četvrtak 15. novembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Vitezovi okrugle čaše

Evropski vinski viteški red „Sveti Đorđe“ u Srbiji ima 100 članova

Vitezovi okrugle čaše

Ustanovljen je 1984. godine u austrijskom Ajzenštatu i nastavlja tradiciju iz 13. veka. Kod njih nema mesta krvavim dvobojima i lutajućim oklopnicima u potrazi za opasnim pustolovinama jer im je slogan: „Čaše gore, oružje dole“

Vitez se trudi da pobedi u sebi pakost i zavist. Vitez pomaže onima kojima je pomoć potrebna, poštuje viteški kodeks i širi kult plemenitog vina, koje podstiče prijateljstva i mir, a cilj savremenog viteza je da za vreme ove časne službe zasadi jedan hektar vinove loze.

Aleksandar Kojić, vitez prokonzul, ovako opisuje Vinske vitezove evropskog reda „Sveti Đorđe“, kojih Srbiji ima stotinu. U priči o Evropskom vinskom viteškom redu, ustanovljenom 1984. godine u austrijskom Ajzenštatu, koji se zasniva i nastavlja tradiciju viteškog reda iz 13. veka, nema mesta krvavim dvobojima i lutajućim oklopnicima u potrazi za opasnim pustolovinama. Slogan viteškog reda Sveti Đorđe je: „Čaše gore, oružje dole“.

Vinski vitezovi neguju moralna načela svih istorijskih redova, ali za svoj osnovni cilj drže širenje kulta vina i unapređenje proizvodnje vrhunskih vinskih sorti. Oni ne nose štitove, teške oklope, oružje, niti jašu konje. Uglavnom se na svojim skupovima ne razlikuju mnogo od klasičnih poslovnih ljudi u teget odelima i svetloplavim košuljama, izuzev što na grudima nose grb reda Svetog Đorđa i svako obraćanje počinju protokolarnom zdravicom.
Izuzetak je Nenad Ratković, Novosađanin, kome će čim podigne nove dokumente ime biti - Bermet Aleks! On je jedini vitez odeven u vojvođansku nošnju, od šešira, preko crnog prsluka, do belih dugih pantalona. Nekada je vozio avione, pa mu se zdravice obavezno završavaju porukom svojstvenom kontrolorima leta: „ Hvatajmo pun gas!“. Nenad je proizvođač belog „bermeta“, spravljenog prema drevnom manastirskom receptu sa Fruške gore, starom 400 godina i nijedan čestiti vitez mu ne bi uzeo za zlo što se ne drži odevnog kodeksa, kad pravi vino, koje se ne slučajno nazivalo „božanskim“. Ovaj atribut polazi od činjenice da se fruškogorski beli „bermet“ pravio u ograničenim serijama i da su mogla da ga konzumiraju samo sveštena lica i plemstvo (koji se, kako je poznato, često izjednačava sa tvorcem).

- Postojale su dve varijante ovog vina. Osnovom, belim „bermetom“, kao i danas prelije se 15 različitih začina: majčina dušica, pelin, bosiljak, oraščić, karanfil, uvaÖVino tako stoji do Božića, kada u buretu ostaje samo jedna trećina pića. To je kvalitetnija, jača i čistija varijanta i takav „bermet“ pili su samo popovi. Ostale dve trećine bile su dolivane i tako se čuvale do Vaskrsa, kada je ova blaža varijanta bila dostupna širim narodnim masama - govori Nenad.

Prema njegovoj priči, Marija Terezija je gustirala „bermet“, bila je oduševljena, interesovalo je ko pravi to piće, a kad je saznala, naredila je da se ti seljaci oslobode vojnog roka, kako bi nastavili svoj posao.

Aleksandar Kojić, prvi je iz naše zemlje stupio u Udruženja evropskog vinskog viteškog reda Sveti Đorđe. Po profesiji je arhitekta, koji pored pomenute viteške titule nosi i orden Svetog Save, kao ktitor manastira Rakovac.
- Pre tri godine procesija, na kojoj smo moja dva prijatelja iz Novog Sada, jedna grupa iz Bugarske i ja primljeni u ovaj red održana je u centralnoj katedrali u Budimpešti. Ceremoniju su vodili vitezovi vinskog reda Sveti Đorđe iz Austrije i Mađarske, odeveni u svečane toge. Sve je bilo pompezno, baš kako i dolikuje ovakvoj manifestaciji - priča Aleksandar - Osnovna ideja evropskih vinskih vitezova je negovanje i širenje vinske kulture, a mi nastojimo da obnovimo ovu tradiciju na našim prostorima i vinu vratimo ugled kakav je imalo nekada. Poznato je da su od pamtiveka vinski regioni bili baš oni gde se umetnost, kultura i ekonomija najbrže razvijala.

Ovog vikenda domaćin Desetog okruglog stola vinskih vitezova reda „Svetog Đorđa“ bio je Vojislav Urošević, vitez vinski savetnik i direktor beogradske firme „Bojoni“. Vitezovi su predstavljali nove kandidate za vinske perove i vinske lejdi. Pre nekog vremena ovom redu pristupili su mladi Aleksandar i njegov sredovečni prijatelj Dragan.
- Nasledio sam u Beškoj mali vinograd. Dragan je tamo imao vikendicu i zbližilo nas je interesovanje za vinarstvo - govori Aleksandar Batalo, vitez, po profesiji poštar.

- Družio sam se sa njegovim dedom, pa sa ocem. Sada se družim sa njim. Život u gradu, postao je nepodnošljiv, a rad u vinogradu je nešto što oplemenjuje duh, kao što boravak u prirodi godi telu. Nalazim sebe u proizvodnji vina i u vizijama ovih ovde ljudi, zato sam i svog sina i Aleksandra uključio u ovu priču - objašnjava Dragan, rođeni Zemunac, koji najviše vremena provodi u svom vinogradu u Beškoj.
Okrugli sto, zapravo, činilo je nekoliko okruglih stolova oko kojih se kretao orkestar uz melodije starogradske muzike. Svako bi ustao, podigao čašu, nazdravio „U slavu Boga i u slavu vina“, predstavio sebe kao vinara, vinogradara, ljubitelja plemenitog pića, ili nekoga ko želi da se bavi vinarstvom. Glavna tačka dnevnog reda bila je vinogradarstvo u Srbiji. Slavljena je bogata vinska istorija ovih prostora, da bi se onda sa ozbiljnog pominjanja cifre „samo 12.000 hektara“ plodne vinove zemlje optimistički pričalo o planu da do ulaska u Evropsku uniju, 65.000 hektara zemlje bude pokriveno vinovom lozom.
- Ako bog da vratiće se kvalitetna vina u rajačke pimnice - završavao je zdravicu novi kandidat za ulazak u vinski viteški red, koji je na sebe preuzeo obnavljanje vinarstva u ovom delu Srbije.
- Daće bog! - odgovarao je neko, a mladi Miodrag Miškov, još jedan kandidat, rimovano je uzvratio: „Mnogo toga zavisi od boga“.