sreda 16. april 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Rušenje mita o „praškom proleću“

Sergej Kara-Murza: Manipulacija svešću (17)

Rušenje mita o „praškom proleću“

Razumevanje događaja u Čehoslovačkoj pruža ogroman materijal. Intervencija 1968. godine, ujedinila je liberale čitavog sveta (u pogledu njih je, može se reći, ostvarena parola „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“). Faktički, tada je i započela perestrojka u SSSR. Ali, prisetimo se protiv čega su se tada bunili liberali moskovskih kuhinja. Protiv toga što je Brežnjev satro romantičan pokušaj obnove socijalizma. Da su u tom trenutku nekom od njih dokazali da „praško proleće“ nema za cilj socijalizam s ljudskim licem već restauraciju kapitalizma i rušenje socijalističkog lagera, mnogi bi se među tadašnjim nonkonformistima dobrovoljno prijavili u armiju Varšavskog ugovora. Međutim, danas se mit o „praškom proleću“ srušio.

Štancovanje zakona
Nasmešeni Dubček je sav zadovoljan sedeo u antikomunističkoj skupštini i štancovao zakone o vraćanju fabrika bivšim vlasnicima - emigrantima. Pa ko je bio u pravu u oceni suštine događaja - Brežnjev ili vatreni „komunista - demokrata“? (Ovde ne razmatramo da li je Brežnjev odabrao nepravna sredstva, pošto spor nije bio oko sredstava već upravo oko tumačenja čitavog praškog projekta). Međutim, niko od tih demokrata dans ne kaže: da, prevario sam se u pogledu „obnovitelja socijalizma“ i sad se stidim svoje naivnosti. Ili: da cilj „praškog proleća“ uopšte nije bila obnova socijalizma, nego sam se ja samo pravio da sam socijalista, i sve u svemu, bili su u pravu što su me u KPSS isprašili. Ne, i za „obnovitelje“ se pokazalo da su antisocijaliste, i mit je ostao nepomućen.

HEROJSKA FORMULA KOMUNISTA

Danas, kada je i socijalizam demontiran i sama Čehoslovačka više ne postoji, sa zanimanjem sam porazgovarao sa nekolicinom Čeha, a njihovi se pogledi mogu svesti na dva modela podjednako daleko od zdravog razuma. Stari komunista koji nije izdao svoje uverenja, i sam „isprašen“ iz Akademije nauka, ovako je izlagao herojsku formulu komunista: „Nije baš sve bilo loše u Čehoslovačkoj tokom poslednjih 40 godina“. Ali to je isto što i na samrti reći: nije baš sve bilo loše u ovom životu.

Stvarajući za perestrojku važan mit o češkim disidentima, idealistima „socijalizma s ljudskim licem“ itd. naša demokratska štampa je prećutkivala poznata saznanja o tome da su mnogi od tih „idealista“ zapravo gramzivi borci za svojinu. Evo jednog od najstarijih disidenata, Stanislava Devatija (posle „plišane revolucije“ čak je dospeo na čelo novog, demokratskog KGB-a) kako pod novom vlašću kupuje najveću prašku robnu kuću Kotva, ruskim turistima poznatu. Za 100 miliona dolara! A koliko puta smo imali prilike da čujemo kako je Vaclav Havel, nepoznati intelektualac koga su disidenti uzdigli - nekoristoljubiv, maltene svetac, slika i prilika učenog čoveka.

Saosećanje s nesrećom
Zapadne novine glasno su saosećale s njegovom nesrećom - ženinom smrću. I sam on bi ojađen te odluči da svu svoju imovinu preda u fond osnovan u spomen pokojnice. Tačnije, skoro svu - sebi je, kako se izrazio, ostavio vrlo malo, za lične potrebe: filmski studio „Barandov“, nekoliko hotela i zgrada sa stanovima za iznajmljivanje u centru Praga. Zar su se za takvu obnovu socijalizma naši intelektualci busali u prsa?

Nastaviće se

Knjiga se može kupiti po ceni od 700 dinara IPK „N. Pašić“ u Beogradu, Trg Nikole Pašića 9 ili poručiti na Tel: 011/3398-393