BEOGRAD - Jednom našem čitaocu desilo se nešto nesvakidašnje. Pre dva dana pokušao je da isprati sestru na voz, koji u 22,10 sati ide sa beogradske železničke stanice ka Crnoj Gori. Kupio čovek kartu na staničnom šalteru, ali kada je hteo da kupi i mesto u „kušet vagonu“, objasnili su mu da se za tu vrstu usluge mora obratiti „domaćinu spavaćih kola“. Međutim, ispostavilo se da crnogorski „domaćin“ nije hteo da mu proda ležaj za srpsku valutu. Naš čitalac došao je pukom srećom na Glavnu železničku stanicu u Beogradu nekoliko minuta ranije, pa je mogao da pazari evre u menjačnici koja radi do 22 sata.

- Da sam sa sestrom na stanicu stigao koji minut kasnije, ona verovatno ne bi otputovala u Sutomore. Domaćin spavaćih kola se baš nameračio da mu moramo platiti u evrima, iako pouzdano znam da su crnogorski železničari ranije primali dinare.

Međudržavni dinari i evri

Zašto je mučno putovati železnicom prema Crnoj Gori, nije samo više povezano za brzinom vozova, izdavanjem duplih karata ili slušanjem čuvenih ojkača i gangi iz „kupea pored“, već je sa uvođenjem evra, kao zvanične državne valute kod naših južnih suseda, stvar dodatno iskomplikovana. Naravno, ako putujete iz Srbije za Crnu Goru.

U informativnom odeljenju Železničke stanice objašnjavaju da to nije veliki problem jer se odnosi između dve države koje su do juče bile u zajednici, sada tretiraju kao međunarodni i da se tako i rešavaju.

- Na železničkoj stanici u Beogradu moguće je na šalterima pet i šest rezervisati i kupiti kartu za Crnu Goru u dinarima, a isto tako i za kušet vagon. To je regulisano međunarodnim ugovorom, koji čak predviđa i koliko vagona može jedna država imati u kompoziciji međunarodnog voza. Pošto je u Crnoj Gori zvanična valuta evro, njihov kondukter mora kod sebe imati samo tu valutu. Drugi slučaj je kada putuju iz Crne Gore za Srbiju. Dinare koje dobiju od putnika, koji uđu posle srpske granice, mogu lako zameniti na teritoriji naše zemlje - rekli su u Informativnoj službi Glavne železničke stanice. Ipak, kako je naglasio jedan od konduktera, kupovina karte od crnogorskog železničara u dinarima je moguća i ako se putuje za Crnu Goru, pod uslovom da se radi o dobro raspoloženom „domaćinu spavaćih kola“.

Crnogorska železnica, o čijoj se privatizaciji sve češće govori i o kojoj je otvoreno pričao srbijanski predsednik Boris Tadić tokom predizborne kampanje, ima za sada šest lokomotiva, od kojih su samo dve ispravne. Za Crnu Goru se iz Beograda svakog drugog dana putuje srpskom kompozicijom. Dakle, ako neko hoće da stigne u Crnu Goru, a kartu misli da kupi u samom vozu, onda treba dobro da se raspita da li putuje železnicom ili željeznicom pošto su u drugom slučaju potrebni evri.

Novinar Glasa je na Železničkoj stanici u Beogradu sreo jednog mladog pravnika iz Bijelog Polja, koji već duže vreme živi u Srbiji, ali je za vaskršnje i prvomajske praznike bio kod roditelja u Crnoj Gori. I, naravno, putovao je vozom. Prema njegovom mišljenju prave muke će nastati tek kada se od 1. juna bude striktno primenjivao zakon o tome koje se sve namirnice i u kojoj meri mogu uneti u Crnu Goru.

Prepad baterijskim lampama

-Taj zakon će usporiti ovu vrstu saobraćaja između dve republike, koja je i onako kritična. Na primer, ako putujete noću i desi vam se da zaspite u Priboju, samo trideset kilometara dalje probudiće vas srpski carinici na Kolovratu kod Prijepolja, a u Bijelom Polju bude vas crnogorski. Neretko se dešava da upere i baterijsku lampu u lice zaspalog putnika, kako bi ih identifikovali - rekao je za Glas ovaj Bjelopoljac.

On ističe da slične probleme, koje je imao i naš čitalac s početka priče, imaju i studenti koji se švercuju, pošto crnogorske konduktere, ako ih uhvate, moraju da podmićuju evrima, a srbijanske dinarima.