebi pravila probleme, vec bi radila na poboljsanju odnosa Albanaca i Srba, do koga je moglo da dodje da Zapadne sile nisu forsirale secesiju. Sve krize na podrucju bivse Jugoslavije su potekle upravo sa Zapada. Tadic bi trebao da prestane sa laznim obecanjima i iskazima, pa pogledajte molim vas na sta nasa privreda danas lici ! Cini mi se da je bila bolja u vreme najvecih sankicija. Trebali bi i da se zapitamo kako to da je Srbija otvorena za Hrvatske i Slovenacke investitore, a njihovo trziste nije otvoreno za Srbe ?

mislim da se ovaj gospodin grdno vara

Dinkic je klasican manipulator i zbog manjka svog nacionalnog isdentiteta zeli da se oslobodi Kosova, pa zato obecaju narodu kule i gradove i neke ogromne pare, samo da se odreknemo kosova. Kao da ga placa sam Pacoli. Sada nudi i vracanje dosadasnjih para, mameci ljude na neke imaginarne prihod eod kojih ce nam navodno biti bolje. Gradjani treba da znaju da najvecu dobit mogu da ostvare samo vracanjem Kosova i sprske imovine vredne preko 400 milijardi evra, pod ingerencije beograda.
Bosic je potpuno u pravu i tu treba prilaziti svakoj instituciji na poseban nacin. Gde god se pregovara sa pojedinacnim drzavama, zemljama koje su priznale nelegalnu drzavu reci da se njihov deo kosovskog duga ne odnosi vise na Srbiju, ako je ovi ne priznaju u celosti.

Moam da priznam da je Dinkic vrlo los manipulator jer i nepismen covek vidi da u njegovim predlzima nesto nije na mestu. On bibolje prosao kad bi rekao da je za otcepljenje Kosova a da se dug Srbije i imanje Srbije resi putem dogovora sa medjunarodnim poveriocima. Tada bi tu bilo neke logike a ovako da zadrzis i Kosovo i pare to je jednostavno nemoguce. Kredit je uzela Srbija i to je obaveza koju niko ne pusta iz ruku. Kao primer mogu navesti odnos jedne banke i nekog ko je uzeo kredit na osnovu hipoteke. On mora kredit vratiti ili ode kuca.