nedelja 17. februar 2008.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Na Kosmet Srbija uložila 17,6 milijardi dolara

Srbija plaća dugove, a nema prava na prihode od privatizacije na Kosovu i Metohiji

Na Kosmet Srbija uložila 17,6 milijardi dolara

Do kraja 2007. Srbija je otplatila 130 miliona dolara kosovskog duga, koji ukupno iznosi 1,16 milijardi dolara. Međunarodna administracija utvrdila da je 25 odsto „Trepče“ u društvenoj svojini, 66 odsto pripada Fondu za razvoj Srbije, 2,7 odsto Jugobanci, 2,5 odsto „Progresu“ i Beobanci, a dva odsto Elektroprivredi

BEOGRAD - Na prihode od 500 preduzeća na Kosovu i Metohiji, od kojih je u protekle dve godine prodata skoro polovina, iako je preuzela servisiranje međunarodnog duga pokrajine od oko 1,16 milijardi dolara, Srbija i dalje nema pravo. Ukupan kosovski inostrani dug je bio 1,7 milijardi dolara, ali je Srbija aranžmanima sa MMF-om uspela da smanji taj iznos na sadašnjih 1,16 milijardi dolara, zbog kojih na ime kamata svakodnevno iz budžeta mora da plaća 120.000 dolara. Do kraja prošle godine Srbija je otplatila 130 miliona dolara tog duga.

Privatizacija bivših društvenih preduzeća na Kosovu je počela pre dve godine, a Srbija osim nametnute obaveze vraćanja dugova, od početka tog procesa nema pravo učešća u prodaji pokrajinskih preduzeća ni po osnovu vlasništva, ni po tome što je postala pravni naslednik i bivše SRJ i potonje zajednice Srbije i Crne Gore.

Razvoj Kosova nakon Drugog svetskog rata finansiran je iz sredstava Fonda za federaciju, formiranog za pomoć nerazvijenim područjima u bivšoj SFRJ, i iz budžeta Srbije. Kosovo i Metohija, kao pokrajina u bivšoj SFRJ, proglašeno je 1956. godine „nedovoljno razvijenim područjem“, a godinu dana kasnije počinje konkretna pomoć federacije, mada su prave investicije krenule tek 1965. godine, kada pomoć Kosovu preuzima tada osnovani fond Federacije za pomoć nerazvijenima.

Od tada pa do 1989. godine taj fond je na Kosovo uložio 4,8 milijardi dolara, što je bilo 70 odsto njegovih ukupnih sredstava. Ta suma je, poređenja radi, bila u visini petine ukupnog deviznog duga bivše Jugoslavije. Od 1970. sredstva Fonda davana Kosovu bila su u formi kredita sa godišnjom kamatnom stopom od u proseku 4,5 odsto. Ni to, međutim, nije bilo dovoljno, pa su dodatna sredstva obezbeđivana „ad hok“ iz budžeta, pod raznim stavkama Federacije i Republike Srbije, uključujući i budžet pokrajine Vojvodine.

ENGLESKA FIRMA KUPILA „FERONIKL“

Započetu praksu prodaje društvenih preduzeća bez poštovanja prava vlasnika, KAP je nastavila prodajom „Feronikla“, gde je 20 odsto vlasništva Elektroprivrede Srbije, 31 odsto Fonda za razvoj Srbije i 49 odsto u vlasništvu same fabrike. „Feronikl“ je osnovan 1979. godine i u tu fabriku je uloženo oko 300 miliona dolara. Krajem prošle godine „Feronikl“ je prodat za 30,5 miliona evra kompaniji IMR „Alferon“, registrovanoj u Engleskoj.

Samo u 1980. godini, na primer, kroz te „neregularne kanale“ Kosovo je dobilo 1,3 milijarde dinara, što je tada iznosilo oko 76 miliona dolara. Prema delimično sređenoj dokumentaciji bivšeg Saveznog zavoda za statistiku, samo od 1961. do 1980. godine na Kosmet je uloženo 17,6 milijardi dolara.

Najveći deo investicija, u proseku 40 odsto, uložen je u razvoj energetskog potencijala, pre svega u termoelektranu u Obiliću. Velika ulaganja, međutim, nije pratila i efikasnost kosovske privrede. Ona je, naprotiv, opadala iz godine u godinu, a naročito posle sedamdesetih godina prošlog veka, kada Kosovo Ustavom iz 1974. godine dobija punu autonomiju. Učešće novoizgrađenih industrijskih objekata od 1971. do 1975. učestvuje u porastu proizvodnje u SFRJ sa 26,6 odsto, a od 1976. do 1979. godine sa samo dva odsto.

Nakon raspada SFRJ 1991. godine, pomoć Kosmetu u potpunosti je pala „na pleća“ Srbije. Realni nivo investicione pomoći je 1994. bio samo trećina one iz 1990. godine. Najviše je ulagano u rudnike i kombinat „Trepču“ i u elektroprivredu. Međunarodna zajednica je od dolaska na Kosovo potrošila više od dve milijarde dolara u razne svrhe, ali kosovska privreda i dalje ne uspeva da obezbedi osnovne elemente samofinansiranja. Trenutno „Trepčom“ upravlja Unmik i, kako stvari stoje, ne namerava da je prepusti ni Srbima, ni Albancima.

Po dolasku međunarodne uprave pojavili su se različiti vlasnici ovog preduzeća, koji, međutim, za Unmik kao da ne postoje. Međunarodna administracija je saopštila da je za nju validna nekadašnja struktura „Trepče“, prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, 2,7 odsto Jugobanke, 2,5 odsto kompanije Progres i Beobanke, a dva odsto poseduje Elektroprivreda Srbije. Dok se Kosovska poverilačka agencija (KAP) priprema da oživi „Trepču“, počele su da stižu i tužbe, do sada je podneta 91, a KAP je tužilo 90 kompanija koje su izvan Kosova. NJihove tužbe su u Specijalnom odeljenju vrhovnog suda Kosova. Među onima koji su tužili KAP je grčka kompanija „Mitilineos holdings SA“ koja traži 44 miliona evra, beogradska kompanija „Aparatna tehnika“ potražuje 9,7 miliona, jagodinska „Trend kompani“ - devet miliona, francuska SCMM 2,6 miliona i bugarska „Tera 90“ 650.000 evra, prenosi Tanjug.

Ključne reči:

Komentari

He, he... Srbijo oces ti u EVROPU!!
Glasaj ponovo za EU koja nema alternativu!
Ta u civiluk te tvoj di sesir kacis doce ti jednom iz dupeta medj usi!

DOK SVI U SRBIJI NE MISLE KAO CRNJA NEMA NAM SPASA.
U SE I U SVOJE KLJUSE. KAKVA EUROPA KAKVE DONACIJE
KAKVI KREDITI. ŽIVELI CRNJE I DOLE ''DEMOKRATIJA'' KAKVA
NAM SE OVDE NUDI.

Treba obustaviti ili zamrznuti Kosovski dug dok traje okupacija, nadam se da sada svi posteni Srbi vide razlog bombardovanja, pocelo je CERUPANJE rudnih i mineralnih bogatstava u pokrajini i rasprodaja imovine Srbije gle cuda Englezima, Francuzima, Njemcima, Italijanima i demokratam Amerikancima koji su nas demokratski bombardovali da bi uzeli ono sto im nepripada, sve to treba publikovati i celom svetu reci koliko bogatsvo tamo lezi i tko ga uzurpira sada i zasto.Narod Srbije ce morati uzeti sudbinu Srbije u svoje ruke imamo mi vise prijatelja nego i mislimo.