ponedeljak 17. mart 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Čista voda, prljava tehnologija

Jagma za vitalnim resursima kod nas i u svetu (2)

Čista voda, prljava tehnologija

Isključujući neke vanredne okolnosti i kardinalnija zagađenja, opasnost da u bliskoj budućnosti ostanu bez čiste vode ne preti ni većini onih sa plićim džepom, koji za piće koriste vodu iz centralnih vodovoda. Izuzimajući neke delove Srbije koji su označeni kao deficitarno područje kvalitetnom vodom, sistem vodosnabdevanja je na dobrom nivou i pod kontrolom. Da bi se poboljšao ili barem zadržao postojeći nivo čiste pijaće vode, država treba više da ulaže i sisteme za prečišćavanje. Kako bi se sprečilo zagađenje vodotokova površinskih akumulacija i podzemnih voda, neophodni su oštriji propisi i sankcije u prevenciji zagađenja.

- Mi ćemo vodu imati zavisno od načina zahvata, prečišćavanja površinskih voda i izgradnje sistema transporta. Da bi se umrežilo jedno područje, potrebna su velika sredstva, i država tu ulaže, ali ne dovoljno. Mi na ovom parčetu Balkana još uvek imamo ispravne, čiste površinske vodotokove, i treba da ih sačuvamo - kaže dr Svetislav Stanković.

Platili Austrijance i zabrljali

Inženjer hidrogeologije Milena Zlokolica-Mandić, ipak, kaže da treba da postoji državna strategija očuvanja vode.

KUPAC ZATVORIO SKADARLIJSKE BUNARE!

- Skadarlija je imala tri bunara, sa visokokvalitetnim vodama za flaširanje. Prvi od 60 metara dubine koji je 1934. napravio Đorđe Bajloni. Drugi od 100 metara sagrađen 1972, i treći od 320 metara podignut 1996. Kad je Skadarlija prodata, privatnik koji je to kupio automatski je zatvorio - sva tri bunara! Time je oštećeno izvorište koje je izvanrednog kvaliteta, i koje bi u nekim specijalnim i vanrednim okolnostima moglo da snabdeva stanovništvo. Ponovno stavljanje u funkciju zahteva dosta vremena i ulaganja na rekonstrukciji i sanaciji - zaključuje prof. Tomić.

BESKONAČNE PREVARE

Prirodne vode sa izvora, stare i po nekoliko hiljada godina, spadaju u takozvane iskonske vode. I po zakonu, sa izvora pravo treba da idu u flašu. Međutim i one se obrađuju. Dolazi do filtriranja i obaranja nivoa pojedinih elemenata. Kad se ne bi obrađivala, ta voda bi posle određenog vremena promenila boju, pozelenela, pocrnela, a onda ne bi mogla da stoji u rafovima.
- Tu će se, nadam se, jednom napraviti red. Staće se na kraj beskonačnim prevarama - kaže dr hidrogeologije Vojo Tomić.

- Nije dovoljno praviti veštačka jezera ako će se u njih slivati kanalizacija. Ako sve otpadne vode obezbedi sistemom za prečišćavanje, Srbiji ni u narednih 300 godina ne preti nestašica čiste vode. LJudski faktor je najveći neprijatelj čiste vode.

I dr Mileta Perišić, inženjer tehnologije, smatra da Srbiji u perspektivi ne preti opasnost presušivanja vodovodnih cevi kvalitetnom pijaćom vodom. On dodaje da se narednih godina očekuje smanjenje zagađenosti rečnih tokova, a samim tim i podzemnih voda.

- U toku je projektovanje i izgradnja uređaja za prečišćavanje. Uglavnom se radi na prečišćavanju otpadnih voda u gornjim slivovima, i realno je očekivati poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja. Zasada kvalitet vode centralnog vodosnabdevanja zadovoljava standarde, a treba imati u vidu da je naš standard nešto stroži od evropskog, posebno u domenu organskog zagađenja.

Ipak, Srbija kaska za nekim zemljama zapadne Evrope, gde je centralnim vodosnabdevanjem obuhvaćeno 100 odsto gradske teritorije. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. i 2004. godine, te zemlje imaju stoprocentno obezbeđen kvalitet vode za piće prema sopstvenom standardu, dok kod nas taj procenat iznosi 85 odsto. U područja deficitarna kvalitetnom vodom spadaju Zrenjanin, Kikinda, Odžaci i još neka mesta po Vojvodini, delovi centralne Srbije (Divčibare i Kopaonik), kao i naselja oko Grocke: Umčari, Pudarci..

- Poslednjih godina bilo je donacija i postojali su napori lokalnih vlasti na popravci tog sistema vodosnabdevanja, ali nema rezultata, jer se za prečišćavanje angažuju pogrešne firme, i pogrešna tehnologija. Već deset godina se tu ulažu sredstva, moguće je poboljšati situaciju kako bi se tom stanovništvu obezbedila kvalitetna voda, ali se poslovi dele neiskusnim firmama u toj oblasti, i mimo tendera - kaže Perišić.

Ovo potkrepljuje primerom „Geneksa“, koji je 2004. umesto domaće firme „Vodotehnika“, koja je tražila naplatu po završenom poslu i garantovala kvalitet, za 500.000 evra angažovao austrijsku firmu „Evrotron“. Rezultata nema, a Kopaonik je i sada bez kvalitetne vode za piće.

Slovenci prave „koktu“

Najkritičniji je dr Voja Tomić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta. On kaže da Srbija ima dovoljno vode, ali da država nema strategiju njenog očuvanja.

- Vreme obnavljanja rezervi vode od trenutka kad padne kiša do momenta kad možemo da je eksploatišemo na nekim lokacijama traje nekoliko hiljada godina. A ona se enormno zagađuje, i nenamenski troši. Voda iz česme koja služi kao pijaća ovde ima funkciju i tehničke vode. Obrađuje se i filtrira kao pijaća, a troši za pranje ulica i zalivanje bašta. Što se prirodnih izvorskih voda tiče, zakon je sve propisao, projekti iscrpljivanja rezervi postoje, ali se ne poštuju. Ako vam zakon propiše da koristite 10 litara u sekundi, ne biste smeli da koristite ni litar više. A ovde je recimo „Kolinska“ iz Slovenije kupila „Palanački kiseljak“, registrovano je koliku količinu vode može da flašira, ali oni pored „Karađorđe“ vode sad prave i - „koktu“.

I Džingis kan je u hordi imao pravila, kojih ovde - nema. A to je naročito opasno sada kad krene prodaja centralnih vodovoda - ističe Tomić.

Komentari

Mislim da puno ljudi sa titulama govori STA treba da se radi a, niko ih neslusa zbog toga smo prepusteni sami sebi.Pa se svako snalazi po sopstvenom nahodjenju.Resenja postoje i to ustvari treba da objavesvi naucnici ali ona i kostaju, smatram da bi prvenstveno trebalo razotkriyi sta sve ta "voda IZ VODOVODA" sadrzi u sebi pa onda,cemu TO sto pijemo doprinosi u nasem opstem fizickom i psihickom stanju. I onda objasniti ljudima sta i kolko treba piti.