nedelja 15. jun 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > Tužno je koliko se stidimo sebe

NEDELJNO ĆASKANJE - Olivera Katarina, pevačka i filmska diva

Tužno je koliko se stidimo sebe

Još pre trideset godina borila sam se za to da se ne odreknemo onoga lepog što imamo i što treba da pokažemo svetu. To su između ostalog i frula, i truba, i narodna nošnja, i izvorno i grupno pojanje, i „Đelem, đelem“... Sve to se uvek dopadalo silnim strancima kada dođu, samo se ne dopada nekim „srpskim“ ideolozima

Čak i da se povremeno na malim ekranima ne pojavi antologijska scena iz filma „Skupljači perja“ (1967) Aleksandra-Saše Petrovića, kada Bekim Fehmiju razbija čašu, a ona peva „Đelem, đelem“ ime Olivere Katarine ostalo bi krupnim slovima upisao u hronikama koncerata, budući da je u čuvenoj francuskoj „Olimpiji“ održala 72 uzastopna koncerta, kojima su prisustvovale sve vodeće francuske filmske i muzičke zvezde toga vremena. Oliveru u „Leksikonu Ju-mitologije“ nazivaju najvećom jugoslovenskom glumačkom i muzičkom divom, a mnogi muškarci „od ukusa“ govorili su da je, bez premca, bila najlepša žena koju su ikada videli. Igrala je u dvadesetak domaćih i nešto manje stranih filmova. Autor je zbirke pesama „Beli badnjaci“, autobiografske proze „Aristokratsko stopalo“, ove godine vratila se filmom „Čarlston za Ognjenku“ Uroša Stojanovića. Pevala je i izvorne narodne pesme i francuske šansone - a njene pesme „LJubav“, „Ala mi je večeras po volji“, „Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi“, „Nije to, ljudi, istina“ postale su antologijske. U četvrtak, 19. juna, u Centru „Sava“ na velikom koncertu ponovo će se oriti njen glas.

Kako ste osmislili koncert?
- Prvi deo će biti pesme komponovane za mene i francuske šansone, drugi deo će biti tradicionalna srpska muzika koju ću pevati „a kapela“, sa jednom grupom pevača iz Požege. Nastupiće i mladi duvači iz tog kraja i profesionalni ansambl „Kolo“. Mislim da je sve jako dobro zamišljeno i da se već polako stvara jedna divna atmosfera. Na probama smo svi bili oduševljeni kako to zvuči. Treći deo je ciganski, u kome će me hor pratiti u izvođenju romske muzike. Zadovoljna sam zvukom i očekujem da će me beogradska publika lepo primiti.

Zahvaljujući vama pesma „Đelem, đelem“ našla se i na repertoaru grupe „Vaja kon dios“. Kako ste došli do nje?

- Pokojni urednik Radio Beograda Duško Radetić, koji je imao i svoj poznati ansambl, išao je na studijska putovanja po Rusiji, Moldaviji i Rumuniji. Tako je jednom prilikom u Moldaviji među tamošnjim Romima našao pesmu „Đelem, đelem“. To kako Romi sa severa Moldavije pevaju pesmu razlikuje se od izvođenja južnih Roma iz Turske ili nekih drugih krajeva. Pesma je ušla u film „Skupljači perja“ i obišla svet. Neposredno posle filma postala je svetska himna Roma. Mnogo godina kasnije pojavila su se različita izvođenja te pesme.

LIČNA KARTA

Ime: Olivera Katarina rođena Petrović
Datum rođenja: 5. mart u Beogradu
Horoskopski znak: Riba
Osobenosti: Opisivali su je kao rasnu, vatrenu crnku, sa očima koje plamte strašću
Privatni život: Bila je supruga pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Iz braka sa političarem Miladinom Šakićem ima sina Maneta Šakića.

OD POLITIČARA  NI RUŽA

Niste se libili da otvoreno podržite političare?
- To me je žestoko koštalo. Onog trenutka kada sam podržala Nikolića, a tada sam tako i mislila i osećala i to sam javno i rekla, pre glasanja, svi donatori koji su mi nudili pomoć su nestali. A od ovih koje sam podržala nisam ništa više očekivala - do jedne ruže. Ali nisam ni tu ružu dobila.
Ipak na snimanje filma „Čarlston za Ognjenku“ došao je sam predsednik Tadić i želeo da se fotografiše sa vama?
- Sve to stoji. Vrlo je lepo što je došao da proprati snimanje i da podrži našu ekipu i naš film koji smo tako ambiciozno radili, ali sam očekivala od moćnih ljudi ove zemlje, osim toga što umeju da budu veoma civilizovani i ljubazni, da učine nešto više za umetnika koji čeka svoju šansu 30 godina. Da nađu načina da mi pomognu. Nisam očekivala kule i gradove, već da mi se nekim gestom olakša da taj koncert izgleda onako kako ja mislim da zaslužuje jedan umetnik posle tri decenije nepravednog čekanja.



Nikada se niste stideli srpskog porekla?

- Pevala sam u narodnoj nošnji „Zarudela zora na Moravi“ i posle toga sam zbrisana sa televizije. Tužno je koliko se stidimo sebe. Stidimo se opanka, šajkače, svoje prelepo izvezene narodne nošnje. Trebalo je da dođe jedan Francuz Žan-Pol Gotje i da pre nekoliko dana u Etnografskom muzeju vidi blago Srbije i kaže da to može da ga inspiriše, te da Srbi treba da budu ponosni na ono što imaju i da treba da im je čast što pokazuju deo svoje kulture i tradicije. Ovde je vladalo sumanuto mišljenje da narodnu nošnju ne treba isticati. Bila sam prisutna kada je političar Marković opomenuo grupu „Đerdan“, koja izvodi isključivo narodne pesme, da treba da nose „gradska“ odela. Izloženi smo ogromnim pritiscima na identitet, koji jako dugo traju i to je davnašnja tema. Još pre trideset godina borila sam se za to da se ne odreknemo onoga lepog što imamo i što treba da pokažemo svetu. To je između ostalog i frula i truba i narodna nošnja i izvorno i grupno pojanje i „Đelem, đelem“... Sve to se uvek dopadalo silnim strancima kada dođu, samo se ne dopada nekim „srpskim“ ideolozima. Tužno je što ovaj mali narod nema pravo na svoju posebnost.

Glumica ste, pevačica, pisali ste i pesme i prozu. Stiče se utisak da vam mnogo toga ide od ruke?
- Nažalost, ništa mi ne ide s lakoćom, sve ide s mukom samo što ja zaista jesam veliki borac i istrajavam na ovom teškom putu. Zaista ne nailazim na razumevanje ni kod koga osim kod naroda. Čini mi se da me naš narod voli i to mi daje, nekako, snagu. To mi neverovatno daje krila. To pomaže umetniku, kad oseti da prelazi „rampu“. Kada oseti da se njegove emocije pretaču u krvotok onih koji imaju priliku da upoznaju to što umetnik ispreda u bilo kojoj formi. Ne mogu da se pohvalim da sam nailazila na podršku zvaničnika. Ni u vreme mog najvećeg uzleta u svetu nisam ovde imala podršku. Nailazila sam na ruganje, Sećam se da su ispredali kako je „Olimpija“ jedna kafana i da sam pevala na stolu. Tako se pričalo, verovali ili ne?!

Odakle vam tolika snaga za sve?
- Verujem da je osnovni izvor moje energije, za koju ljudi govore da je fantastična, u velikoj povređenosti moje duše. U dubokoj povređenosti i želji da iznova priđem ljudima i da pokušam da ih urazumim, da ne budu baš toliko nepravedni prema meni. Sve mi se čini da će me neko ipak razumeti sa više dobrote, sa više pravdoljubivosti i iskrenosti. Čini mi se da sam u pravu kad vidim da uspevam da doprem do mladih. Veoma mladi ljudi od 19-20 godina me sada otkrivaju preko knjige, mojih snimaka, muzike i filmova koje razmenjuju preko Interneta. Ako me nije razumela moja generacija, koja je dozvolila da živim u grobu, u mraku bez mogućnosti da preživim, neka to čini taj klub mojih mladih poštovalaca. Istina ipak dopre, doduše, ovog puta, kasno. Više nisam u stanju da nađem pravu reč za sve ono kroz šta prolazim svih ovih decenija. I dan-danas me isto prati. Očekivala sam da će se u ovim mojim godinama naći bar neko ko će mi pružiti podršku da moj povratak prođe što dostojanstvenije. Osećam se kao nahoče Srbije. Zašto je to tako, analiziraće jednom ovi mladi koji su uz mene, jer za to što se dešava sa mnom ne postoji nijedno realno, nijedno pravo objašnjenje. Tu vam staje pamet. U ime čega se i ko odriče moga dara!

Komentari

Srecno Olivera sigurna sam u uspeh koncerta i neizmerno zalim sto ne mogu prisustvovati.